Američka invazija na Grenland bila bi najkraći rat u istoriji sveta: Brojke i činjenice govore sami za sebe

Sjedinjene Američke Države potpisale su 1951. godine sporazum s Danskom, kojim su se obavezale da će štititi Grenland od potencijalnih napada. Ali 74 godine kasnije, pretnja napadom na Grenland dolazi upravo iz Amerike.

Ove nedelje, budući američki predsednik Donald Tramp šokirao je Evropu odbivši da isključi upotrebu vojne sile radi aneksije najvećeg ostrva na svetu, autonomne teritorije sa 57.000 stanovnika, koja je deo Kraljevine Danske.

Preporučujemo

Tramp, koji je u više navrata iznosio ideje o tome da SAD preuzme Kanadu i Panamski kanal, odavno je bacio oko na Grenland – strateški važno ostrvo bogato mineralima i naftom, piše Index.hr.

Iako nije sporno koja bi zemlja pobedila u eventualnom sukobu, Danska bi možda imala bolje šanse ako se obrati pravnicima. Kopenhagen bi mogao zatražiti pomoć EU u zaštiti Grenlanda, pozvati se na zajedničke odbrambene odredbe NATO protiv napada najveće članice saveza ili preispitati obaveze SAD prema sporazumu iz 1951. godine.

Besmisleno je upoređivati snagu armija SAD i Danske Foto: Profimedia

David i Golijat

SAD ima najveći odbrambeni budžet na svetu. Samo prošle godine potrošili su 948 milijardi dolara na odbranu. Američke oružane snage broje 1,3 miliona vojnika, pri čemu su neki već stacionirani na Grenlandu. S druge strane, Danska je prošle godine potrošila 9,9 milijardi dolara na odbranu, ima svega 17.000 vojnika, a većina njene teške opreme za kopneno ratovanje donirana je Ukrajini.

Ako bi Tramp ostvario svoju pretnju i silom anektirao Grenland, "to bi bio najkraći rat na svetu. Grenland nema nikakav odbrambeni kapacitet. Amerikanci su već glavni", izjavio je Ulrik Pram Gad, viši istraživač na Danskom institutu za međunarodne studije.

Neki brodovi danske obalske straže povremeno plove jugoistočnim vodama Grenlanda, ali prema danskoj štampi, softver potreban za ciljanje i korišćenje naoružanja na tim brodovima nikada nije kupljen niti instaliran, dodao je on.

Pram Gad je rekao da je zbunjen Trampovim namerama. "Da li je to verbalni ispad? Ili tzv. diplomatija pretnje među saveznicima? U stvari, ne znamo, ali izgleda da će ovakav način rada obeležiti njegovu administraciju u naredne četiri godine."

Počeli su ozbiljno da ga shvataju: Donald Tramp Foto: Tanjug/AP

Od opuštenosti do zabrinutosti

Najviši zvaničnici, uključujući danskog ministra spoljnih poslova Larsa Leke Rasmusena i američkog kolegu na odlasku, Entonija Blinkena, u početku su odbacili Trampove komentare.

Međutim, danska premijerka Mete Frederiksen juče je sazvala sastanak s liderima stranaka kako bi razgovarali o tom pitanju, dok je Rasmusen revidirao svoju prvobitnu reakciju. "Shvatamo ovo vrlo ozbiljno, ali nemamo ambiciju da eskaliramo rat rečima s budućim predsednikom SAD", izjavio je on.

Kako bi reagovao NATO? Foto: Eibner-Pressefoto/Memmler / imago stock&people / Profimedia

Grenland nesposoban za odbranu od invazije

Prema sporazumu iz 1951. godine, SAD se se obavezale da će braniti Grenland od bilo kakvog napada, s obzirom na to da danske oružane snage nisu bile u stanju da same odbrane ogromno arktičko ostrvo.

"Danska je bila itekako svesna da ne može sama braniti Grenland od bilo koga", rekao je Kristijan Sebi Kristensen, viši istraživač Centra za vojne studije Univerziteta u Kopenhagenu. Da je Tramp zaista silom zauzeo teritoriju, "pitanje je: protiv koga bi se (Amerikanci) borili? Protiv sopstvene vojske? Ona je već tamo", dodao je.

Iako su SAD značajno smanjile svoju vojnu prisutnost na ostrvu nakon Hladnog rata, radarska stanica za rano upozoravanje i dalje funkcioniše u bazi Pitufik na severozapadu Grenlanda. To je ključni sistem koji može otkriti letelice i balističke projektile, uključujući potencijalne ruske nuklearne interkontinentalne projektile.

Foto: APFootage / Alamy / Alamy / Profimedia

Šta danska vojska radi na Grenlandu?

U međuvremenu, danske oružane snage nisu opremljene niti obučene za odbranu od invazije SAD. Njihove aktivnosti su "usmerene na mirnije vojne zadatke", objasnio je Sebi Kristensen, dodajući da Danci redovno patroliraju avionima i brodovima u grenlandskim vodama.

U decembru prošle godine danski ministar odbrane Troels Lund Poulsen najavio je novi odbrambeni paket vredan "više desetina milijardi" kruna, kojim će se finansirati kupovina dve bespilotne letelice dugog dometa, dva patrolna broda i opreme za pseće zaprege.

Takođe, novac će biti iskorišćen za zapošljavanje dodatnog osoblja u Arktičkom komandnom centru u glavnom gradu Grenlanda, Nuku, kao i za modernizaciju aerodroma Kangerlusuak kako bi mogao da primi borbene avione F-35.

Foto: Shutterstock

"Prva Trampova ideja o kupovini Grenlanda bila je deo američke strategije"

Ovaj pritisak SAD potaknut je zahtevima za većim ulaganjem u nadzor Grenlanda, uključujući Trampove zahteve tokom njegovog prvog mandata, objasnio je Mark Jakobsen, profesor na Kraljevskom danskom vojnom koledžu.

Kada je Tramp 2019. godine prvi put izneo ideju o kupovini Grenlanda, "to je bio deo američke strategije da natera Dansku da potroši više novca na odbranu Grenlanda", rekao je.

Iako su danske oružane snage znatno manje od američkih, Kopenhagen je ozbiljno shvatio potrebu za jačanjem odbrane nakon početka rata u Ukrajini.

Danska je prošle godine izdvojila 2,37% svog BDP-a za odbranu – iznad NATO-ovog cilja od 2% – i planira dodatna povećanja. Njene vazdušne snage menjaju zastarelu flotu F-16 modernim borbenim avionima F-35 i trenutno rade na nabavci sistema protivvazdušne odbrane.

(Telegraf.rs)