Trampove izjave o Grenlandu i Panami probudile razne ideje u Kini: Evo šta to znači za Tajvan

Godinama je vlada SAD pozivala Kinu na "uzdržanost" u forsiranju svojih zahteva prema Tajvanu i na odustajanje od vojnih pretnji kako će to ostrvo staviti pod svoju kontrolu.

Sada, prema rečima nekih kineskih komentatora, moć te dugogodišnje poruke SAD oslabila je zbog pretnji novoizabranog predsednika Donalda Trampa da će preuzeti kontrolu nad Grenlandom i Panamskim kanalom, po potrebi i silom. Tramp stupa na dužnost 20. januara.

Preporučujemo

Posledice Trampovih komentara po politiku SAD prema Tajvanu naširoko su diskutovane na kineskim platformama društvenih medija poslednjih dana, kao i od strane analitičara spoljne politike, piše Reuters.

Iako je malo verovatno da će se u kratkom roku išta promeniti u vojnom sukobu oko Tajvana, neki smatraju da bi Trampovo odstupanje od normi američke diplomatije moglo otvoriti priliku za Kinu.

Jedan kineski stručnjak je izjavio da Trampov prvi mandat pokazuje da on spoljnu politiku posmatra kao transakcijsku i sugeriše da bi mogao biti otvoren za dogovor o Tajvanu.

Žao Minghao, profesor na Institutu za međunarodne studije Univerziteta Fudan u Šangaju, rekao je da se Trampove pretnje da će preuzeti Grenland, Panamski kanal, pa čak i Kanadu, moraju shvatiti ozbiljno.

"Pored toga, treba razmisliti o Trampovom transakcijskom pristupu, kojem je on ozbiljno posvećen. Mnogi u Kini još vide Trampa vide pregovarača, čak i o veoma teškim pitanjima poput pitanja Tajvana", rekao je Minghao.

Kinesko ministarstvo spoljnih poslova izjavilo je da je "apsurdno" pokušavati povezati status Grenlanda s Tajvanom.

"Pitanje Tajvana je unutrašnje kinesko pitanje i kako ćemo ga rešiti zavisi od kineskog naroda", navodi se u saopštenju koje je poslato agenciji Reuters.

Ministarstvo spoljnih poslova Tajvana, upitano da li Trampovi komentari mogu podstaći Kinu da stvori probleme u vezi s Tajvanom, izjavilo je da je Republika Kina, što je inače zvanični naziv tog ostrva, "suverena i nezavisna država".

"Svako izobličavanje suverenog statusa Tajvana neće promeniti status quo u Tajvanskom moreuzu", navodi se u njihovom saopštenju.

Trampov tranzicioni tim nije odmah odgovorio na zahtev za komentar.

Kina je i dalje pri stavu da je Tajvan deo njene teritorije i nikada nije odustala od upotrebe sile kako bi stavila ostrvo pod svoju kontrolu.

Ograničavajući faktor za Peking jeste činjenica da su SAD zakonski obavezne da Tajvanu obezbede sredstva za odbranu, iako je nejasno da li bi američke snage pritekle u pomoć Tajvanu u slučaju rata s Kinom zbog politike "strateške nejasnoće".

Tramp je tokom prvog mandata pružao snažnu podršku Tajvanu, uključujući redovnu prodaju oružja. Međutim, tokom prošlogodišnje kampanje Tramp je rekao da bi Tajvan trebalo da plati SAD za svoju odbranu. Tajvan je više puta izjavio da je posvećen povećanju svojih izdvajanja za odbranu.

Naravno, pitanje Tajvana u velikoj meri se razlikuje od situacija s Grenlandom, Kanadom ili Panamskim kanalom: u očima Kine, Tajvan je već pravno kineska teritorija čija je sudbina da bude "vraćen domovini". Tajvan te tvrdnje odbacuje.

Ipak, Trampovi komentari o Grenlandu izazvali su buru na kineskim društvenim mrežama, koje su podložne cenzuri.

"Ako SAD anektiraju Grenland, Kina mora zauzeti Tajvan", napisao je Vang Điangju, profesor prava na Gradskom univerzitetu u Hong Kongu, na mikroblog platformi Weibo.

Jedan komentator na blogu koji vodi kineski pretraživač Baidu rekao je da bi Kina trebalo da "iskoristi priliku da povrati Tajvan" ako Tramp preuzme Grenland.

"Izgleda da je Tramp ozbiljan, pa bismo i mi trebalo da vidimo šta možemo da dobijemo od toga", napisao je korisnik pod imenom Hongtu Šumeng.

Čen Fei, vanredni profesor na Fakultetu za politiku i međunarodne studije Normalnog univerziteta Centralne Kine, napisao je na kineskom portalu NetEase da je, kao što je Grenland ključni bezbednosni interes za Trampa, tako je i Tajvan za Kinu.

Ali ta dva pitanja nisu ista, jer ono što Tramp radi direktno ugrožava suverenitet druge države, dodao je on.

"Tajvan je teritorija Kine i čisto unutrašnje kinesko pitanje. To nema nikakve veze sa suverenitetom druge zemlje."

Međutim, Boni Glejzer, stručnjak za Tajvan iz Nemačkog maršalovog fonda SAD, rekla je da postoje drugi faktori koji nose veću težinu za kineskog predsednika Si Đinpinga, posebno njegova procena vojnih kapaciteta zemlje i verovatnih troškova koje bi Kina pretrpela ako bi upotrebila silu protiv Tajvana.

"Sumnjam da će Peking povući paralele između Grenlanda i Tajvana", rekla je ona. "Kinezi veruju da je Tajvan već i uvek bio deo Kine – neće ga platiti, a nijedna vlada na Tajvanu neće pristati da bude kupljena."

Dru Tompson, viši saradnik na Školi za međunarodne studije S. Radža Ratnam u Singapuru i bivši zvaničnik Ministarstva odbrane SAD, takođe je rekao da je "prilično apsurdno" misliti da bi Trampovi komentari o Grenlandu mogli ojačati kineske tvrdnje o Tajvanu.

"Ali, čini mi se da bi, ako predsednik Tramp odbije da isključi upotrebu vojne sile za postizanje i zaštitu američkih interesa, ta vrsta izjave i odlučnosti dodatno odvratila Peking od preduzimanja bilo kakvih akcija koje bi mogle izazvati SAD da vojno intervenišu radi zaštite Tajvana", rekao je on.

"To je prilično moćan faktor odvraćanja za Kinu", zaključio je.

(Telegraf.rs)