Rusiji preti katastrofa: Raspala se 2 tankera, velika naftna mrlja se širi Crnim morem, posledice su jezive

U decembru su uništena čak dva ruska tankera na Crnom moru, a naftna mrlja se sve više širi i zagađuje obalu regiona Krasnodara. Rusija ipak tvrdi kako ne može ništa da učini.

Najteže je pogođeno područje oko Anape: ređaju se otkazivanja rezervacija u tamošnjim bolnicama i dečjim odmaralištima. I to ne samo za ovu zimu, nego ljudi ne veruju da će se zagađenje rešiti ni do idućeg leta.

Preporučujemo

"Roditelji ne žele da šalju svoju decu na opasnu obalu", piše i na kanalu društvene mreže Telegram Kub Maš, a i kompanije koje su uplatile odmor za svoje zaposlene sad traže povraćaj novca.

Kod Crnog mora i kanala Kerč kod Krima prvo se može pomisliti na ratni sukob s Ukrajinom, ali razlog udesa dva ruska tankera, Volgoneft 212 i Volgoneft 239, je mnogo banalniji. Oba dotrajala broda su isplovila usred decembra kad je bilo očito da se sprema haos, a talasi od dva do tri metra su bili dovoljni za ove olupine: 15. decembra je jedan brod pukao na dva dela i kasnije potonuo, a drugi se nasukao na obalu. Posada je spasena, ali jedan je preminuo od hipotermije.

Oba tankera su bila natovarena mazutom koji ističe u more: iz potonulog tankera koji je prevozio 9.200 tona mazuta je iscurilo već oko 5.000 tona, ali kako je reč o mazutu tipa M100, ono će potonuti na dno - kad je hladno. Ali mrlja ulja neprestano izlazi na površinu, a već sad se prostire preko 50 kilometara. Kad bude toplije, toga će biti još i više.

Ekološka katastrofa

Rusija i inače nije poznata po preteranoj pomoći za svoju okolinu, a nedaleko ratište ne čini stvar boljom. No fascinantno je objašnjenje ruskog Ministarstva za zaštitu u slučajevima katastrofe da se ta teška nafta ne može izvaditi iz stradalih brodova. To jednostavno nije istina: 2002. je stradao tanker Prestige sa sličnim teretom pred obalom Španije i njegov teret je uspešno izvučen. No tu su možda potrebni tehnologija i pomoć Zapada koju ova Rusija ne želi da traži.

Makar ti tankeri nisu stradali u ratnom sukobu, posledicom se bavi i grupa Ukraine War Environmental Consequences Work Group (UWEC). Euten Simnonov iz UWEC-a procenuje da će biti potrebno barem deset godina dok se priroda ne oporavi od ovog zagađenja.

"Ali za neke oblike života ova naftna katastrofa mogla bi imati porazne posledice", misli ovaj stručnjak za okolinu.

Organizacija Greenpeace navodi kako je samo do početka januara zbog mazuta iz tih ruskih tankera uginulo 32 delfina, a javljeno je da je i uginulo 1.355 ptica. Ana Jerzak koja se bavi okolinom srednje i istočne Evrope je sigurna da će to ugroziti i tamošnju riblju populaciju, ali ne samo nju: "Dugoročno takve naftne mrlje truju morsku travu što uništava životne uslove mnogih organizama."

Dobrovoljci su se sami organizovali

I za ljude će biti još opasnije kako vreme postaje toplije: "Najprije će se osetiti smrad, to će uzrokovati i poteškoće disajnog sistema, a sve to može uzrokovati i karcinom", smatra Simonov. Ana Jerzak dodaje i opasnost od otrovnog isparavanja, alergijskih reakcija i upale kože.

Usprkos opasnostima, spontano se okupilo gotovo desetak hiljada dobrovoljaca koji su došli na obalu kako bi spasili što se spasiti može. Uglavnom imaju zaštitnu odeću, a ekolog Jevgenij Vitiško tvrdi kako je spaseno oko 2.500 ptica.

"To je negde polovina ptica koje su dospjele u mazut, ali spašeno je i više nego što je uobičajeno. Obično se spasi 10 do 12 odsto ptica."

Dobrovoljci kažu da je i njihova organizacija nastala zahvaljujući novčanim donacijama: od tog novca je nabavljena zaštitna oprema, a smeštaj i pomoć pomagačima nude tamošnji hoteli kojima je to ionako od životne važnosti. Pomoć su im obećale i državne institucije, ali s tim se oteže i dobrovoljci su uvereni kako upravo oni čine najveći deo posla. S druge strane, državne službe uporno žele da se mešaju u njihov posao jer je i sam Putin naložio "predstavnicima vlasti" da aktivnije učestvuju u čišćenju, piše Deutsche Welle.

Predstava Ministarstva "za kamere"

Ali to učestvovane se najčešće pretvara u predstavu: tako su predstavnici ruskog Ministarstva za zaštitu okoline početkom januara i bez ikakvog pitanja uzeli oko 160 očišćenih i spasenih ptica da bi ih pred kamerama pustili na slobodu. Pomagači su poludeli od besa jer te ptice su time vraćene na zagađenu obalu - da bi tamo onda uginule.

Iz Ministarstva tvrde kako su ih na to naterali njihovi "stručnjaci" za odnose s javnošću. Nakon toga su u centrali pomagača zadužili jednu osobu koja treba da se bavi državnim službama i njihovim političkim ambicijama. Uopšte, među pomagačima vlada uverenje kako država tu više odmaže nego pomaže: "Kad se dogodila katastrofa bio sam zapanjen kako su pomagači međusobno prijateljski nastrojeni", svedoči jedan od njih.

"Jedni su donosili ptice, drugi su ih prali, treći su organizovali zaštitnu opremu. Bilo je super biti deo toga."

Ali kad su u posao počele da se mešaju državne institucije, tu se postavilo pitanje i o statistikama i o načinu rada, a pomagači pretpostavljaju kako je službama važnije da nekako zataje prave razmere ove katastrofe nego da učine nešto za spas okoline. A upravo to je najvažnije pomagačima.

"Jeste da imamo besplatni smeštaj i obroke, ali od moje ušteđevine nije mnogo ostalo", kaže jedan od njih. Uprkos tome, ostaje da spasava okolinu jer ima osećaj da tako čini nešto zaista važno.

(Telegraf.rs/Deutsche Welle)