Tramp praznom puškom preti Putinu

Američki predsednik Donald Tramp zapretio je Vladimiru Putinu, predsedniku Rusije da će uvesti nove "takse, carine i sankcije" ukoliko on ne okonča "smešan rat u Ukrajini".

Ova pretnja je više nego simbolična imajući u vidu obim trgovine između Vašingtona i Moskve koji je drastično smanjen od februara 2022. kada je Rusija pokrenula invaziju na Ukrajinu, prenosi Business insider.

Preporučujemo

"Učiniću Rusiji, čija ekonomija propada, i predsedniku Putinu, vrlo veliku uslugu. Sada rešite situaciju i  okončajte ovaj smešan rat", naveo je Tramp u objavi na svojoj društvenoj mreži Truth Social.

"Biće samo gore. Ako ne postignemo 'sporazum', i to uskoro, nemam drugog izbora nego da uvedem visoke poreze, carine i sankcije na sve što Rusija prodaje Sjedinjenim Državama i drugim zemljama koje učestvuju", dodao je Tramp.

Američki predsednik je tokom kampanje obećao da će, po povratku u Belu kuću, brzo okončati rat u Ukrajini. Ovaj iscrpljujući konflikt, koji uskoro ulazi u četvrtu godinu, doveo je do rušenja brojnih gradova u Ukrajini i pogibije više desetina hiljada ljudi.

Međutim, tokom kampanje, Tramp nije precizirao kako njegova administracija planira da dovede Putina i ukrajinskog predsednika Volodimira Zelenskog za pregovarački sto. Mnogi analitičari rata su rekli da će biti teško naterati ruskog lidera da pregovara dok njegove trupe napreduju.

Pre rata, SAD su uvozile robu iz Rusije u vrednosti od 29,7 milijardi dolara, od čega je većina bila nafta, minerali, kreč i cement.

Međutim, trgovina je značajno opala nakon što je Putin započeo punu invaziju na Ukrajinu, što je nateralo administraciju Džozefa Bajdena da uvede carine na mnoge proizvode, metale i robu iz Rusije.

U 2023. godini, SAD su uvezle robu iz Rusije u vrednosti od tek 4,57 milijardi dolara, što je činilo samo 0,14 odsto ukupnog uvoza te godine, prema podacima američkog Biroa za popis.

Gotovo tri godine nakon početka rata, smanjenje trgovine sa Rusijom ostavlja Trampovu administraciju s malo carina koje bi mogla da naplati dok pokušava da natera Putinovu vladu na mirovne pregovore. Sankcije su drugačija stvar, a Trampova administracija izgleda spremna da i dalje pojačava pritisak na vitalnu energetsku trgovinu Rusije.

Na saslušanju za potvrdu prošlog četvrtka, nominovani sekretar za finansije Skot Besent kritikovao je Bajdenovu administraciju zbog režima sankcija koji "nije dovoljno sveobuhvatan".

"Biću 100 odsto za to da pooštrim sankcije, posebno na ruske naftne gigante, do nivoa koji bi naterao Rusku Federaciju za pregovarački sto", rekao je Besent zakonodavcima.

To bi moglo da poveća pritisak na rusku ekonomiju, koja pokazuje sve više znakova usporavanja pod težinom sankcija kako vreme odmiče.

Inflacija je u porastu jer Rusija povećava troškove za vojsku i unosne ugovore potrebne za regrutovanje više vojnika. Kao odgovor, ruska centralna banka je povećala kamatne stope na istorijskih 21 odsto, što je izazvalo proteste među poslovnim zvaničnicima zbog straha od rasta bankrota i stagflacije.

Postojeće sankcije, poput ograničenja na ruske teretne brodove i isključenja Rusije iz SWIFT finansijske mreže, doprinose ovom efektu, terajući Kremlj da traži podršku za svoju ekonomiju iz poslednjeg rezervnog izvora. Devizne rezerve zemlje pale su na 31 milijardu dolara, sa 117 milijardi dolara u 2021. godini.

U međuvremenu, uslovi rata doprinose egzodusu radnika iz zemlje, dok su drugi poslati da se bore u Ukrajini. To je ostavilo Rusiju sa velikim nedostatkom radne snage, što je dodatno povećalo inflaciju plata.

Tramp je rekao u svojoj objavi da ne želi da naškodi Rusiji i da ima dobar odnos sa Putinom. Satima nakon što je položio zakletvu u ponedeljak. On je potvrdio da je u toku organizacija njegovog susreta sa ruskim kolegom.

Tokom rata, Rusija je takođe pronašla načine da zaobiđe zapadne sankcije. Na primer, Moskva se oslonila na svoju "flotu iz senke", tankere koje koristi za transport nafte i zaobilaženje embarga na svoju energetiku.

(Teleraf.rs)