NATO članice strahuju da Amerika u slučaju rata sa Kinom neće moći da ih zaštiti od Rusije, ali postoji način

Kineska pretnja Tajvanu postavlja ozbiljnu dilemu za NATO - Da li to može vezati njegovog najmoćnijeg člana i oslabiti odbranu Evrope u kritičnom trenutku tokom trajanja rata u Ukrajini?

Novo istraživanje sugeriše da, iako razdvajanje američkih vojnih resursa i fokusa predstavlja problem, taj problem je nije nerešiv. To je zato što snage potrebne da zaustave kinesku flotu u Tajvanskom moreuzu nisu iste kao one koje bi bile ključne za uništavanje ruskih tenkova na evropskim stepama, navodi Business insider u analizi, koju prenosimo.

Preporučujemo

"Na primer, nije jasno da li oklopna vozila i višestruki raketni sistemi (MLRS) imaju istu korisnost u sukobu između SAD i Kine, koji bi se odvijao uglavnom na moru, kao što imaju u Evropi", napisao je analitičar Sidart Kaušal u izveštaju za Kraljevski institut združenih službi.

Istorijska dilema između Atlantika i Pacifika

SAD se suočavaju sa dilemom između Atlantika i Pacifika još od Drugog svetskog rata. U tom ratu, evropski front bio je kopneni sukob ogromnih mehanizovanih armija i velikog broja aviona, dok je Pacifik bio pretežno pomorski i vazdušni sukob, fokusiran na borbe oko ostrva. U Pacifiku su presudni bili nosači aviona, podmornice i mobilne amfibijske jedinice poput američkih marinaca.

Moderni izazov leži u tome što su savremene armije i oružje veoma skupi. Dok su SAD mogle da priušte vođenje rata na dva fronta 1941. godine, izgradnja vojske koja bi istovremeno branila Tajvan i Evropu danas bi bila finansijski pogubna. Ovo je jedan od glavnih razloga zašto SAD održavaju snažne saveze u oba regiona.

Fokus na ključne detalje

Kaušal veruje da je problem rešiv ako se fokusira na nekoliko ključnih varijabli. Uspeh kineske invazije na Tajvan zavisi od postizanja dovoljne vazdušne i pomorske superiornosti kako bi zaštitila amfibijsku flotu koja prevozi trupe i logistiku.

"Suština svake odbrane Tajvana biće onemogućavanje postizanja ove superiornosti" tvrdi Kaušal i nastavlja:

"Ako se to postigne, tajvanske snage mogu uspostaviti uspešnu odbranu potencijalnih mesta iskrcavanja, čime bi produžena američka intervencija postala suvišna".

To znači da bi samo određene američke vojne sposobnosti bile relevantne, naročito protivbrodske rakete, podmornice i morske mine. Pomorski dronovi, poput onih koje koristi Ukrajina, mogli bi takođe postati snažno oružje protiv kineske flote. S druge strane, teški oklopi i sposobnost njihovog prevoza bili bi ključni za podršku NATO protiv ruske invazije.

Razlike između Atlantika i Pacifika

Potapanje kineske flote zahtevalo bi SEAD misije (potiskivanje neprijateljske vazdušne odbrane) kako bi se neutralisali odbrambeni sistemi koji štite invazijske konvoje. Tu se manifestuju razlike između Atlantskog i Pacifičkog regiona.

U Evropi, ruske kopnene snage bile bi zaštićene sistemima PVO na vozilima ili kamionima. NATO bi prvo morao da locira te sisteme, a zatim da ih neutralizuje raketama poput AGM-88 HARM, artiljerijom, taktičkim raketama i dronovima.

U Pacifiku, međutim, fokus bi bio na brodovima i pomorskim konvojima, što zahteva drugačiju kombinaciju oružja i taktike. Ova razlika u zahtevima između regiona naglašava izazove američkog pokušaja da istovremeno balansira podršku Evropi i odbranu Tajvana.

Kineska flota za invaziju u uskom Tajvanskom moreuzu, širokom samo oko 200 kilometara, bila bi lako uočljiva meta i van dometa kopnenih sistema PVO sa kineskog kopna. Odbranu bi obezbeđivala naoružanja na kineskim ratnim brodovima, koja mogu proizvesti impresivnu vatrenu moć protiv neprijateljskih aviona i projektila.

Na primer, kineski kruzeri klase "Type 055 Renhai" opremljeni su sa 112 vertikalnih lansirnih cevi koje mogu ispaljivati protivvazdušne ili protivbrodske rakete. Ove brodove bi verovatno štitili i lovci, mnogi lansirani iz kineskih vazdušnih baza.

Razlika u PVO strategiji između Evrope i Pacifika

"SEAD (potiskivanje neprijateljske vazdušne odbrane) u evropskom kontekstu primarno zavisi od sposobnosti da se suzbije ili uništi složena mreža pokretnih kopnenih sistema PVO", napisao je Sidart Kaušal.

U Tajvanskom moreuzu, "izazov nije u tome što su mete neuhvatljive, već u tome što su izuzetno dobro branjene".

Naoružanje za SEAD, poput projektila HARM, nije dizajnirano da pogađa brodove. Umesto da ciljaju kineske PVO sisteme specifično, SAD i njeni saveznici bi trebalo da se fokusiraju na uništavanje ratnih brodova. Svaki kineski brod koji bude uništen znači manju zaštitu za transportne brodove sa trupama.

U potencijalnom ratu za Tajvan, "SEAD je uglavnom sinonim za protivpovršinsko ratovanje i ofanzivnu protivvazdušnu akciju (OCA)", napisao je Kaušal.

"Ako flota razarača i kruzera koja štiti invazionu silu pretrpi značajne gubitke i ako avioni Narodnooslobodilačke armije ne mogu slobodno da operišu iznad moreuza, amfibijski brodovi na kojima invazija zavisi postaju mnogo ranjiviji".

Protivraketna odbrana: Evropa naspram Pacifika

Razlika između Evrope i Pacifika se ogleda i u potrebnim sistemima protivraketne odbrane. U Evropi, pretnja dolazi od ruskih krstarećih raketa i balističkih raketa kratkog dometa. Najbolja odbrana uključuje eksplozivne presretače sa fragmentacijom koji detoniraju blizu mete ili rakete manjeg dometa sa direktnim udarom, poput američkog PAC-3, lansiranog iz PVO sistema Patriot.

U Pacifiku, pretnja su kineske balističke rakete srednjeg i interkontinentalnog dometa, poput DF-21 "ubice nosača aviona". Odbrana zahteva presretače dugog dometa i visokog plafona, kao što su američki SM-3 i THAAD.

Izazovi upravljanja dvema regionalnim sukobima

Vođenje dva regionalna rata donosi problem koji prevazilazi naoružanje problem donošenja odluka. SAD moraju imati dovoljno komandnog osoblja da se fokusira na svaki teatar, ali su distrakcije neminovne. Primer za to je gubitak fokusa na Avganistan nakon invazije na Irak2003. Tokom Drugog svetskog rata, prioritet je imala Evropa. Danas je verovatnije da će to biti Pacifik.

Potreba za jačanjem evropskih kapaciteta

Evropa mora ojačati svoje kapacitete u slučaju preusmeravanja američkih resursa ka Pacifiku. To uključuje: Napredne sisteme protivvazdušne i protivraketne odbrane, Ojačane vazdušne baze i Poboljšane sisteme za protivpodmorničko ratovanje.

Kaušal zaključuje da Evropa sve više prihvata mogućnost da će američka pažnja preći na Pacifik.

"Perspektiva da SAD moraju preraspodeliti resurse sve se više posmatra kao strukturna realnost, a ne pitanje politike određene administracije", kaže on.

Međutim, javna rasprava često se zaustavlja kod pretpostavke da će resursi biti prenapregnuti, bez dublje analize koji resursi i praznine izazivaju najveću zabrinutost.

Autor članka je Majkl Pek, ekspert za pitanja odbrane, koji je objavljivao tekstove u "Forbes", "Defense News", "Foreign Policy magazine".

(Telegraf.rs)