Eksplozija odjeknula kod muzeja, lopovi ukrali vredna dela od zlata: Pljačka uzdrmala vladu na Balkanu

   
Čitanje: oko 5 min.
  • 1

U pljački Muzeja Drents u holandskom gradu Asen u ranim jutarnjim satima 25. januara su ukradeni vredni zlatni i srebrni artefakti sa izložbe "Dakija - Kraljevstvo zlata i srebra".

Lopovi su koristili eksploziv da provale u muzej u kojem je bilo izloženo više od 600 artefakata, od kojih neki datiraju iz 2000. godine pre nove ere.

"U eksploziji je razbijeno nekoliko prozora, što je omogućilo lopovima da provale u muzej. Policija istražuje sumnjivo vozilo i poziva stanovnike u blizini da podele sve snimke eksplozije koje imaju", rekla je državni tužilac Debi Homans na konferencije za novinare, prenosi NL tajms.

Ona je navela da policija sumnja da je krađa bila pažljivo planirana operacija i da razmatra više osumnjičenih.

"Policija je primila dojavu o automobilu u plamenu oko 4.15 sati na raskrsnici u blizini Roldea. Niko nije pronađen u blizini zapaljenog automobila, a putnici su se možda prebacili u drugo vozilo, verovatno povezano sa pljačkom", navela je Homans i dodala da policija sarađuje sa Interpolom.

Među ukradenim predmetima su tri zlatne narukvice i zlatni šlem, koji je bio centralni deo izložbe o Dačanima, drevnom narodu iz današnje Rumunije i Moldavije.

Holandija pljačka muzej Drents krađa lopovi rumunska dela Foto: Tanjug/AP

Direktor muzeja Hari Tupan potvrdio je da je razbijeno nekoliko vitrina u izložbenoj prostoriji. On je napomenuo da je najmanje 15 rumunskih muzeja pozajmilo predmete holandskom muzeju za izložbu.

"Ovo je neverovatno mračan dan. Duboko smo šokirani i povređeni što su ukradeni predmeti koji pripadaju našim rumunskim kolegama. Ovo nije samo zlato; ovo je kulturna baština", rekao je direktor Muzeja.

Ukradeni artefakti bili su nezamenljivo arheološko blago koje je predstavljalo dačansku civilizaciju, koja je napredovala u današnjoj Rumuniji pre nego što su je Rimljani osvojili 106. godine nove ere.

Izložba, koja nikada ranije nije bila prikazana na međunarodnom nivou u ovom obimu, uključivala je predmete poput ceremonijalnog nakita i verskih predmeta koji datiraju iz 20. veka pre nove ere. Istoričar umetnosti Artur Brend opisao je pljačku kao deo zabrinjavajućeg trenda.

"Protiv ove vrste provale nijedan muzej ne može da se zaštiti u potpunosti", rekao je on.

Holandija pljačka muzej Drents krađa lopovi rumunska dela Foto: Tanjug/AP

Brend je dodao da je Holandija postala centralna tačka za krađe pomoću eksploziva.

"Lopovi su shvatili da ovaj metod funkcioniše. Nebo je granica; kapije su širom otvorene. Ovo je duboko zabrinjavajuće na svim frontovima. Policija i vlada moraju brzo pronaći odgovore", istakao je on.

Takođe je izrazio zabrinutost u vezi sa verovatnoćom da se ukradeni artefakti vrate, objašnjavajući da se zlato često topi zbog njegove materijalne vrednosti i navodeći slične slučajeve, uključujući krađu zlatnika od 100 kilograma u Berlinu 2017. i rimsko zlatno blago ukradeno u Minhenu, pri čemu ni jedno ni drugo nije pronađeno.

"Ovo je scenario noćne more za svaki muzej. Slike se često kradu sa namerom da se kasnije prodaju ili vrate. Ali zlato se krade da bi se pretopilo. Za Rumuniju je ovo katastrofa; ova zbirka je bila značajno nacionalno nasleđe", istakao je Brend.

Krađa je deo zabrinjavajućeg talasa pljački muzeja u Holandiji. U novembru 2024. godine eksplozija je omogućila krađu dva dela iz serije sitoštampe Endija Vorhola ''Vladajuće kraljice'' iz galerije u južnoj Holandiji. U Muzeju Singer u holandskom gradu Larenu 2020. godine ukradena je slika "Prolećni vrt" Vinsenta van Goga, podseća holandski portal.

Holandija obećala da će vratiti Rumuniji ukradena umetnička dela iz muzeja

Holandski ministar inostranih poslova Kaspar Veldkamp razgovarao je 27. januara u Briselu sa rumunskim kolegom Emilom Hurezijanuom o vraćanju Rumuniji umetničkih dela koja su ukradena iz muzeja Drente u Asenu na severu Holandije sa svojim rumunskim kolegom Emilom Hurezijanuom.

"Razgovarali smo o našoj saradnji kada je u pitanju pronalaženje odgovornih za ovu krađu", rekao je Veldkamp, preneo je NOS.

Lopovi su, koristeći eksploziv, upali u muzej Drente u noći između petka i subote i ukrali četiri drevna rumunska artefakta - tri narukvice i zlatni šlem iz perioda od 450. godine pre nove ere. Muzej je trebalo da bude domaćin izložbe sa velikim brojem remek-dela koje je pozajmila Rumunija.

Eksponati su pozajmljeni iz Nacionalnog istorijskog muzeja Rumunije koji ih je pozajmio za izložbu u Asenu. Rumunska vlada je formirala komisiju za vraćanje artefakata koji su ukradeni iz muzeja Drente.

Krađe artefakata izazvala nove sukobe u vladajućoj koaliciji

Krađa vrednih artefakata koji pripadaju rumunskoj kulturnoj baštini iz jednog holandskog muzeja izazvala je nove sukobe u rumunskoj vladajućoj koaliciji, piše Euraktiv.

Holandske vlasti i rumunski tužioci su pokrenuli detaljnu istragu kako bi pronašli tri osobe koje su u petak ukrale zlatni šlem star 2.500 godina i tri narukvice iz doba drevne Dakije iz muzeja Drents u Holandiji, a kako se navodi istražitelji prate sve tragove, uključujući moguću umešanost Rumuna, ili nemačkog klana Remo, odnosno porodice libansko-kurdskog porekla poznate po ranijim provalama u muzeje.

Prema pisanju briselskog portala, ukradeni artefakti su izazvali i političke tenzije, odnosno uzajamno optuživanje dvoje bivših ministara kulture.

Socijaldemokrata Lučijan Romaskanu okrivio je liberalku Raluku Turčan da je prekršila zakon time što je odobrila transfer artefakata u Holandiju bez vladinog dekreta, što je potvrdio i premijer Marsel Čolaku rekavši da odluke o transferu nije bilo, za razliku od ranijih izložbi u Rimu i Lisabonu koje su zvanično odobrene.

Turčan je negirala optužbe i okrivila Socijaldemokratsku partiju da je ispolitizovala incident, tvrdeći da dekret vlade nije bio neophodan jer je u transferu artefakata učestvovala samo jedna rumunska institucija. Krađa je takođe izazvala negodovanje rumunskih nacionalista i desnih ekstremista koji tvrde da je krađa artefakata deo šireg pokušaja da se ugrozi nacionalni identitet, pošto deo Rumuna smatra Dačane precima svoje nacije.

"Sve što je vezano za Rumuniju se krade, a pitanje je da li je rumunska država samo apsurdni posmatrač ili saučesnik u uništenju naše nacije, istorije, vrednosti i demokratije", izjavio je bivši predsednički kandidat Kalin Đorđesku koji je pozvao na ostavke šefa diplomatije Emila Hurezeanua i ministarke culture Natalije Intotero.

(Telegraf.rs/Tanjug)

Video: Marko Janketić o filmu "Pontonovo srce": Mislim da je ovo jedna univerzalna tema

Podelite vest:

Pošaljite nam Vaše snimke, fotografije i priče na broj telefona +381 64 8939257 (WhatsApp / Viber / Telegram).

Telegraf.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.

Komentari

Da li želite da dobijate obaveštenja o najnovijim vestima?

Možda kasnije
DA