Trampu opala podrška: Evo koliko Amerikanaca sada misli da on radi dobar posao

Udeo verovatnih američkih glasača koji odobravaju rad predsednika Donalda Trampa pao je sa 56 odsto 23. januara na 52 odsto 28. januara, prema dnevnoj predsedničkoj anketi praćenja koju sprovodi Rasmussen Reports.

Newsweek je u utorak, van redovnog radnog vremena, kontaktirao Belu kuću mejlom radi komentara.

Preporučujemo

Nakon inauguracije 20. januara, Tramp je odmah preduzeo niz izvršnih naredbi, uključujući proglašenje vanrednog stanja na južnoj granici zbog ilegalne imigracije, ukidanje federalnih DEI inicijativa, proglašavanje meksičkih narko-kartela terorističkim grupama i ukidanje prava na državljanstvo po rođenju. Ove mere suočavaju se s brojnim pravnim izazovima.

Takođe je pomilovao ili odbacio slučajeve protiv više od 1.500 ljudi koji su bili optuženi ili osuđeni zbog nereda na Kapitolu 6. januara 2021. godine, kada su Trampove pristalice upale u Kongres kako bi ometale potvrdu izborne pobede predsednika Džoa Bajdena.

Nije neobično da predsedniku padne rejting nakon stupanja na dužnost, a sličan trend bio je vidljiv i u Rasmussen Reports anketama nakon što je Tramp prvi put inaugurisan 20. januara 2017. godine.

Anketa Rasmussen Reports pokazuje da je Trampova ukupna podrška pala sa 56 odsto 23. januara na 52 odsto 28. januara, dok je njegov ukupni rejting neodobravanja porastao sa 40 na 44 odsto u istom periodu.

U tom periodu, procenat onih koji snažno podržavaju Trampa opao je sa 40 na 38 odsto, dok je procenat onih koji ga snažno ne odobravaju porastao sa 34 na 36 odsto.

Anketu Rasmussen Reports sprovodi svake večeri među 300 verovatnih glasača i objavljuje rezultate na osnovu petodnevnog proseka, čime dolazi do ukupnog uzorka od 1.500 ispitanika. Istraživanje se sprovodi putem interneta preko demografski reprezentativnog panela, a margina greške iznosi 2,5 procentnih poena.

Pad Trampove popularnosti neposredno nakon ulaska u Belu kuću ponavlja trend iz njegovog prvog mandata. Rasmussen Reports je 2017. pokazao da je Trampova podrška pala sa 56 odsto na dan inauguracije na 53 odsto deset dana kasnije.

Sličan pad doživeo je i predsednik Barak Obama, čija je podrška pala sa 67 na 60 odsto između 20. i 26. januara 2009. godine, prema podacima Rasmussen Reports. Međutim, Bajdenova popularnost je nakon inauguracije zapravo porasla, sa 48 odsto 22. januara 2021. na 50 odsto 29. januara.

U članku za The Free Press, konzervativni analitičar Kristofer Koldvel napisao je: "Prva nedelja drugog mandata Donalda Trampa bila je toliko burna da gotovo niko nije primetio da je prošlog utorka ukinuo afirmativnu akciju izvršnom naredbom. To je neverovatno."

Pozivajući se na podatke Projekta američkog predsedništva sa UC Santa Barbare, Stjuart Stivens, savetnik antitrampovske konzervativne grupe The Lincoln Project, napisao je na mreži X:

"Samo da razjasnimo bilo kakve fantazije u Trampovom svetu o tome da ima mandat – njegova trenutna podrška od 47% je druga najniža za bilo kog novog predsednika u modernoj istoriji. Najniža je bila Trampova u njegovom prvom mandatu."

Predsednik geopolitičke konsultantske firme Eurasia Group, Ian Bremer, rekao je da se američki saveznici sada "pokoravaju, jer je u Beloj kući jak čovek."

Očekuje se da će Tramp nastaviti svoj plan masovne deportacije, ciljajući na oko 11,7 miliona ljudi koji ilegalno borave u Sjedinjenim Državama.

Anketa New York Times/Ipsos, sprovedena od 2. do 10. januara, pokazala je da 55 odsto birača snažno ili donekle podržava ove planove. Čak 88 odsto podržava "deportaciju imigranata koji su ilegalno u zemlji i imaju kriminalne dosijee." Velike većine i demokrata i republikanaca slažu se da je američki imigracioni sistem nefunkcionalan.

(Telegraf.rs)