Najkraći put za ruske rakete ka SAD preko Grenlanda: Putinove podmornice patroliraju okolo, a šta ima Tramp?

Na vetru tokom mećave vijore se zastave Danske, Grenlanda i Farskih ostrva iznad štaba Zajedničke arktičke komande sa pogledom na luku Nuuk u glavnom gradu Grenlanda. Mala vojna ispostava sa oko 80 ljudi zadužena je za dansko nadglenje bezbednosti na ogromnom arktičkom ostrvu od oko 2,1 milion kvadratnih kilometara.

Vlada Grenlanda je uglavnom autonomna, ali ostrvo je deo Danskog Kraljevstva, a Danska zadržava odgovornost za bezbednost teritorije. Američki predsednik Donald Tramp jasno je stavio do znanja svoju odlučnost da preuzme vlasništvo nad ostrvom za Sjedinjene Države i nije isključio upotrebu ekonomske ili vojne sile.

Preporučujemo

Govoreći nekoliko sati nakon inauguracije, Tramp je ponovio svoj stav da je američka kontrola neophodna zarad "međunarodne bezbednosti" jer, kako je objasnio, "imate ruske brodove svuda, mate kineske brodove svuda, ratne brodove. I (Danska) to ne može da održava".

Ruske rakete

Sjedinjene Države već dugo vide Grenland kao vitalno važan za svoju odbranu, objasnio je Mark Džejkobsen, analitičar Kraljevskog danskog odbrambenog koledža u Kopenhagenu.

"Nema sumnje da je geostrateški važan u odbrani nacionalne bezbednosti SAD od ruskih projektila", rekao je Džejkobsen za Glas Amerike. "Najkraći put za ruske rakete ka SAD je preko Severnog pola, preko Grenlanda".

Rusija je poslednjih godina mnogo uložila u svoje vojno prisustvo na Arktiku. U njenoj najsevernijoj vazdušnoj bazi Nagurskoje na severnoj obali Sibira stacionirani su nuklearni strateški bombarderi, rakete i sistemi za nadzor.

Ruske nuklearne podmornice patroliraju arktičkim morima, dok rastuća flota ledolomaca na nuklearni pogon projektuje moć Kremlja širom regiona.

Kina i Rusija izvele su zajedničke vojne vežbe na Arktiku. Peking takođe traži pristup vrednim mineralima ispod leda.

"Definitivno postoji pretnja, posebno od ruskih vojnih kapaciteta u tom regionu. A zemlje NATO upravo sada kreću da povećaju svoje kapacitete", rekao je za Glas Amerike Jon Rabek-Klemensen, takođe sa Kraljevskog danskog odbrambenog koledža.

Odbrana Danske

Danske vojne kapacitete na Grenlandu sačinjavaju četiri ostarela broda ratne mornarice, osmatrački avion i patrola sa psećim zapregama.

Kopenhagen je prošlog meseca najavio planove za ulaganje u nove dronove za nadzor, dva nova broda i dodatno osoblje, uz nadogradnju postojeće vazdušne baze za smeštaj borbenih aviona F-35. Tačan trošak tek treba da bude određen, ali Vlada je saopštila da će potrošiti "dvocifreni iznos u milijardama" danskih kruna, odnosno najmanje 1,5 milijardi dolara.

Ministar odbrane Troels Lund Poulsen priznao je, međutim, da Vlada nije uspela da investira u bezbednost Grenlanda.

"Dugi niz godina smo zanemarivali ulaganje neophodnih sredstava u naše brodove, u avione koji će pomoći da se nadgleda naše kraljevstvo, i to je ono što sada pokušavamo da uradimo", rekao je on novinarima 9. januara. "Nadajmo se da ćemo kreirati investicioni paket u kojem ćemo ojačati našu sposobnost da pratimo šta se dešava na Arktiku, kao i za postavljanje nekih novih kapaciteta".

Danska se nada da će nadogradnje ići ka "zadovoljavanju američkih zahteva za povećanjem nadzora na Grenlandu", rekao je Džejkobsen.

Američka svemirska baza

Američka vojska je prisutna na Grenlandu od Drugog svetskog rata, kada su američke snage raspoređene na ostrvu nakon pada Danske pod nacističku Nemačku. Na vrhuncu raspoređivanja SAD, Grenland je ugostio više od 10.000 vojnika.

Svemirska baza Pitufik na severozapadnoj obali Grenlanda, ranije poznata kao vazdušna baza Tule, najseverniji je vojni objekat Sjedinjenih Država. Sada ima oko 200 pripadnika vojnog osoblja, zajedno sa sistemima za upozorenje na raketni napad, odbranu i nadzor svemira.

"Vojna zaštita Grenlanda se de fakto oslanja na SAD", rekao je Rabek-Klemensen. "I veliko je pitanje da li SAD žele da pojačaju to prisustvo, možda da bi mogle da vrše druge vrste vojnih operacija u toj oblasti".

Zbog toga, dodao je, izgleda da danski zvaničnici pristupaju tom pitanju na način koji održava dobre odnose sa SAD.

"Danska vlada pokušava da dotakne tu reč 'kontrola' koju Tramp koristi, što je veoma dvosmislen termin", dodao je on. "Šta znači kontrola? Da li to znači posedovanje dela teritorije? Ili to znači imati određenu količinu vojne opreme na toj teritoriji?"

Američko-danski odnosi

U danskom arktičkom komandnom centru u Nuuku, američka zastava se vijori pored boja Danske, Grenlandska i Farskih Ostrva. U zgradi se nalazi i američki konzulat - što je znak da za sada američko-danski odnosi ostaju srdačni.

Pre Trampove inauguracije, američka ambasada u Kopenhagenu saopštila je da nema planova za proširenje vojnog prisustva SAD na Grenlandu.

To bi se moglo promeniti pod novim predsednikom.

Za sada, Danska i njeni evropski saveznici se nadaju da su Trampovi komentari deo strategije za primoravanje zaveznika u NATO da troše više na odbranu.

"Postoji važan element koji se odnosi na njegovu ličnost, koji on unosi u način na koji se sprovodi američka diplomatija, ili njegova diplomatija", rekao je Džejkobsen.

"U pozitivnom svetlu, ako SAD povećaju svoje prisustvo na Arktiku, to će povećati prisustvo NATO-a, jer od sedam arktičkih država — pored Rusije — sada smo sve članice NATO-a".

(Telegraf.rs)