Sat Sudnjeg dana bliži katastrofi nego ikada: Potrebna hitna reakcija, ovo nikako ne valja

Sat Sudnjeg dana postavljen danas na 89 sekundi do ponoći, što je najbliže ponoći u njegovoj 78-godišnjoj istoriji. Na Sjedinjenim Državama, Kini i Rusiji je da povedu svet dalje od ivice. Opstanak čovečanstva zavisi od trenutne akcije svetskih lidera, javlja magazin Time.

Sat Sudnjeg dana, koji su osnovali Albert Ajnštajn, Robert Openhajmer i naučnici sa Projekta Menhetn koji su razvili prve atomske bombe, od 1947. simbolično pokazuje koliko smo blizu globalnoj katastrofi. Nuklearno oružje, klimatske promene, biološke pretnje i nove tehnologije poput veštačke inteligencije predstavljaju egzistencijalne rizike koji opterećuju vodeće naučnike sveta.

Preporučujemo

Postavljanjem kazaljki na 89 sekundi do ponoći — sekundu bliže nego 2023. godine — sat šalje signal da smo neprihvatljivo blizu katastrofe. Ovo je najbliže ponoći što smo ikada bili, pokazatelj ekstremne opasnosti i jasna opomena da svaki trenutak kašnjenja povećava verovatnoću globalne nesreće.

Svetu je potrebna veća međunarodna saradnja, a ne manja, kako bi se ovi problemi rešili. U 2025. godini nadamo se da će lideri prepoznati egzistencijalnu situaciju sveta i delovati u interesu čovečanstva preduzimajući hrabre korake za smanjenje pretnji nuklearnog oružja, klimatskih promena i potencijalne zloupotrebe bioloških nauka, kao i novih tehnologija. Nastavak trenutnim putem bio bi opasan, piše Time.

Rat u Ukrajini u svakom trenutku može dovesti do upotrebe nuklearnog oružja. Jedna greška, impulsivna odluka ili pogrešna procena mogla bi baciti svet u haos. I to nije jedina zona konflikta koja brine stručnjake. Oko 30 zemalja bez nuklearnog oružja trenutno razmatra razvoj sopstvenih arsenala, što podriva dugogodišnje napore za neširenje nuklearnog oružja i eksponencijalno povećava verovatnoću nuklearnog rata. U međuvremenu, proces kontrole nuklearnog naoružanja propada, a trenutni kontakti na visokom nivou među nuklearnim silama potpuno su nedovoljni s obzirom na postojeću opasnost.

Put napred nije jednostavan, ali je jasan. Svetu očajnički trebaju liderstvo, inovacije i saradnja. Bilo da se oslonimo na sporazume o kontroli naoružanja iz Hladnog rata ili na nedavno primirje između Izraela i Hamasa, naša istorija pokazuje da rivali mogu pregovarati za opšte dobro. Ali svet mora delovati brže. Nažalost, povlačenje SAD iz Svetske zdravstvene organizacije i Pariskog sporazuma predstavljaju obeshrabrujuće znake za početak nove godine.

Situacija je duboko zabrinjavajuća, posebno za generaciju mladih ljudi koja ima osećaj da nasleđuje svet sa sve većom disfunkcijom i opasnošću. Za mnoge, budućnost izgleda mračno. Mnoštvo pretnji baca tamnu senku neizvesnosti i beznađa na svakodnevni život.

Prema nedavnom istraživanju objavljenom u medicinskom časopisu The Lancet, 57% mladih od 16 do 25 godina u SAD izjavilo je da su "veoma ili izuzetno zabrinuti" zbog klimatskih promena. Imaju pravo da brinu — njihovi lideri ne deluju dovoljno brzo. Prema Svetskoj meteorološkoj organizaciji, 2024. bila je najtoplija godina zabeležena do sada. Drugi indikatori, poput porasta nivoa mora i globalnih emisija gasova staklene bašte koji pokreću klimatske promene, nastavili su da se intenziviraju, a ekstremni vremenski događaji i posledice klimatskih promena pogodili su svaki kontinent. Ipak, spremnost sveta da se suoči sa klimatskim promenama i dalje je nedovoljna, jer većina vlada ne sprovodi značajne politike potrebne za rešavanje klimatske krize, piše Time.

Što se tiče nuklearnih pretnji, drugo istraživanje pokazalo je da mladi najmanje veruju da je nuklearno odvraćanje "vrlo efikasna" strategija u poređenju sa starijim generacijama. Takođe najviše veruju da nuklearno oružje čini Ameriku "manje sigurnom". Ipak, SAD — kao i druge zemlje koje poseduju nuklearno oružje, poput Rusije i Kine — nastavljaju da šire svoje arsenale, trošeći stotine milijardi dolara koji bi mogli biti uloženi u rešavanje svetskih problema na oružje koje može uništiti svet više puta.

U međuvremenu, vodeći naučnici strahuju da svet nije pripremljen za sledeću veliku pandemiju. Pojava, ponovno pojavljivanje i evolucija patogena nastavljaju da prete društvu. Ptičji grip, ili visoko patogena avijarna influenca (HPAI), širi se na stoku i prehrambene proizvode, a novi ljudski slučajevi su se pojavili, stvarajući potencijal za novu pandemiju.

Ove istorijske izazove dodatno otežava širenje dezinformacija, lažnih vesti i teorija zavere koje brišu granicu između činjenica i fikcije. Nauka gubi poverenje javnosti, iako naučni proboji preplavljuju svet. Na primer, veštačka inteligencija sada omogućava lakše širenje lažnih informacija putem interneta, dok nacije šire propagandu kako bi podrivale izbore svojih protivnika. Ova korupcija informativnog ekosistema narušava javni diskurs i na kraju podriva demokratiju. Takođe nagrađuje demagoge koji napadaju nauku, krše ljudska prava i ometaju naš zajednički put ka rešavanju ovih ogromnih pretnji.

Ipak, ne smemo gubiti nadu da svet može da se ujedini i proslavi zajedničko čovečanstvo. Svi žele da ostave svetlu budućnost svojoj deci i budućim generacijama. Mladi traže rešenja. Svetski lideri moraju da odgovore na ovaj izazov ili rizikuju da podstaknu očaj i razočaranje.

Cena neuspeha da se saradnja stavi iznad konkurencije može rezultirati samo našom budućom propasti. Sjedinjene Države, Kina i Rusija ne moraju da se slože po svakom pitanju, ali treba da se slože o jednoj ključnoj tački: napredovanje ka apokalipsi koju je stvorio čovek ne koristi nijednom njihovom nacionalnom interesu. Oni moraju da se ujedine sa zajedničkom namerom da odlože kratkoročnu konkurenciju i rade zajedno na našem dugoročnom opstanku. I moraju to učiniti odmah, jer svaki sekund je važan, zaključuje Time.

(Telegraf.rs)