"Bila sam na suđenju monstrumu, ono što sam tamo videla nikada neću moći da izbrišem iz sećanja"

Postoje stvari koje vidite i čujete, a koje nikada ne možete izbrisati iz sećanja. Slušanje detalja o užasnim povredama koje su pretrpele devojčice koje je ubio i povredio Aksel Rudakubana tokom napada u Sautportu u Velikoj Britaniji bilo je toliko potresno da sam u više navrata morala da prestanem da pišem, da udahnem duboko i oslonim glavu na ruke, piše Holi Boun, novinarka Mirora, koja je pratila to suđenje.

Jecaji i tiho šmrcanje iz galerije za javnost u sudnici bili su stalni podsetnik na to kako je ovaj poremećeni tinejdžer uništio toliko života kada je ubio Bibi King, Elsi Dot Stankomb i Alis da Silvu Agvajar.

Preporučujemo

Dok je Aksel Rudakubana pokušavao da svoje izricanje presude pretvori u cirkus, vičući na sudiju iz klupe za optužene i zahtevajući da vidi bolničara, osetila sam olakšanje što neki roditelji devojčica nisu došli da prisustvuju izricanju presude.

Pre nego što je suđenje uopšte počelo, ovaj kukavički ubica naterao je prepunu sudnicu da čeka 50 minuta dok nije polako ušao, seo u klupu i spustio glavu među kolena.

Sud je čuo da je odbijao da jede ili pije poslednjih deset dana, ali je medicinski pregled pokazao da je sposoban i u stanju da prisustvuje suđenju.

Kada je konačno izbačen iz sudnice zbog ometanja, ponovo sam osetila olakšanje. Ali to nije dugo trajalo.

Samo nekoliko minuta kasnije, pušten je snimak nadzornih kamera na kojem se vidi napad dok se odigravao. Šokirani uzdasi prolamali su se sudnicom dok smo gledali kako male devojčice padaju na parkingu, očajnički bežeći za svoje živote s ubodnim ranama na svojim malenim telima.

Jedna žena je bila toliko potresena da je morala da izađe. Kada je u sudnici prikazan trenutak u kojem hrabra instruktorka plesa, Lejn Lukas, vodi grupu devojčica kroz parking na sigurno, i ona je morala da napusti sudnicu.

Mnogi su pokrivali oči i lica dok je na ekranu prikazivan krvavi nož koji je korišćen kao dokaz.

Tužiteljka Dijana Hir je nekoliko puta nudila ljudima iz publike priliku da izađu ako ne mogu da slušaju detalje o povredama koje su tri ubijene devojčice i deset drugih napadnutih pretrpele tog dana.

Ako istraživanja i užasan materijal koji je Rudakubana gledao mesecima pre svog unapred smišljenog i isplaniranog napada nisu bili dovoljni da šokiraju, opisi povreda koje je naneo tim devojčicama bili su toliko jezivi da bi vas progonili zauvek.

Tokom 15-minutnog divljanja, žrtvama je zadao više od 200 uboda, vraćajući se da ih ponovo napadne i nakon što su već pale od prethodnih povreda.

Kako je tužiteljka rekla, njihove povrede bile su "neizlečive", bez obzira na to koliko brzo je hitna pomoć mogla da stigne.

Ali uprkos užasima ovog slučaja, pojavili su se i mali tračci nade, uključujući trenutak kada je jedna od preživelih, 14-godišnja devojčica, govorila pred sudom i poručila Rudakubani da misli da je kukavica.

Njen glas gotovo da nije zadrhtao tokom njenog duboko dirljivog govora, u kojem mu je rekla: "Dok ti živiš iza rešetaka sam, ja ću se potruditi da moja sestra i ja, zajedno sa našom porodicom, nastavimo sa svojim životima."

Dok je Rudakubana slušao kako je osuđen na doživotnu kaznu zatvora, sa minimalnom kaznom od 52 godine, prijatelji i rođaci žrtava su se držali za ruke i tiho plakali.

Biće blizu sedamdesete godine pre nego što bude mogao da bude razmatran njegov zahtev za puštanje na uslovnu slobodu, ali, kako je sudija rekao u sudnici, čini se da je u ovom trenutku malo verovatno da će ikada biti oslobođen, zaključuje novinarka Mirrora Holi Boun.

(Telegraf.rs)