Koliko je zapravo Iran oslabljen? Trampova administracija će morati da bude vrlo oprezna

U oproštajnom govoru pred odlazak iz Bele kuće Džozef Bajden je slavodobitno izjavio "Iran je slab kao nekada poslednjih decenija".

Iran je zaista slabiji nego što je bio u poslednjim decenijama zbog više faktora, uključujući značajne vojne gubitke, ekonomske probleme i slabljenje regionalnog uticaja, navodi se u analizi Foreign policy.

Preporučujemo

Ključni iranski saveznici, Hamas i Hezbolah, pretrpeli su velike udarce, pri čemu je Hamas nakon sukoba sa Izraelom u oktobru 2023. godine izgubio svoju stratešku vrednost za Iran. Hezbolah, iako još uvek aktivan, više se ne smatra snažnim saveznikom, već više teretom za Teheran. Pored toga, izraelski napadi su naneli ozbiljan udarac iranskim sistemima za raketnu i vazdušnu odbranu, a Iran nije uspeo da se osveti zbog tih udaraca, verovatno zato što trenutno nije u poziciji da odgovori.

"Hamas je bio strateški saveznik i oružje Irana koji je mogao da ugrozi bezbednost Izraela iz Pojasa Gaze. S tim je završeno. Hamas više nikada to neće biti", kaže Gregori Brev, viši analitičar iz "Eurasia Group" i dodaje:

"Hezbolahu će biti potrebne godine kakko bi se ponovo izgradio do tačke kada će moći da bude zanimljiv Iranu".

U međuvremenu, Iran je izgubio jednog od svojih najbližih saveznika u regionu sa kolapsom režima Bašara al-Asada u Siriji. Iranska pozicija u regionu, koja je bila "prilično dobra" do pre samo godinu dana, sada je gotovo uništena. Iran se našao u veoma lošoj situaciji, naglašavaju analitičari.

"U slučaju da Iran treći put izvrši napad na Izrael ostavlja mogućnost izraelskog kontraudara koji bi dodatno oslabili Teheran. Iran je jasno i nedvosmisleno osetio cenu koštanja svojih postupaka i sada bi to želeo da izbegne po svaku cenu", smatra Sanam Vakil, dorektorka programa za Bliski istok i Severnu Afriku pri Čatam Hausu i nastavlja:

"Izrael je odlučno i efikasno smanjio iranske kapacitete u regionu pokazujući svoju vojnu i obaveštajnu superiornost takođe pokazujući spremnost da direktno udari na Iran".

Pored vojnih dinamika, iranska ekonomija nastavlja da pati pod težinom međunarodnih sankcija i sistemskog lošeg upravljanja, što ima ozbiljne posledice po politički sistem i društvo u zemlji. Iran se sada suočava sa mogućnošću daljih ekonomskih problema i povećane izolacije, posebno s obzirom na povratak Donalda Trampa u Belu kuću.

Trampovi savetnici pozivaju ga da ponovo primeni politiku "maksimalnog pritiska", što podrazumeva razorene ekonomske sankcije s ciljem da se Iran natera na pregovaranje o strožoj verziji nuklearnog sporazuma iz 2015. godine.

Međutim, pristup "maksimalnog pritiska" nije bio uspešan tokom Trampovog prvog mandata, a tokom tog perioda SAD i Iran su gotovo došli do rata, naročito nakon što je američki dron ubio Kasima Sulejmanija 2020. Iranov nuklearni program sada je čak više razvijen nego kada je Tramp 2018. povukao SAD iz sporazuma sa Iranom. Smatra se da je vreme potrebno Iranu da razvije nuklearnu bombu između jedne i dve nedelje. Sve ove okolnosti mogu učiniti vojne napade na iranske nuklearne objekte privlačnijim Trampovoj administraciji.

Ipak, ne treba preterivati u tvrdnji da je Iran potpuno slab. I dalje ima kapacitete da nanese štetu svojim protivnicima kroz raketne napade i korišćenje saveznika koji mogu ugroziti interese SAD i saveznika u regionu. Iran zadržava značajne vojne kapacitete. Revolucionarna garda još postoji, kao i iranska raketna flota, dronovi i pomorska prisutnost u Persijskom zalivu.

"Iran nije bespomoćan. Takođe, zadržava saveznike u Iraku i Jemenu. Iranska grupa Huti u Jemenu, koja je ponovo napadala komercijalne brodove u Crvenom moru u odgovoru na rat u Gazi, ostaje pretnja, uprkos obećanjima da će ograničiti napade nakon primirja između Izraela i Hamasa", poručio je Najsan Rafati, viši analitičar za Iran u Međunarodnoj kriznoj grupi.

On podseća da je Iran početkom januara pokrenuo velike manevre što pokazuje da još ima vojne kapacitete. Na ovim manevrima je testirana mogućnost vazdušne odbrane i bila je simulacija napada na nuklearno postrojenje Natanz.

"Cilj vežbe je bio da Iran poruči svima kako ima veliku vojsku i da je to velika zemlja. Možda nemamo svetleće igračke ali imamo još mnogo toga, kao i podzemne raketne lansere, mnogo vojnika i nuklearni program. Mi smo tvrđava i ako nas napadnete biće posledica", ističe Gregori Brev.

Iran je pokazao da je sposoban da izvrši raketne i napade pomoću dronova na Izrael. Ovi napadi nisu pričinili veću štetu, najviše zahvaljujući SAD. Oi bi u budućnosti mogli da budu veći izazov za Vašington i Tel Aviv:

"Vrlo je skupo obarati dronove i rakete. Izrael i Amerika nemaju beskonačno mnogo municije za protivvazdušnu odbranu", dodaje Brev.

Na drugoj strani, Najsan Rafati ističe da za sada nema nagoveštaja da je Iran odlučio da svoj nuklearni program usmeri ka razvoju atomskog oružja.

"Uz to ima signala koji pokazuju da je Tehera zanteresovann za razgovor sa Trampovom administracijom. Iran u povom trenutku može mnogo više da dobije nego da izgubi".

Preventivni udari na iranska nuklearna postrojenja nose sa sobom veliki rizik.

"Ne samo da bi izazvali krizu već bi verovatno započeli rat. Da bi oni bili uspešni trebalo bi uništiti kompletnnu iransku PVO i većinu vazduhoplovnih snaga. Nakon toga Iran bi se definitivnno okrenuo pravljenju nuklearnog oružja", navodi Sanam Vakil.

Tu je i faktor saradnje Irana i Rusije. Teheran i moskva su potpisali prošle nedelje brojne sporazume o razvoju odnosa. Njihov pakt za sada ne sadrži vojnu komponentu ali na primeru rata u Ukrajini se pokazalo da bi Tramp, koji je poručio da ne želi nove ratove, imao o čemu da razmišlja

"Ovo je istorijski trenutak da se Iran dodato oslabi ali je takođe i istorijski trenutak da se Iran privoli diplomatiji i iskoristi prednost njegove slabosti", dodala je Vakil.

(Telegraf.rs)