Tri tehnološka kralja poklonila se Trampu, konkurenti očajni: "Počinje era Divljeg zapada"

Tri tehnološka giganta objavila su u utorak da će formirati novu kompaniju pod nazivom Stargejt (Zvezdana kapija) za razvoj infrastrukture veštačke inteligencije u Sjedinjenim Američkim Državama. Izvršni direktor OpenAI Sem Altman, izvršni direktor SoftBanka za tehnološke investicije Masajoši Son i predsednik kompanije Orakl Lari Elison pojavili su se u Beloj kući u utorak popodne zajedno sa novim predsednikom Donaldom Trampom da najave formiranje kompanije, koju je Tramp nazvao "najvećim infrastrukturnim projektom veštačke inteligencije u istoriji".

To je zajedničko ulaganje za ulaganje do 500 milijardi dolara u infrastrukturu u vezi sa veštačkom inteligencijom. Kako je saopšteno iz Bele kuće, projekat će početi izgradnjom data centara i povećanom proizvodnjom električne energije, koja će daljem razvoju veštačke inteligencije koja se brzo razvija u Teksasu biti potrebna u ogromnim količinama.

Preporučujemo

Početna investicija, kako se očekuje, trebalo bi da iznosi 100 milijardi dolara, a ukupna bi, prema procenama, mogla da dostigne petostruki iznos, prenosi AP.

- To je veliki novac i visokokvalitetni ljudi - rekao je Tramp i dodao da je to izjava poverenja u potencijal SAD pod njegovom novom administracijom.

Tramp je u utorak rekao da podržava tu politiku: "To zvuči kao nešto što bih voleo. Voleo bih da se države otvore za centre podataka. Mislim da će oni biti veoma važni".

Stargejt će izgraditi "fizičku i virtuelnu infrastrukturu za napajanje sledeće generacije veštačke inteligencije", uključujući centre podataka širom zemlje, rekao je Tramp, dok je Elison napomenuo da je prvi projekat grupe od 300 kvadratnih kilometara već u izgradnji u Teksasu. Očekuje se da će projekat otvoriti 100.000 radnih mesta u SAD, kako je Tramp rekao. Sva tri nosioca projekta, Sin, Altman i Elison, su tokom događaja u Beloj kući zaslužni Trampu za pomoć u realizaciji, iako je izgradnja prvih zgrada počela još ranije, a sam projekat seže u 2024. godinu.

- Ovo će biti najvažniji projekat ove ere - rekao je Altman.

Tramp je poništio Bajdenov regulatorni nalog

Elison je napomenuo da su centri za podatke već u izgradnji, sa 10 do sada izgrađenih.

- Ovo je početak zlatnog doba - rekao je Son, očigledno misleći na Trampovu izjavu da sa njim u Beloj kući počinje "zlatno doba" za SAD.

Sin, japanski milijarder korejskog porekla, koji je, kao i neki od najjačih američkih tehnoloških moćnika, postao veoma blizak Trampu, već se u decembru obavezao da će uložiti 100 milijardi dolara u američke projekte u naredne četiri godine.

Uprkos realizaciji projekta koji je već u toku, Tramp je ovu i slične najave iskoristio kao dokaz da će fokus njegovog mandata biti stimulisanje privrede, izgradnja ogromnih centara podataka i elektrana potrebnih za razvoj veštačke inteligencije, uz obećanja da će povećati produktivnost kroz automatizacija rada i otvaranje novih radnih mesta. Prvobitni planovi za Stargejt zapravo datiraju iz administracije Džoa Bajdena, a prvi izveštaji o tome pojavili su se u martu prošle godine.

OpenAI se dugo oslanjao na Majkrosoftove centre podataka da bi izgradio svoje sisteme veštačke inteligencije, ali je sve više iskazivao interesovanje za izgradnju sopstvenih centara podataka. Kompanija se u jesen 2024. godine žalila u pismu Odeljenju za trgovinu predsedničke administracije da planiranje i izdavanje dozvola za ovakve projekte može biti dug i složen proces, posebno u pogledu energetske infrastrukture.

U oktobru je finansijska firma Blekston procenila da će SAD uložiti trilion dolara u centre podataka tokom pet godina, a da će još trilion dolara biti uloženo na međunarodnom nivou. Ove procene investicija sugerišu da će veći deo novog kapitala proći kroz projekat Stargejt pošto se OpenAI uspostavio kao lider u sektoru veštačke inteligencije lansiranjem svog ČetGPT, čet bota koji je zapalio maštu javnosti 2022. svojom sposobnošću odgovaranja na složena pitanja i obavljanja temeljnih poslovnih zadataka..

Bela kuća je istakla olakšavanje realizacije projekata izgradnje dodatne proizvodnje električne energije u cilju proširenja sektora veštačke inteligencije, imajući u vidu da su SAD u konkurentskoj trci sa Kinom u razvoju tehnologije prilagođene poslovanju kompanija.

Istovremeno, regulatorna pitanja u vezi sa veštačkom inteligencijom otvaraju oblast neizvesnosti pošto je Tramp u ponedeljak ukinuo izvršnu naredbu Džoa Bajdena iz 2023. godine o stvaranju bezbednosnih standarda i drugih zaštitnih mehanizama za sadržaj koji generiše veštačka inteligencija, sa ciljem da nadgleda veštačku inteligenciju i regulisanje ili smanjenje potencijalnih rizika po nacionalnu bezbednost i ekonomsko blagostanje.

Bučna upozorenja na "kinesku opasnost"

Uprkos Trampovom pristupu veštačkoj inteligenciji, koji favorizuje industriju i njene lidere više nego regulatorna pitanja, njegova politika u nastajanju ne predstavlja potpuni preokret u odnosu na politiku njegovog prethodnika. Poslednjih dana svoje administracije, Bajden je naredio federalnim agencijama da ubrzaju razvoj projekata centara podataka veštačke inteligencije na saveznom zemljištu, podseća Vašington post.

Čelnici indutrije veštačke inteligencije već mesecima bučno upozoravaju da je potrebno više podatkovnih centara, kao i čipova, te izvora električne energije i vode za njihovo pokretanje, kako bi se podržalo njihove ambicije u području veštačke inteligencije u nadolazećim godinama, kako prenosi CNN.

- Mislim da će ovo biti najvažniji projekat ove ere. Ovo ne bismo mogli da uradimo bez vas, gospodine predsedniče - rekao je Altman, očigledno ignorišući doprinos prethodne predsedničke administracije.

Istovremeno, Altman je priznao da pioniri veštačke inteligencije moraju da budu "odgovorni" i da "pažljivo" razvijaju tehnologiju.

Altman je ranije pozvao američke zvaničnike da pomognu u izgradnji te infrastrukture kako bi se osiguralo da Sjedinjene Države ostanu ispred Kine u trci za razvoj veštačke inteligencije, s obzirom da je veštačka inteligencija sposobna da utiče na dizajn i implementaciju svega, od ekonomije do vojnih sposobnosti. Generalni direktor OpenAI sastao se sa izvršnim direktorom Softbanke prošle godine kako bi zatražio ulaganja u nove fabrike poluprovodnika za pravljenje AI čipova.

Foto: Tanjug/AP

Prošlog meseca, šef OpenAI je rekao da veruje da će Tramp "biti veoma dobar" u privlačenju investicija u američku infrastrukturu veštačke inteligencije i napomenuo da se "raduje saradnji sa svojom administracijom na ovome".

- Infrastruktura u Sjedinjenim Državama je veoma važna. AI se malo razlikuje od drugih tipova softvera po tome što zahteva ogromne količine infrastrukture, energije, kompjuterskih čipova, centara podataka, a mi to moramo da izgradimo ovde i moramo da budemo sposoban da ima najbolju AI infrastrukturu na svetu da bi mogao da predvodi u tehnologiji i mogućnostima - rekao je Altman za Foks njuz tada.

U dokumentu o politici objavljenom prošle nedelje, OpenAI je rekao da ulaganje u američku infrastrukturu veštačke inteligencije može da obezbedi da američki AI alati nadmaše kinesku tehnologiju, kao i da stvara nova radna mesta i ekonomske mogućnosti i pozvao američku vladu da stvori "osnovnu strategiju koja bi obezbedila da investicije u infrastrukturi koristi najvećem mogućem broju ljudi i maksimizira pristup veštačkoj inteligenciji". Rezime procenjuje da postoji 175 milijardi dolara globalnih fondova koji čekaju da budu uloženi u projekte veštačke inteligencije.

"Ako SAD ne privuku ova sredstva, ona će se sliti u projekte koje podržava Kina, jačajući globalni uticaj Komunističke partije Kine", stiglo je upozorenje kompanije.

Tehnološki iskorak i strateški politički potez

Orakl je u svom saopštenju naveo da će projekat Zvezdane kapije, kako se navodi, obezbediti američko liderstvo u veštačkoj inteligenciji, otvoriti stotine hiljada američkih radnih mesta i generisati ogromnu ekonomsku korist za ceo svet: "Ovaj projekat neće samo podržati reindustrijalizaciju Sjedinjenih Država, već će obezbediti i stratešku sposobnost za zaštitu nacionalne bezbednosti Amerike i njenih saveznika".

Orakl je jedan od najvećih američkih operatera centara podataka, a SoftBank ima ogromna sredstva potrebna za finansiranje proširenja svoje AI infrastrukture, za koju se očekuje da će koštati milijarde dolara. Pored tri glavna operatera, drugi partneri u projektu su Majkrosoft, tehnološki investitor MGKS i proizvođači čipova Arm i NVIDIA, prema odvojenim izjavama Orakla i OpenAI-a.

Kako je zamišljeno, SoftBank će imati finansijsku odgovornost za implementaciju projekta Stargejt, a OpenAI će imati operativnu odgovornost. Četvrti partner, MGKS, takođe će doprineti finansiranju. Open AI je izvestio da će šef Zvezdane kapije biti Masajoši Son, šef glavnog finansijera SoftBanka.

Trampov najistaknutiji saveznik u ovom trenutku, multimilijarder Ilon Mask, kopredsedavajući Odeljenja za vladinu efikasnost, koje je Tramp formalno stvorio da smanji državnu potrošnju, bio je rani investitor u OpenAI, ali je od tada kritikovao potez kompanije da profitni status i pokrenuo sopstvenu AI kompaniju, kAI.

Foto: Tanjug/AP

U svakom slučaju, inicijativa Zvezdana kapija predstavlja ne samo američki tehnološki prodor, već i strateški politički potez u sve intenzivnijem rivalstvu između SAD i Kine u oblasti veštačke inteligencije. Dok Kina napreduje sa sopstvenim napretkom veštačke inteligencije, Trampov naglasak na jačanju domaće infrastrukture veštačke inteligencije osmišljen je da obezbedi američku tehnološku dominaciju. Nastojeći da obezbedi da razvoj veštačke inteligencije ostane najjači u Sjedinjenim Državama, projekat ima za cilj da ograniči rastući uticaj Kine i zaštiti interese nacionalne bezbednosti. Porast ulaganja u veštačku inteligenciju, posebno otkako je OpenAI uveo ChatGPT 2022. godine, žestoko je povećao konkurenciju u industriji širom sveta.

Zagovornici propisa o bezbednosti: "Počinje era Divljeg zapada"

Istaknuti rukovodioci i investitori iz Silicijumske doline, uključujući i one koji su doprineli Trampovom reizboru, dugo su se bunili protiv izvršne naredbe Džoa Bajdena kojom se nameću zaštitne mere za tehnologiju veštačke inteligencije. Iako su neki lideri u industriji, kao što je Altman, tvrdili da je neophodna neka regulativa, kritičari su istakli da vlada samo stoji na putu razvoja tehnologije i sprečava manje i mlađe kompanije da se takmiče sa etabliranim kompanijama. Mesecima pre izbora, Trampovi saveznici su već počeli da prave nacrt sopstvene izvršne naredbe koja bi preispitala „nepotrebne” propise i pokrenula projekte za razvoj vojne tehnologije.

Netčojs, grupa za lobiranje čiji su članovi Gugl, Meta i Amazon, pozdravila je Trampovo ukidanje pravila veštačke inteligencije iz Bajdenove ere.

- Njegove naredbe o povlačenju američkih energetskih propisa i okončanju Bajdenove liste želja za birokratskom veštačkom inteligencijom (AI) su kritične za američko globalno liderstvo u tehnološkom razvoju - rekao je Nečojs u postu na Iksu, piše Vašington.

Zagovornici regulacije veštačke inteligencije, međutim, tvrde da je ona potrebna ne samo da spreči potencijalnu štetu od tehnologije, već i da podrži njen ekonomski razvoj i usvajanje, istovremeno stvarajući poverenje da je veštačka inteligencija bezbedna za korišćenje.

- Politički motivisano ukidanje bez promišljene zamene je samoporažavajuće za našu zemlju i opasno za naš narod i svet - rekla je Alondra Nelson, viši saradnik u liberalnom trustu mozgova Centra za američki napredak, koja je radila na pitanjima tehnološke politike u Bajdenskoj administraciji: "Ovo će ostaviti američku javnost nezaštićenom od rizika i štete od veštačke inteligencije i stoga neće moći da iskoristi prednosti koje ona može doneti".

Debora Raji, saradnik Mozile i istraživač veštačke inteligencije na Univerzitetu Kalifornije, Berkli, kaže da je ukidanje Bajdenove izvršne naredbe, u kombinaciji sa prošlogodišnjim ograničenjem Vrhovnog suda, ograničilo moć federalnih agencija da postavljaju i sprovode propise i Trampove ambicije da ojača preduzeća tehnoloških lidera, stvoriće "eru divljeg zapada" za proizvode veštačke inteligencije.

- Biće ovlašćeni da prave modele i bacaju ih svuda, bez obzira na bezbednost - rekla je ona.

(Telegraf.rs/Jutarnji)