Tramp će želeti brz dogovor između Rusije i Ukrajine – ali ne onaj koji daje Putinu pobedu: Evo šta to znači
Donald Tramp će želeti da postigne dogovor o ratu Rusije u Ukrajinikoji mu donosi "pobedu" u okončanju sukoba, ali bez toga da Vladimir Putin izađe kao pobednik.
Ključna stvar je da bilo koje rešenje mora biti prihvatljivo za ukrajinskog predsednika Volodimira Zelenskog, koji je proteklih nekoliko meseci naporno radio na tome da impresionira budućeg američkog lidera vrednošću Kijeva kao saveznika – i globalnom pretnjom koju predstavlja ohrabrena Moskva.
Tako složen balans – nakon gotovo tri godine otvorenog rata, stotine hiljada žrtava i miliona Ukrajinaca raseljenih iz svojih domova – zahtevaće pažljivu i strpljivu diplomatiju.
Ovo nije uvek bila odlika Trampovog prvog mandata, iako bi njegov nepredvidivi i agresivni stil mogao doneti nešto novo za pregovarački sto, omogućavajući zaraćenim stranama da postignu kompromise koji su ranije bili nezamislivi.
U znak suočavanja s realnošću, Trampove ranije tvrdnje da bi mogao okončati sukob za jedan dan postale su manje obavezujuće. General Kit Kelog, njegov izaslanik za Ukrajinu i Rusiju, sada kaže da se nada postizanju dogovora u prvih 100 dana Trampovog predsedništva.
Ključna uloga SAD
Vašington ima neviđen uticaj na tok rata. Američka vojna podrška ukrajinskim oružanim snagama bila je ključna u omogućavanju da izdrže početnu Putinovu punu invaziju, pokrenu kontraofanzivu, nastave krvave bitke na istoku i severoistoku zemlje, kao i da započnu sopstvenu kontraofanzivu na zapad Rusije tokom leta.
Svaka Trampova odluka da smanji dotok američkog oružja, municije i novca zadala bi razoran udarac ukrajinskim šansama da čak i zadrže trenutne položaje, a kamoli da proteraju ruske trupe sa svoje teritorije.
Evropski i drugi zapadni saveznici – iako snažno podržavaju Ukrajinu – nemaju vojnu moć da popune ogromnu prazninu koja bi nastala ukoliko bi SAD prekinule svoju podršku.
To znači da će ono što novi predsednik odluči o Ukrajini uticati na borbe, sviđalo se to ukrajinskom predsedniku i njegovim trupama ili ne.
Međutim, novi američki vrhovni komandant – oštro kritikovan tokom svog prvog mandata zbog bliskih odnosa s Putinom – neće želeti da Ukrajini nametne bilo kakav kompromis koji bi izgledao kao pobeda za ruskog lidera.
Predsednik Putin je u početku želeo da osvoji celu Ukrajinu i instalira marionetsku vladu naklonjenu Moskvi.
Nema naznaka da je smanjio tu ambiciju, iako je kao ključne ciljeve postavio potpuno osvajanje istočnih regija Donjecka i Luganska u Donbasu, kao i Hersona i Zaporožja na jugu, uz garancije da Ukrajina neće postati članica NATO.
Gde bi mogao ležati kompromis?
Takvo prisvajanje teritorija – iako značajno smanjeno u odnosu na celu zemlju – i dalje bi predstavljalo pobedu za Putina. Međutim, možda bi mogao biti pritisnut da zamrzne liniju fronta na trenutnim pozicijama.
Za Ukrajinu, njen predsednik je dugo mogao zamisliti jedino opciju potpunog isterivanja svih ruskih trupa sa svoje teritorije, uključujući Krim i delove Donbasa koje je Moskva zauzela nakon svoje prve invazije 2014.
Međutim, Zelenski je u ekskluzivnom intervjuu za Sky News u novembru prvi put rekao da bi mogao biti otvoren za zamrzavanje rata duž trenutnih linija fronta, pod uslovom da ostatak Ukrajine pod kontrolom njegove vlade dobije članstvo u NATO.
I to izgleda vrlo malo verovatno. Tramp se čak složio s Putinovim stavom da bi članstvo Ukrajine u NATO predstavljalo neprihvatljivu provokaciju za Rusiju.
Ipak, opet, možda bi kompromis mogao biti dogovoren između Kijeva i Moskve, kojim bi NATO trupe, uključujući britanske snage, bile raspoređene u Ukrajini kako bi osigurale liniju fronta, održale primirje i odvratile buduće ruske napade.
Detaljnije informacije o inauguraciji predsednika Donalda Trampa možete pratiti u našem BLOGU UŽIVO.
(Telegraf.rs)
Video: Trampovi napustili crkvu i krenuli na čaj kod Bajdena
Telegraf.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.