Na pomolu ogromna kinesko-američka trampa? "Peking bi mogao da pristane na Trampov predlog!"

Iako je to obećao u predizbornoj kampanji, Donald Tramp nije odmah na početku svog predsedničkog mandata uveo carine za Meksiko i Kinu. Na konferenciji za novinare dan nakon stupanja na dužnost, on je najavio da razmišlja o uvođenju carina od 10 odsto na robu iz Kine od 1. februara jer, kako je tvrdio, Kinezi šalju fentanil u SAD preko Meksika i Kanade. Zato je zapretio Meksiku i Kanadi carinama od 25 odsto od 1. februara - ako to ne zaustave.

Kina je odgovorila na Trampove pretnje rekavši da je oduvek verovala da trgovinski i carinski ratovi nemaju pobednika. Tramp je tokom predizborne kampanje zapretio da će uvesti carine na kinesku robu do 60 odsto, pa mnogi analitičari smatraju ovo ponavljanje značajnom.

Preporučujemo

Uprkos očekivanjima, Tramp nije uveo nikakve carine. Umesto toga, on je u ponedeljak naredio saveznim agencijama da istraže uzrok američkog trgovinskog deficita i "preporuče odgovarajuće mere, kao što su dodatne tarife ili druge politike, za ispravljanje takvih deficita".

- Važno je uvek biti hladne glave i držati se potpisanih dekreta, a ne reči - prokomentarisala je predsednica Meksika Klaudija Šejnbaum.

TikTok

Nije jasno šta je podstaklo brzu promenu, navodi CNN. Tokom kampanje, Tramp je obećao ogromne carine, do 20 odsto na uvoz iz svih zemalja, uz dodatnih 25 odsto na robu iz Meksika i Kanade, plus 60 odsto na robu iz Kine. Takođe je najavio da će koristiti carine kao pregovaračko sredstvo sa Danskom za predaju kontrole nad Grenlandom SAD.

Trampov početni potez prema Kini, mekši od očekivanog, usledio je posle niza pozitivnih signala poslednjih dana, navodi FT.

Kineski lider Si Đinping i Tramp razgovarali su telefonom tokom vikenda pre inauguracije, prvi put posle četiri godine. Tramp je rekao da je razgovor bio "veoma dobar" i da je pokrio "trgovinu, fentanil, TikTok i mnoge druge teme". Kina je poslala najviše rangiranog zvaničnika ikada da prisustvuje američkoj inauguraciji, potpredsednika Han Dženga, koji se sastao sa američkim biznismenima, uključujući Trampovog saradnika Elona Maska.

Jedna od varijanti koja se pojavila je da bi Musk kupio TikTok. Financial Times citira neimenovani kineski izvor koji kaže da bi Peking sada mogao pristati da vlasnik TikTok-a BajtDens proda platformu kao dio šireg dogovora o tarifama. Tramp je otvorio vrata potencijalnom dogovoru potpisivanjem izvršne naredbe kojom se odlaže gašenje TikToka u SAD na 75 dana. Peking bi takođe mogao da ponudi Trampu pomoć u drugim pitanjima, kao što je rešavanje ukrajinskog rata, kaže Vang Čong sa Univerziteta Džeđang.

Rojters je objavio mišljenje nekoliko ekonomista i stratega da je Trampova pretnja carinama zapravo samo oruđe za pregovore sa glavnim trgovinskim partnerima.

Drugi ekonomisti upozoravaju da je prerano tvrditi da se trgovinski rat može izbeći, odnosno, kako prenosi FT: Tramp je zvučao otvorenije, ali njegova administracija je puna jastrebova. Dodatne američke carine Kinezima izvor su velike neizvesnosti za globalna tržišta, pa su američke berze odmah skočile kada je postalo jasno da Tramp neće odmah uvesti carine. Indeks Dau Džonsa je skočio za 500 poena.

Strah od Volstrita

Volstrit se generalno protivi carinama jer stručnjaci upozoravaju da bi se troškovi uvođenja carina prevalili na američke uvoznike i potrošače, što bi imalo inflatorni efekat. I u Kini rastu nade da će postići sporazum sa Trampom kako bi izbegli trgovinski rat, navodi FT.

Najmoćnije oružje Kine je depresijacija juana - što bi vratilo troškove uvođenja carina nazad na SAD, prema američkom institutu Bruking. To je ono što se dogodilo 2018. godine, kada je Tramp uveo carine na skoro polovinu uvoza iz Kine po stopi od 25 odsto, čime je prosečna tarifna stopa dostigla 12,5 odsto. Skoro toliko je pao juan prema dolaru, a ta godina je završena naglim padom indeksa S&P 500, odnosno akcija 500 najvećih američkih kompanija.

(Telegraf.rs/Jutarnji)