Šta je Trampov "šamar" Kolumbiji pokazao svetu i može li to da mu se "olupa o glavu"?

Donald Tramp je u nedelju izneo ranu pobedu za prinudnu spoljnu politiku zasnovanu na carinama i čvrstoj moći nakon što je objavio da je Kolumbija odustala u sporu oko letova za repatrijaciju migranata.

Predsednik je ranije obelodanio brzu i bolnu kaznu, uključujući ogromne carine za saveznika SAD, u svom najočiglednijem pokušaju do sada da napravi primer od nacije koja ga je naljutila i da uspostavi dominaciju na zapadnoj hemisferi.

Preporučujemo

Kriza je izbila kada je kolumbijski predsednik Gustavo Petro blokirao sletanje američkih vojnih letova koji su prevozili ilegalne migrante, što je usporilo operaciju masovne deportacije koja je trebalo da ispuni jedno od Trampovih najistaknutijih obećanja u kampanji.

Predsednik SAD je onda odmah iskoristio priliku da pokaže svojim pristalicama koliko žestok može da bude i da demonstrira drugim zemljama Latinske Amerike kakvu će cenu platiti ako odbiju da prihvate migrante.

Nakon višečasovne tenzije sa Bogotom, Bela kuća je saopštila da je Kolumbija pristala da dozvoli sletanje aviona sa migrantima, uključujući i vojne, i da, bar za sada, neće uvoditi drastične carine.

"Današnji događaji su jasan pokazatelj svetu da je Amerika ponovo poštovana", rekla je portparolka Bele kuće Kerolit Livit u saopštenju koje je izdato u nedelju uveče.

Kako se navodi "predsednik Tramp će žestoko nastaviti da brani suverenitet nacije i očekuje da sve druge nacije sveta u potpunosti sarađuju i prihvate deportaciju svojih državljana koji su ilegalno u SAD".

Kolumbijski ministar spoljnih poslova ubrzo je potvrdio da su letovi za deportaciju nastavljeni. Petrov preokret predstavlja ustupak američkoj moći i Trampovom agresivnom ličnom stilu. Takođe je verovatno da će ohrabriti zvaničnike administracije koji pretnje carinama vide ne samo kao tradicionalno sredstvo u trgovinskim sporovima, već i kao sredstvo za zastrašivanje drugih nacija, uključujući dugogodišnje saveznike SAD, u vezi sa širim nizom pitanja.

Prepirka sa Kolumbijom takođe je bila podsetnik na to kako će Trampov tvrdolinijski pristup izazvati ogroman globalni poremećaj. Američki predsednik je već "pretukao" Kanadu i Meksiko oko graničnih pitanja, pokušao je da natera Dansku da proda Grenland i zapretio da će povratiti Panamski kanal.

Četiri godine takve taktike mogle bi naštetiti globalnim odnosima SAD i ojačati stavove prema Amerikancima među stranom populacijom. Spor oko Kolumbije brzo je privukao pažnju Kine, koja nastoji da poveća svoj uticaj u dvorištu Vašingtona - naglašavajući potencijalnu lošu stranu za Sjedinjene Države ako Tramp izabere neprekidnu konfrontaciju koja otuđuje ključne regionalne nacije.

Tramp ima moć, ali gde?

Trampova pobeda nad Kolumbijom završila je prvu nedelju njegovog predsedništva, tokom koje je koristio zastrašivanje kao sredstvo da utisne svoju moć na Sjedinjene Države kod kuće i da oštro promeni put nacije u inostranstvu.

U nedelju, naprimer, Trampova nova administracija pokrenula je deportacioni blic u Čikagu, koji će se proširiti širom države, a u poslednjem veoma vidljivom znaku Trampove želje da brzo dobije rezultate.

"Granični car" Bele kuće Tom Homan rekao je u nedelju za CNN da je novi pristup više agencija u sprovođenju imigracije "promenio igru".

"Današnja operacija bila je u nadležnosti vlade. Predsednik Tramp je usmerio celu vladu na ovo pitanje“, rekao je on. Skoro 1.000 ljudi uhapšeno je u nedelju, prema imigracionoj i carinskoj službi.

Ovo je usledilo nakon još jednog zapanjujućeg primera agresivne izvršne vlasti novog predsednika nakon što je u petak uveče otpustio više desetina službenika nadzornih organa u ključnim vladinim agencijama.

Čistka je deo Trampovih pokušaja da prepravi saveznu vladu u skladu sa dugotrajnim konzervativnim uverenjem da savezna birokratija uvek frustrira republikanske predsednike dok pokušavaju da sprovedu izborne mandate.

Ali pošto generalni inspektori agencije prijavljuju rasipanje, prevaru i zloupotrebu Kongresu, demokrate kritikuju taj potez kao zloupotrebu moći i znak Trampovog kavalirskog poštovanja prema vladinoj etici. Čak su se i neki najviši republikanci žalili da je predsednik trebalo da se pridržava zakona dajući Kongresu obaveštenja o smenama u roku od 30 dana.

"Mislim da je trebalo to da uradi", rekla je senatorka Lindzi Grejem za CNN.

Republikanac iz Južne Karoline je upitao: "Da li je u redu da postavi ljude za koje misli da mogu da izvrše svoj plan? Da. Pobedio je na izborima. Šta očekujete da uradi, samo da ostavi sve na mestu u Vašingtonu pre nego što bude izabran?“

Grejem je dodala: "Oseća se kao da vlada nije dobro radila za američki narod."

Šta sad?

Tramp je nagovestio da bi mogao da bude transformacioni lider koji pokazuje energiju i fokus i brzo deluje na sprovođenju svojih predizbornih obećanja, posebno u vezi sa imigracijom. Njegov "agent u Pentagonu", Pete Hegset, položio je u subotu zakletvu kao sekretar odbrane nakon što je potpredsednik Džej Di Vens dao odlučujući glas u Senatu o njegovoj kontroverznoj potvrdi.

Međutim, Tramp je takođe preduzeo korake koji bi mogli da otuđe mnoge od neodlučnih birača koji su ga vratili na vlast. Njegova opšta pomilovanja za izgrednike koji su izvršili napad na Kapitol 6. januara 2021. - uključujući i one osuđene za nasilne prestupe - šokirali su mnoge republikance. A njegova odluka da ukine obezbeđenje bivšim saradnicima koji su ga kritikovali, uključujući nekoliko kojima je Iran pretio, otkrila je opsednutost prošlim pritužbama koje ponekad odvlače pažnju od njegovih političkih ciljeva.

Tramp je prošle nedelje rekao da su glasači više zabrinuti zbog imigracije nego visokih cena u prodavnicama. Ali nade republikanaca da će se držati svoje tesne većine u Predstavničkom domu na izborima sledeće godine mogu počivati na tome da on ostvari opipljiv ekonomski napredak.

Ovo čini predsednikov sastanak sa republikanskim zakonodavcima u ponedeljak u njegovom golf odmaralištu Doral u Južnoj Floridi posebno važnim, jer će se sastanak fokusirati na to kako da se kreće kroz njegov dnevni red, uključujući smanjenje poreza i sredstva za njegov program masovne deportacije, kroz Kongres.

Iznenadni obračun sa Kolumbijom naglašava opasnost

Pokušaj otpora iz Kolumbije stvorio je trenutni test za novog predsednika SAD koji će sigurno biti posmatran širom regiona. Trampov početni odgovor je bio udarnički. Naredio je hitne hitne carine od 25% na kolumbijsku robu za koje je rekao da će porasti na 50% u roku od nedelju dana. SAD su takođe uvele "zabranu putovanja" za kolumbijske građane i ukinule vize kolumbijskim zvaničnicima, između ostalih mera.

"Ove mere su samo početak. Nećemo dozvoliti vladi Kolumbije da prekrši svoje zakonske obaveze u vezi sa prihvatanjem i vraćanjem kriminalaca koje su naterali u Sjedinjene Države!", napisao je Tramp na mreži Truth Social.

Ali je njegov kolumbijski kolega imao odgovor, koji je ostavio na društvenoj mreži X: "Trampe, stvarno ne volim da putujem u SAD, malo je dosadno". Levičarski predsednik je čak sugerisao da ga Tramp smatra inferiornom rasom, što "nisam, niti je bilo koji Kolumbijac“.

Rajan Berg, direktor Američkog programa u Centru za strateške i međunarodne studije, rekao je da je Petro možda imao razloga da odabere rani sukob sa Trampom — ne samo zbog nezadovoljstva postojećim trgovinskim odnosima sa SAD, dugogodišnjim vojnim saveznikom. Berg je dodao da bi Petro mogao misliti "da će imati koristi od toga da se suprotstavi Sjedinjenim Državama i da se smatra da se bori za dostojanstvo Latinske Amerike".

Ipak, dugoročne carine od 50 odsto Kolumbiji, najvećem trgovinskom partneru SAD bile bi razorne, a nekoliko sati pre nego što je Bela kuća objavila da se Kolumbija "savila", Berg je predvideo da će Kolumbija morati tiho da se dogovori sa Trampom.

"Oni su za grubo buđenje ako misle da mogu samo da prežive carine od 50 odsto i sve ostalo što je Tramp rekao da će uraditi – sankcije bankama i investicijama i sve ostalo“, rekao je on.

Šef Američke privredne komore u Kolombu, Marija Klaudija Lakutur, napisala je na X da će američke carine od 25% biti trenutne i razorne.

"Pozivamo na dijalog i zdrav razum, dajući prioritet diplomatskim kanalima da se ova ozbiljna kriza prevaziđe u najkraćem mogućem roku. Mir je važan za sve aktere koji su uključeni", napisala je ona.

Američka trgovina robom i uslugama sa Kolumbijom iznosila je 53,5 milijardi dolara 2022. godine, prema rečima američkog trgovinskog predstavnika - što je mali deo komercijalnih odnosa Amerike sa njenim najbližim partnerima kao što su Kanada i Kina. Ipak, produženi trgovinski rat sa Kolumbijom mogao je da ima jedan opipljiv uticaj: poskupljenje doručka u Americi ako su već rastuće cene jaja bile praćene povećanjem cena ključnog kolumbijskog izvoza — kafe.

Trampov šamar Petru je do sada najznačajnija predstava njegove administracije o Latinskoj Americi.

Kasnije ove nedelje, novi državni sekretar Marko Rubio posetiće Panamu, Gvatemalu, Salvador, Kostariku i Dominikansku Republiku sa zahtevima SAD da zaustave priliv migranata i povećaju deportacije sa američkog tla i to će biti glavni njegov zadatak.

U širem smislu, naredne četiri godine će verovatno intenzivirati geopolitičko nadmetanje između Sjedinjenih Država i Kine za uticaj u Latinskoj Americi. Tramp je već otuđio Panamu lažno tvrdeći da Peking kontroliše Panamski kanal, i zapretio je da će povratiti suverenitet nad ključnim plovnim putem između Atlantskog i Tihog okeana.

Stoga nije slučajno što je kineski ambasador u Kolumbiji izabrao nedelju popodne — pošto su između Trampa i Petra letele diplomatske uvrede — da istakne intervju u kome je podsetio da je kolumbijski ministar spoljnih poslova prošle godine rekao da su odnosi Bogote i Pekinga na "najvišem nivou“ u poslednjih 45 godina.

A realnost da ostatak sveta ima pravo glasa — koliko god agresivno Tramp sprovodio vlast — takođe može da zakomplikuje njegove ambiciozne planove za preoblikovanje Bliskog istoka nakon njegovih sugestija prethodnog vikenda "da bi mogao da očisti ratom razorenu Gazu" i pošalje izbeglice u Jordan i Egipat. Takva ideja, iako je prihvaćena od strane izraelske krajnje desnice, nije startna za ključne saveznike SAD i mogla bi da poništi njegov glavni regionalni cilj — postrojavanje arapskih država uz Izrael u antiiranskom frontu.

Trampov tim pokreće novu imigracionu akciju

Nova multiagencijska operacija oko imigranata u Čikagu počela je pošto je nova administracija rekla terenskim kancelarijama ICE-a da ispune kvotu od 75 hapšenja dnevno, prema dva izvora.

Trampov tim je prošle nedelje rekao saveznim tužiocima da istraže zvaničnike u gradovima i državama pod upravom demokrata, kao što su Čikago i Ilinois, ako se odupru novim naporima sprovođenja imigracione politike. Ovo je podiglo mogućnost da bi masovne deportacije mogle da izazovu najozbiljniji sukob između federalne i državne i lokalne vlasti poslednjih godina.

Demokratski guverner u Ilinoisu Džej Bi Pricker rekao je za "State of the Union" da deli cilj administracije da deportuje nasilne kriminalce, ali je izneo sumnje u pristup administracije.

"Ako je to što oni biraju, svi smo za to", rekao je Pricker ali i dodao: "Oni idu za ljudima koji se pridržavaju zakona, koji zadržavaju poslove, koji ovde imaju porodice, koji su možda ovde deceniju ili dve decenije".

Da li će zbog ovoga biti političkih posledica, ostaje da se vidi. Nakon sastanka u ponedeljak sa republikancima u Predstavničkom domu, čija mala većina ima ogromne implikacije na Trampovu agendu, predsednik se vraća u Vašington, gde njegova želja da brzo konsoliduje vlast znači da će druga nedelja njegovog drugog mandata sigurno biti isto toliko naporna i potresna kao prva nedelja.

(Telegraf.rs)