Tramp ukinuo obezbeđenje za više od 50 zvaničnika: Potez bez presedana još od slučaja Openhajmer

Odluka predsednika SAD Donalda Trampa da ukine obezbeđenje za više od 50 obaveštajnih zvaničnika je bez presedana i u potpunosti predstavlja posledicu partijskog vođenja države, navode eksperti.

Ovaj Trampov potez čiji je cilj da se udovolji glasačima i kazne navodni neprijatelji, predstavlja najveći politički potres u ezbednosnim krugovima još od slučaja Openhajmer iz 1950-ih godina prošlog veka, preneo je NBC News.

Preporučujemo

Odluka predsednika Trampa da opozove bezbednosne dozvole za preko 50 bivših obaveštajnih zvaničnika naglašava njegovu spremnost da prekrši decenijama stare norme kako bi zadovoljio svoje pristalice u kažnjavaju njegovih navodnih protivnika, tvrde pravni stručnjaci.

"Ovo je politički najzasićenija bezbednosna akcija od slučaja Openhajmer 1950-ih", kaže Den Mejer, advokat iz Vašingtona koji je specijalizovan za slučajeve bezbedosnih provera.

Mejer je mislio na Roberta Openhajmera, fizičara koji je nadgledao tajni program za pravljenje atomske bombe tokom Drugog svetskog rata, čija je bezbednosna dozvola uklonjena na vrhuncu Makartijeve ere zbog njegovih predratnih veza sa komunistima.

Prethodne administracije su optužene za ukidanje bezbednosnih dozvola na osnovu predrasuda ili političke pristrasnosti. Do 1995. godine, na primer, gej osobama su često uklanjane bezbednosne dozvole jer su zvaničnici tvrdili da bi mogli biti predmet ucene.

"Tokom Vijetnamskog rata, službenicima ili osobama pod ugovorom za koje se smatralo da su protivnici rata otkazane su bezbednosne dozvole", rekao je Mejer.

Ali nijedan predsednik nikada nije ušao tako direktno i tako javno u proces odobrenja bezbednosnih dozvola kao što je to učinio Tramp kada je ukinuo bezbednosne dozvole za 50 ljudi u jednom potezu. Nijedan vrhovni komandant nije javno ukinuo bezbednosne dozvole za bivše direktore CIA, zamenike direktora i druge bivše visoke obaveštajne zvaničnike, od kojih su mnogi radili za administracije obe političke stranke demokrata i republikanaca.

U izvršnoj naredbi izdatoj samo nekoliko sati posle inauguracionog govora prošlog ponedeljka Tramp je potpisao ukidanje bezbednosnih garancija, a kao razlog je naveo njihovo potpisivanje pisma od pre više od četiri godine u kome su kako je rekao pokazali "obmanjujuću i neprikladnu političku koordinaciju za predsedničkom kampanjom Džozefa Bajdena 2020. godine".

Oni su u više navrata negirali ovu Trampovu tvrdnju. U otvorenom pismu iz 2020. godine, koje su podržali bivši visoki zvaničnici obaveštajne službe i nacionalne bezbednosti, navodi se da je Rusija možda igrala ulogu u širenju navoda o Bajdenovom sinu Hanteru kao deo širih napora da utiče na ishod izbora.

Tramp je takođe uklonio obezbeđenje za Džona Boltona, njegovog bivšeg savetnika za nacionalnu bezbednost, optužujući ga da je otkrio osetljive informacije u memoarima. Bolton je negirao da je otkrio bilo kakve informacije koje bi ugrozile nacionalnu bezbednost. Zvaničnici kažu da je Trampovo masovno ukidanje odobrenja pokušaj da se kazne, zastraše i ućutkaju oni koji osporavaju njegove tvrdnje.

"Tramp pokušava da cenzuriše javne izjave bivših vladinih zvaničnika", rekao je bivši visoki obaveštajni zvaničnik, koji je potpisao pismo i govorio pod uslovom anonimnosti, navodeći strah od odmazde.

"Niko od nas nije radio u vladi u to vreme. Bili smo privatni građani".

Portparol Bele kuće odbacio je kritike i rekao je da će izvršna naredba vratiti kredibilitet vlade u institucijama:

"Zloupotrebom svojih prethodnih položaja u vladi, ovi pojedinci su pomogli da se izvrši prevara u odnosima s javnošću američkom narodu", rekao je Brajan Hjuz, portparol Saveta za nacionalnu bezbednost Bele kuće:

"Oni su u velikoj meri narušili kredibilitet obaveštajne zajednice koristeći svoje privilegije da se mešaju u predsedničke izbore. Akcija predsednika Trampa vraća kredibilitet institucija naše zemlje".

Izvršna naredba zahteva od direktora Nacionalne obaveštajne službe da ispita da li je neko drugi ko je imao bezbednosnu proveru učestvovao u "neprikladnim aktivnostima" u vezi sa spomenutim pismom i da podnese izveštaj o svojim nalazima u roku od 90 dana.

Kevin Kerol, advokat koji zastupa jednu od potpisnika pisma, rekao je da su bivši zvaničnici jednostavno koristili svoje pravo da kao privatna lica izraze svoje mišljenje. Rekao je da njihove javne izjave ne bi trebalo da imaju uticaja na njihovu bezbednosnu dozvolu.

"Pinzionisani obaveštajni zvaničnici zadržavaju isto toliko prava da daju neklasifikovana mišljenja, tačna ili netačna, o javnim stvarima kao i penzionisane diplomate, vojni oficiri, tužioci ili političari što se toga tiče. Pogrešno je opozvati njihova odobrenja samo zato što su to učinili", rekao je Kerol.

On je dodao da savezne smernice za odobravanje pristupa poverljivim informacijama ne daju osnov za povlačenje bezbednosne dozvole zbog javno iznetog mišljenja.

Bivši zvaničnici na meti Trampove izvršne naredbe takođe su primetili da drugi penzionisani zvaničnici ili vojni oficiri često izražavaju pro-Trampova politička mišljenja tokom nedavnih kampanja, ali nisu kažnjeni.

Tokom kampanje 2020. godine, više od 200 penzionisanih vojnih oficira podržalo je Trampa u otvorenom pismu, rekavši da se plaše da će navodni "socijalisti i marksisti" u Demokratskoj stranci predstavljati pretnju za način života u zemlji. Nijedna od njihovih bezbednosnih dozvola nije opozvana.

Bivši direktori CIA i zamenici direktora tradicionalno dobijaju bezbednosne dozvole tokom svog penzionisanje kako bi se omogućilo njihovim naslednicima da ih konsultuju o pitanjima koja su se pojavila.

Ali Tramp već dugo gaji nepoverenje prema obaveštajnim i nacionalnim bezbednosnim agencijama zemlje, još od predizborne kampanje 2016. U to vreme,FBI je pokrenuo kontraobaveštajnu istragu o mogućim vezama između saradnika Trampove kampanje i ruske vlade.

Bivši predsednici odlučili su da ne vrše svoja ovlašćenja nad bezbednosnim dozvolama na tako javan i pristrasan način, kao Tramp, rekao je jedan od bivših zvaničnika, koji su potpisali pismo iz 2020. i dodao da "Trampov postupak pokazuje kako ignoriše nepisane norme i pravila koja su u velikoj meri regulisala ponašanje njegovih prethodnika".

"Naš demokratski sistem zavisi, na kraju krajeva, od dobre volje i ljudi koji pokušavaju da urade pravu stvar, a postoji i moralna sramota zbog toga što ne rade pravu stvar. I to je sad otpalo", rekao je on.

Ukidanje bezbednosti Džonu Boltonu zapravo je odgovor na njegove memoare u kojima bivši Trampov savetnik za naconalnu bezbednost opisuje predsednika kao "zapanjujuće neinformisanog o spoljnoj politici":

"Teško mi je da identifikujem bilo koju značajnu Trampovu odluku tokom mog mandata, a koja nije bila vođena kalkulacijom reizbora".

Ali u Trampovoj izvršnoj naredbi piše:

"Nepromišljeno postupanje memoara sa osetljivim informacijama potkopalo je sposobnost budućih predsednika da traže i dobiju iskrene savete o pitanjima nacionalnu bezbednost od svog osoblja".

Bolton i bivši zvaničnici Ministarstva pravde rekli su da knjiga nije otkrila nikakve poverljive informacije i da je on postupio s tim pitanjem na odgovarajući i zakonit način. A sudija je odbacio navode da je Bolton nastavio sa objavljivanjem bez završetka vladinog pregleda kako bi uklonio moguće poverljive informacije.

Bolton je imao zaštitu Tajne službe zbog pretnje iz Irana. Bolton je navodno bio u opasnosti zbog pokušaja Teherana da uzvrati Trampu, a zbog njegovog odobrenja američkog udara dronom 2020. godine u kojem je ubijen visoki iranski general Kasem Sulejmani.

Ministarstvo pravde je 2022. godine optužilo jednog člana iranske Islamske revolucionarne garde koji je sa 300.000 dolara pokušao da unajmi plaćenog ubicu za likvidaciju Boltona.

"Nećemo davati bezbednosne garancije ljudima do kraja njihovih života", rekao je Tramp novinarima komentarišući svoju odluku.

(Telegraf.rs)