Jedini način da se Putin dovede za pregovarački sto se nazire - Tramp ga kreira!

Prvog dana svog predsedničkog mandata, Donald Tramp je ispunio svoje predizborno obećanje "Dril, bejbi, dril". Samo nekoliko sati nakon što se smestio u Ovalnu kancelariju, Tramp je potpisao niz izvršnih naredbi usmerenih na postizanje američke energetske dominacije, piše Rebeka Kofler u svom komentaru za Telegraf .

U svom inauguracionom obraćanju, obećao je da će Ameriku ponovo učiniti "proizvodnom nacijom", koja poseduje "najveću količinu nafte i gasa od bilo koje zemlje na svetu... i mi ćemo to iskoristiti. sniziti cene, napuniti naše strateške rezerve do vrha i izvoziti američku energiju širom sveta".

Preporučujemo

Vratio se na poznatu temu. Tramp je 2023. godine izjavio: "Kao predsednik, postaviću nacionalni cilj da obezbedim da Amerika ima najnižu cenu energije od bilo koje industrijalizovane zemlje bilo gde na Zemlji". Njegovo obrazloženje je bilo jednostavno i činilo se čisto ekonomskim: "Više energije značiće nižu inflaciju, što će značiti i više radnih mesta".

Ali da li je ponovo učiniti Ameriku pristupačnom jedino Trampova motivacija za oslobađanje američke energetske industrije? Procena kofer je da nije.

Tramp ima mnogo veće planove za eksploataciju jednog od najvećih američkih prirodnih resursa, dajući svojoj zemlji ogromnu konkurentsku prednost na svetskoj sceni.

Razmišljanje na veliko je Trampov životni moto: "Volim da razmišljam krupno, uvek sam razmišljao. Za mene je to vrlo jednostavno. Ako ćete razmišljati, mogli biste i da mislite na veliko", izjavio je on 1987. godine, mnogo pre nego što je ušao u politiku, dok je promovisao svoju knjigu "Umetnost sklapanja poslova".

Pored vraćanja američke ekonomije na pravi put, Trampov plan je gotovo sigurno da iskoristi američku dominaciju na globalnom energetskom tržištu kao geopolitičko oružje. Konkretno, Tramp je sugerisao da namerava da to iskoristi da zbaci Putinovu Rusiju.

Tramp shvata da je njegov uticaj na Putina minimalan. Za razliku od Kine, Rusija nije ekonomski zavisna od SAD, zbog čega je Trampovo predizborno obećanje da će sukob Rusije i Ukrajine rešiti u roku od 24 sata uvek bilo izuzetno teško ostvarivo.

Tokom protekle dve godine, američko-ruska trgovina pala je na najniže nivoe u tri decenije, pri čemu je američki izvoz u Rusiju pao za 91 odsto, a uvoz za 85 odsto u poređenju sa 2021.

Zato je Kremlj odbacio Trampove pretnje, objavljene u sredu na Trut Sošal, da će uvesti dodatne sankcije i tarife Rusiji ako Putin ne postigne dogovor o Ukrajini.

- Ovde ne vidimo nikakve jedinstveno nove elemente - rekao je u četvrtak Putinov portparol Dmitrij Peskov, koji je poručio i da je Tramp tokom svog prvog mandata "najčešće pribegavao metodama sankcija".

Drzak odnos Moskve prema zapadnim sankcijama možda su najbolje pokazali 2022. komentari tadašnjeg ruskog ambasadora u Švedskoj Viktora Tatarinceva.

- Nije nas baš briga za sve njihove sankcije - rekao je on u intervjuu za švedski list.

Zaista, sankcije nikada nisu imale moć da promene ponašanje Rusije. Putin, koji je doktor ekonomskih nauka, zaštitio je rusku ekonomiju od sankcija mnogo pre invazije na Ukrajinu u okviru svog tranzicionog plana da rusku ekonomiju postavi na ratnu osnovu.

Igrajući dugu igru, počevši od 2014. godine, kada su prve američke sankcije pogodile Rusiju nakon njene invazije na Krim, Putin je povećao ruske devizne rezerve na rekordnih 630 milijardi dolara.

On je dedolarizovao ruski suvereni fond u korist evra, kineskog juana i zlata. Na Putinov nalog, Rusija je preusmerila deo svog izvoza sa Zapada u Kinu i sprovela program zamene uvoza, primoravajući ruske kompanije da proizvode sopstvene proizvode umesto da ih uvoze iz Evrope i SAD.

Međutim, svojim planom za energetsku dominaciju, Tramp bi možda želeo da zaobiđe ove zaštite. Ruska ekonomija je već bila pod određenim pritiskom.

Međunarodni monetarni fond je to opisao kao "vruće" i, iako je možda revidirao svoje brojke o ekonomskom rastu za Rusiju za 2025. na 1,4 odsto, to je naglo usporavanje u odnosu na prognozu od 3,8 odsto za 2024. godinu. Inflacija je takođe porasla.

- To je ratna ekonomija. Mnogo javne potrošnje se troši na finansiranje ratnih napora, a to podstiče inflaciju u Rusiji - rekao je glavni ekonomista MMF- a Pjer-Olivije Gurinčas na konferenciji za novinare 17. januara.

Drastičnim povećanjem američke proizvodnje nafte, Tramp verovatno želi da snizi cene, vršeći pritisak na rusku ekonomiju, koja je fokusirana na prihode od energije. Tramp možda veruje da će rastuća inflacija zajedno sa smanjenim prihodima iz ovog sektora ograničiti finansiranje Putinove ratne mašinerije, primoravajući Rusiju da pregovara.

Putin je, međutim, dobro svestan da je ekonomski rat, a ne američke čizme na bojnom polju, Trampov preferirani metod rešavanja sukoba, s obzirom na njegovo obećanje američkom narodu da neće uvlačiti SAD u beskrajne ratove u inostranstvu.

Prošlog maja, neočekivanim potezom, Putin je rekonstruisao svoj ratni kabinet, zamenivši svog ministra odbrane ekonomistom Andrejem Belousovim . Bivši potpredsednik vlade, civil bez vojnog iskustva, Belousov je veteran aparatčik u ruskoj birokratiji. On i Elvira Nabiulina, veoma cenjena centralna bankarka, su dva ključna igrača u Putinovom ekonomskom timu, koji imaju zadatak da obezbede da ruska ratna ekonomija nastavi da zuji.

Ako je cilj da se obnovi mir u Ukrajini i Evropi, Trampov tim mora da razvije duboko razumevanje načina na koji ruski špijunski vladar i njegove vrhunske ekonomske tehnokrate razmišljaju, napisala je Kofler.

(Telegraf.rs/Jutarnji)