Robert nevin robijao zbog nestanka svoje devojke: Policija 34 godine nema rešenje, evo ko je preuzeo slučaj

Decenijama nakon što je studentkinja Univerziteta u Torontu nestala, predavanje o nerešenim slučajevima osvetljava opasnosti preterane sigurnosti i donosi svež pogled na potragu za njenim ubicom

Učionica je prepuna kartonskih kutija. Stolovi su zatrpani sudskim dokumentima i transkriptima svedočenja. Zidovi su prekriveni vremenskim linijama, mapama i rukom ispisanim beleškama.

Studenti nezavisnog studijskog kursa profesora Džona Irvina na Univerzitetu Gelf-Hamber proveli su mesece istražujući nerešeni slučaj: nestanak 22-godišnje studentkinje Univerziteta u Torontu, Elizabet Bejn, u junu 1990. godine.

Studenti pravnih studija pažljivo su odabrani da učestvuju u ovom projektu. Prošli su kroz gomile dokaza, donoseći svež pogled i entuzijazam, piše The Globe And Mail.

Njihov cilj je da identifikuju stvari koje su istražitelji možda prevideli, razvijajući sopstvene teorije i stavove o slučaju. Uče kako da procene kredibilitet, analiziraju dokaze i stave se u ulogu istražitelja iz drugačije ere, kada je tehnologija koju danas uzimaju zdravo za gotovo bila u povojima. To je neprocenjivo iskustvo, kažu studenti. Mnogi od njih sanjaju o karijeri advokata ili policajaca.

Profesor Irvin, penzionisani policajac sa dugom kosom i sakoima od tvida, promoviše otvoren um. Konstantno upozorava svoje studente na opasnost od tunelskog viđenja.

"Kada pomislite da ste sve shvatili, zastanite", kaže. "Zapitajte se: Šta ako grešim?"

Slučaj koji proučavaju živopisan je primer opasnosti preterane sigurnosti.

Elizabet Bejn je nestala pre više od 34 godine. Njeno telo nikada nije pronađeno. Njen automobil, sa tragovima krvi u unutrašnjosti, pronađen je nedaleko od njenog poslednjeg poznatog odredišta, teniskih terena na kampusu Univerziteta u Torontu u Skarborou.

Njen tadašnji dečko, Robert Baltovič, bio je nepravedno osuđen za njeno ubistvo, delimično na osnovu sumnjivih svedočenja koja su tvrdila da su ga videli sa Elizabet u vreme njenog nestanka. Proveo je osam godina u zatvoru pre nego što je oslobođen na osnovu žalbe. Tužilaštvo je odustalo od slučaja 2008. godine.

Baltovič je tužio mnoge agencije uključene u slučaj i iz sudskog procesa dobio više od 80 kutija policijskih i tužilačkih zapisa. Studenti su dobili pristup tim zapisima u nadi da će pronaći nešto što je drugima promaklo, što omogućava održavanje ovog kursa.

"Volim što ovi studenti analiziraju materijale i zanima me šta imaju da kažu", rekao je Baltovič.

Robert nevin proveo 8 godina iza rešetaka Foto: Rene Johnston / Zuma Press / Profimedia

On je takođe formirao neočekivano savezništvo sa profesorom Irvinom.

Neočekivano, jer je 1990. godine profesor Irvin radio kao tajni agent za policijsku službu Toronta. Njegov zadatak bio je da se zbliži sa Baltovičem, koga je policija tada smatrala osumnjičenim za nestanak Elizabet Bejn.

Baltovič se seća da ga je prijatelj upoznao sa "Džonom Pajnom", ljubaznim čovekom koji je rekao da je nov u gradu. Baltovič ga je zavoleo, i družili su se neko vreme tokom meseci između Elizabetinog nestanka i Baltovičevog hapšenja u novembru. Čak su išli na dupli sastanak (njihovi pratilac su takođe bili tajni agenti). Tek godinama nakon puštanja iz zatvora Baltoviču su advokati rekli da je postojala tajna operacija.

Profesor Irvin kasnije je upisao fakultet dok je radio, fasciniran filozofijom i drugim predmetima. Na kraju je stekao master diplomu i više od decenije predaje pravne studije.

Sada profesor Irvin deluje kao neformalna veza sa policijom Toronta. Kada student pronađe nešto značajno, on tu informaciju prosleđuje jedinici za nerešene slučajeve.

Detektiv narednik Stiven Smit, koji vodi ovu jedinicu, rekao je da je ovaj kurs neka vrsta probnog slučaja. Jedinica trenutno ima više od 800 nerešenih slučajeva i samo tri istražitelja. Smit kaže da su studenti dali dobro promišljene i dokumentovane predloge u slučaju Bejnove.

"Do sada su razvili nekoliko različitih pravaca istrage. Iako nismo uspeli da postignemo značajniji napredak, bilo je veoma zanimljivo", rekao je. "Ovo je dobar test da vidimo kakve sposobnosti studenti imaju i da li bismo mogli koristiti sličan proces u većem obimu."

Jedna od studentkinja, Džulija Dous, koja želi da postane policajac, nada se da će njena grupa doprineti sužavanju kruga osumnjičenih i scenarija koje policija istražuje. "Ponekad se ovakve stvari zaista reše. Biće potrebno puno rada i resursa, ali u idealnom svetu, mogli bismo to postići", rekla je.

(Telegraf.rs)