Geopolitički događaj koji je bio u sferi nemogućeg: Putin je izgubio jednog od svojih najvećih saveznika

Jermenija, kavkaska zemlja koja se sve više udaljava od svog tradicionalnog saveznika i zaštitnika Rusije, potpisala je u utorak sporazum sa SAD o proširenju bezbednosne saradnje. Vašington i Jerevan formirali su Komisiju za strateško partnerstvo između SAD i Jermenije, preko koje će dve zemlje tražiti načine da izgrade čvršće veze u oblastima od odbrane preko ekonomije do razvoja demokratije, rekao je američki državni sekretar Entoni Blinken. Posmatrači ističu da je ovo značajan korak u bilateralnim odnosima dve zemlje.

Nakon što je pretrpeo ponižavajući poraz kada je Azerbejdžan u septembru 2023. munjevitim udarom zauzeo sporni region Nagorno-Karabaha i zbacio samoproglašenu Republiku Nagorno-Karabah (jermensko ime Artsak), a koju je međunarodna zajednica sve vreme priznavala kao teritoriju Azerbejdžana, dok Kremlj kao garant svoje bezbednosti u okviru "ruskog NATO", odnosno Organizacije ugovora o kolektivnoj bezbednosti (ODKB), nije pritekla u pomoć, Jermenija je počela da se udaljava od Moskve i sve više traži načine da izgradi saveze sa zapadnim zemljama.

Preporučujemo

SAD "sarađuju sa Jermenijom u oblasti bezbednosti i odbrane, a posebno da podrže njene napore da potvrdi svoju nezavisnost i suverenitet nad sopstvenom teritorijom", rekao je Blinken na ceremoniji potpisivanja sa jermenskim ministrom spoljnih poslova Araratom Mirzojanom .

- Postajemo sve jači partneri i mislim da je to za dobro obe naše zemlje, kao i za dobro regiona i šire - rekao je Blinken, a prenose agencija AFP i Defens post.

Među konkretnim merama, Blinken je naveo da će SAD poslati tim u Jermeniju da pruži ekspertizu za jačanje bezbednosti granica. Vašington će takođe početi pregovore sa Jerevanom o civilnoj nuklearnoj saradnji, a Jermenija će se i formalno pridružiti dugogodišnjoj koaliciji koju predvode SAD kako bi pobedila ekstremističku islamističku militantnu grupu Islamska država Iraka i Levanta (Sirija) - ISIL ili ISIS.

Novi zaokret ka Zapadu

Jermenija je formalno saveznik Rusije kroz ODKB predvođen Moskvom, ali je suspendovala učešće zbog, kako je nazvala, neuspeha Rusije, koja je skoro tri godine zaglavljena u ratu iscrpljivanja nakon što je pokrenula sveobuhvatnu invaziju na zemlji, da pruži dovoljnu pomoć zemlji u slučaju vojne akcije. Azerbejdžanska vojska je tada okupirala Nagorno-Karabah, region koji su tri decenije kontrolisali jermenski separatisti, primoravši više od 100.000 etničkih Jermena iz regiona da pobegnu.

Blinken je ranije bezuspešno pokušao da posreduje u trajnom mirovnom sporazumu između Jermenije i Azerbejdžana. Mirzojan je pozdravio Blinkenove napore i rekao da Jermenija i dalje teži mirovnom sporazumu.

- Verujemo da je stabilan i prosperitetan Južni Kavkaz u interesu svih regionalnih aktera i šire međunarodne zajednice - rekao je jermenski šef diplomatije.

U drugom, najnovijem zaokretu ka Zapadu, jermenski parlament je prošle nedelje odobrio nacrt zakona kojim se započinje proces apliciranja za pridruživanje Evropskoj uniji. Kremlj je brzo reagovao, rekavši u utorak da bi taj potez članstvo Jerevana u Evroazijskoj ekonomskoj uniji (EAEU), carinskom bloku koji takođe vodi Moskva, učinio nekompatibilnim.

Rusija je tvrdila da je njeno partnerstvo sa Jermenijom blagodat za kavkasku zemlju bez izlaza na more od oko tri miliona ljudi, a portparol Kremlja Dmitrij Peskov kritikovao je sporazum o partnerstvu, optužujući SAD za destabilizaciju Južnog Kavkaza.

- SAD nikada nisu igrale stabilizujuću ulogu na Južnom Kavkazu - rekao je Peskov.

Iako Jermenija uživa "suvereno pravo da razvija bilateralne veze", Peskov je rekao da odnosi sa Rusijom nude "značajne koristi za Jermeniju i njen narod".

- Nameravamo da ih dalje razvijamo - zaključio je Putinov portparol.

Moskva: "Samo da podsetimo..."

Ruski ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov rekao je u utorak da, iako je Jermenija suvereno pravo da traži članstvo u EU, rukovodstvo zemlje moraće pažljivo da odmeri potencijalne koristi i posledice, povlačeći paralele sa iskustvom Ukrajine. Govoreći na konferenciji za novinare u Moskvi, Lavrov je ponovio stav Moskve, koji je prethodno izneo zamenik premijera Aleksej Overčuk, koji je naveo da početak diskusije Jermenije o nacrtu zakona o pokretanju njene aplikacije za članstvo u EU signalizira korak ka istupanju iz EAEU.

- Članstvo u EU i EAEU su suštinski nespojive. One funkcionišu po različitim carinskim sistemima i tarifama, koje nisu usklađene - rekao je on, a prenosi Anadolu.

Lavrov je naglasio da odluka ostaje suvereni prerogativ Jermenije, ali je istakao važnost detaljne procene implikacija. Osvrnuo se i na iskustvo Ukrajine, napominjući da su tamošnje rasprave o pridruživanju EU 2013. na kraju dovele do državnog udara 2014. i svrgavanja tadašnjeg predsednika Viktora Janukoviča.

Podsećanja radi, Moskva je na sve načine pokušavala da opstruiše put Kijeva ka evroatlantskim integracijama i pri tome se oslanjala upravo na proruskog predsednika Jakunoviča, koji je na kraju svrgnut u prozapadnoj, tzv. Evromajdan protestuje i beži u Moskvu, a Kremlj je 2014. okupirao i nezakonito anektirao Krim i pružio svu podršku proruskim separatistima na istoku Ukrajine u ratnim sukobima koji su kulminirali invazijom na Ukrajinu 24. februara 2022.

ISV: "Ruska strategija koju smo videli u Gruziji, Moldaviji i Ukrajini"

Udaljavanje Jermenije od Rusije dolazi u trenutku kada se vlasti u Gruziji, predvođene strankom Gruzijski san proruskog milijardera Bidzine Ivanišvilija, približavaju Moskvi, što je prvo eskaliralo usvajanjem zakona o "stranim agentima" po uzoru na srodni zakon u Rusiji koji primorava gruzijske organizacije koje primaju više od 20 procenata svog prihoda iz inostranstva da se registruju kao "strani agenti", a sve u cilju ućutkivanja nevladinih organizacija i drugih neistomišljenika i nasilno razbiti prozapadne proteste, koji su pokrenuli sankcije Evropske unije, Velike Britanije i SAD protiv njenih lidera.

Moskva preduzima i operacije destabilizacije u Moldaviji, gde je prošle godine, prema optužbama zvaničnog Kišinjeva i Zapada, hibridnim metodama i kampanjom dezinformacija, uz pomoć proruskog marionetskog režima u odmetnutom regionu Pridnjestrovlja, bezuspešno pokušala da odnese pobedu proruskih političkih snaga u toj zemlji na predsedničkim izborima i referendumu za članstvo u Evropskoj uniji.

Kako je istraživački centar Institut za proučavanje rata (ISV) ocenio u svom najnovijem izveštaju, reakcije Kremlja na produbljivanje veza Jermenije sa Zapadom pokazuju širu rusku strategiju podrivanja suvereniteta suseda i ranije, kako se navodi, kolonizovane zemlje, prvo putem ultimatuma i prikrivene prinude, koja često eskalira do direktne akcije i vojnog nasilja kada je ruski uticaj osporen, kao što je slučaj u Gruziji, Moldaviji i Ukrajini.

U međuvremenu, koalicija islamističkih pobunjenika zbacila je režim sirijskog diktatora Bašara el Asada, saveznika i štićenika Moskve i Teherana, u munjevitoj ofanzivi krajem prošle godine. Putin je, zaglavljen u skoro trogodišnjem iscrpljujućem ratu u Ukrajini, prepustio Asada njegovoj sudbini, da bi mu na kraju pružio utočište u Moskvi i potom ga, čini se, "arhivirao".

Sada Moskva očajnički traži način da nova sirijska vlada, čije je snage vodila u građanskom ratu na strani Asada i vojnom intervencijom spasila režim sirijskog tiranina od poraza sredinom prošle decenije, pristane na zadržati svoje strateški važne baze u Siriji koje joj je Asad stavio na raspolaganje - pomorsku bazu u Tartusu, ključnu za rusko vojno prisustvo i uticaj na Mediteranu i Bliskom istoku, i vazdušnu bazu Hmeimim, ključnu za ruske političke i ekonomske interese u. Afrika.

Ove interese u velikoj meri obezbeđuju snage ruske tzv Afričkog korpusa, jedinice podređene ruskom Ministarstvu odbrane, koja je u velikoj meri preuzela operacije i resurse Vagnerove plaćeničke grupe na tlu Afrike nakon pobune te grupe i "marša na Moskvu".

Pobunu je predvodio pokojni vođa zloglasne grupe Jevgenij Prigožin, koji je poginuo u avionskoj nesreći dva meseca nakon pobune koju je pokrenuo i naglo prekinuo, u nejasnim okolnostima.

Jermenski premijer oštro je kritikovao Kremlj: "EU nije jednostavno pitanje, ali je to naša politička agenda"

Jermenski premijer Nikol Pašinjan je više puta kritikovao Kremlj i ODKB, upozoravajući da se Jerevan približava tački bez povratka u svojim vezama sa vojnom alijansom. Pašinjan je sugerisao da bi Jermenija na kraju mogla u potpunosti da napusti ODKB, kako je ranije preneo Jutarnji list.

On je 18. septembra 2024. godine izjavio da je Jerevan suspendovao svoje članstvo "ne samo zato što ODKB ne ispunjava svoje bezbednosne obaveze prema Jermeniji, već i zato što predstavlja pretnju po bezbednost Jermenije, njeno dalje postojanje, suverenitet i državnost".

Vlasti u Jerevanu sada vide svoje ranije oslanjanje samo na Rusiju kao pogrešnu bezbednosnu strategiju.

- Zavisnost od samo jednog izvora bezbednosti ili vezanost za samo jedan izvor bezbednosti je samo po sebi strateška greška- rekao je Pašinjan za italijansku Republiku 2023.

Takođe, prošlogodišnje ankete su pokazale izrazito negativnu promenu u stavovima javnosti prema Rusiji posle događaja u Karabahu.

S druge strane, politički razdor između Moskve i Jerevana nije značajno uticao na trgovinske odnose dve zemlje, što je posebno značajno za Jerevan, čija je ekonomija u velikoj meri direktno povezana sa ruskim tržištem.

- Brojke i činjenice govore više od reči. U 2023. međusobna trgovina između Rusije i Jermenije će porasti za 55,8 odsto na 7,4 milijarde dolara. Ove godine rast je ubrzan. Samo u prvoj polovini ove godine trgovina naših zemalja dostigla je 8,4 milijarde dolara. Potencijalno bismo mogli da dostignemo 14 do 16 milijardi dolara do kraja godine, naša trgovina je bila 2,3 milijarde dolara - rekao je potpredsednik ruske vlade Aleksej Overčuk tokom posete Jerevanu u drugoj polovini prošle godine.

Jermenski lider je prošle godine istakao da tema ulaska Jermenije u EU "nije jednostavno pitanje, ali je postala deo jermenske političke agende" i naglasio da "tom pitanju moramo pristupiti temeljno i sveobuhvatno".

- To će biti važno čuti zapažanja i savete naših partnera iz EU - zaključio je on.

(Telegraf.rs/Jutarnji)