Izgleda da će Tramp zaista krenuti u akciju, najava zatekla sve, trenutak delikatan: "Kuda nas ovo vodi?"

Donald Tramp je rekao da razmišlja o uvođenju carine od 10 odsto na uvoz robe proizvedene u Kini, počevši od 1. februara, prenosi Bi-Bi-Si.

Obraćajući se novinarima u Beloj kući, on je tu meru opravdao tvrdnjom da Kina šalje fentanil - opioid koji podstiče svetsku narko-krizu - u SAD preko Meksika i Kanade.

Preporučujemo

Saopštenje je usledilo nakon Trampovih pretnji da će uvesti carine od 25 odsto na uvoz iz Meksika i Kanade, optužujući ih da dozvoljavaju migrantima i drogi bez dokumenata da uđu u Ameriku. Visoki kineski zvaničnik upozorio je na opasnosti protekcionizma, ukazujući na to u trenutku kada Trampov povratak u Belu kuću ponovo otvara mogućnost trgovinskog rata.

Govoreći na Svetskom ekonomskom forumu u Davosu, kineski potpredsednik Ding Ksueksiang rekao je da njegova zemlja traži rešenje za trgovinske tenzije "koje svi dobiju" i želi da proširi svoj uvoz.

On nije direktno pomenuo SAD.

Tokom predizborne kampanje, Tramp je zapretio da će uvesti granične carine do 60 odsto na kineske proizvode, ali nije preduzeo hitne mere prvog dana na funkciji, već je naredio svojoj administraciji da prouči tu opciju.

Uvoz američke robe iz Kine stagnira od 2018. godine, što ekonomisti delimično pripisuju nizu eskalirajućih carina koje je Tramp uveo tokom svog prvog mandata.

Ta tenzija je okončana 2020. godine, kada su dve zemlje potpisale sporazum.

Tada je Tramp smanjio neke od carina u zamenu za kinesku obavezu da kupuje američke poljoprivredne i druge proizvode. Ali američki zvaničnici tvrde da Kina nije ispunila svoj deo sporazuma.

Govoreći pred Kongresom prošle nedelje, Skot Besent, čija je nominacija za ministra finansija u utorak prošla ključnu fazu odobrenja, rekao je da namerava da insistira na sprovođenju tih sporazuma i pomenuo mogućnost da se zahtevaju "nadoknađujuće" kupovine.

Tramp je takođe oštro kritikovao nejednakost u trgovini između SAD i Kine, koja znatno više izvozi nego što uvozi.

U svom govoru u Davosu, Ding je rekao da je Kina ublažila ograničenja za strane investicije, da želi da poveća domaću potrošnju i da ne teži "trgovinskom suficitu".

- Želimo da uvedemo konkurentnije i kvalitetnije proizvode i usluge kako bismo promovisali uravnoteženu trgovinu - rekao je on.

On je priznao da globalizacija ekonomije može doneti "neke tenzije i neslaganja oko distribucije", ali je dodao da to "nije igra sa nultom sumom, već univerzalno koristan proces od kojeg svi mogu imati koristi".

- Protekcionizam ne vodi nikuda. Trgovinski rat nema pobednika", rekao je on, pa dodao: "Verujem da imamo mudrosti i sposobnosti da pronađemo rešenja za sve i za sve. Treba ne samo da povećamo udeo ekonomske globalizacije, već i da ga bolje distribuiramo".

MMF je prošle nedelje upozorio da bi talas Trampovih tarifa mogao da pogorša trgovinske tenzije, smanji investicije i poremeti lance snabdevanja širom sveta.

Sveobuhvatne carine bile su ključno Trampovo obećanje tokom kampanje, za koje je tvrdio da će pomoći američkoj ekonomiji. Ali analitičari kažu da će to verovatno dovesti do viših cena za Amerikance i teškoća za kompanije pogođene stranom odmazdom.

Za razliku od Trampovog prvog mandata, takva odmazda bi došla u delikatno vreme jer se čini da je dugoročna američka ekonomska ekspanzija u završnoj fazi.

(Telegraf.rs/Jutarnji)