Evo zbog čega Trampova pretnja o preuzimanju Grenlanda nije tek samo puka prazna priča

Izabrani predsednik Donald Tramp želi da Sjedinjene Države preuzmu dansku autonomnu teritoriju Grenland i ta ideja nije ni približno toliko nerealna koliko se na prvi pogled čini.

Na bombastičnoj konferenciji za medije u utorak, Tramp je ponovo izneo zahteve za sticanjem kontrole nad najvećim ostrvom na svetu i Panamskim kanalom, odbijajući da isključi ekonomske ili vojne pritiske. Zapretio je "vrlo visokim tarifama Danskoj" ukoliko ne pristane, prenosi portal cbc.news.

Preporučujemo

"Grenland je neverovatno mesto i ljudi će imati velike koristi kada i ako postane deo naše nacije. Zaštitićemo ga i negovati od veoma surovog spoljnog sveta", napisao je Tramp na svojoj društvenoj mreži Truth Social.

Trampovi komentari usledili su dok je njegov sin, Donald Tramp Mlađi, boravio na ovom ostrvu tokom veoma medijski ispraćenog "ličnog putovanja", gde se sastajao sa lokalnim stanovništvom i delio kačkete sa sloganom "Učinimo Ameriku ponovo velikom".

Nekoliko medija izvestilo je i da je izabrani predsednik SAD putem kratkog video poziva razgovarao sa lokalnim stanovnicima, rekavši im:

"Dobro ćemo se ophoditi prema vama".

Ovaj kombinovani ofanzivni pristup naišao je na osude kako grenlandskih, tako i danskih i evropskih političara.

"Ne želim da budem pion u Trampovim vlažnim snovima o širenju njegovog carstva", napisala je Aaja Čemnic, jedna od dve grenlandske predstavnice u danskom parlamentu.

"Zapanjujuće je ono što se trenutno dešava povodom američkog preuzimanja Grenlanda", rekao je Soren Espersen, opozicioni poslanik u Danskoj.

Međutim, reakcije na Grenlandu bile su prilično uzdržane. Razlog tome je što će SAD, usred tekuće borbe za nezavisnost od Danske, sigurno igrati ključnu ulogu u budućnosti te teritorije.

I dok su političari poput grenlandskog premijera Mutea B. Egedea izričiti u stavu da "Grenland nije na prodaju i nikada neće biti na prodaju", postoje razlozi za verovanje da bi Trampove pretnje ovog puta mogle imati određenu težinu.

Da li Tramp zaista može da kupi Grenland?

Tramp je prvi put izneo ideju o kupovini Grenlanda 2019. godine i ponovo je oživeo u objavi na Badnje veče, najavljujući svog novog ambasadora u Danskoj. Ova ideja zapravo potiče iz 19. veka, kada su SAD često sticale ogromne teritorije kroz sporazume poput kupovine Luizijane.

Ali Grenland tehnički nije "u vlasništvu" Danske. Nalazi se mnogo bliže arktičkim teritorijama Kanade nego Evropi, i deo je Kraljevine Danske od 1800-ih godina, ali preko 90 odsto njegovih manje od 60.000 stanovnika čine autohtoni narodi ostrva.

Grenland ima sopstveni parlament i vladu od 1973. godine, a referendum iz 2008. godine otvorio je put ka punoj nezavisnosti, ukoliko to stanovnici Grenlanda budu želeli.

Prema trenutnom uređenju, Danska zadržava odgovornost za ključne oblasti poput valute, spoljne politike i odbrane.

Od dolaska na vlast 2021. godine, pro nezavisna stranka Inuit Ataqatigiit, na čelu sa premijerom Muteom B. Egedeom, vodi inicijativu za Grenland da razvija veze sa drugim saveznicima kao deo dugoročne strategije za smanjenje zavisnosti od Danske.

U novogodišnjem obraćanju, Egede je nagovestio da će Grenland konačno formalno krenuti ka nezavisnosti referendumom 2025. godine, verovatno tokom predstojećih parlamentarnih izbora u aprilu.

"Sada je vreme da preduzmemo sledeći korak za našu zemlju. Naša saradnja sa drugim zemljama i naši trgovinski odnosi ne mogu se više odvijati isključivo preko Danske", rekao je on.

Međutim, nezavisnost od Danske bi imala značajan trošak za Grenlanđane. Prema podacima američkog Ministarstva trgovine, Grenland svake godine dobija takozvani "blok grant" od oko 3,9 milijardi danskih kruna (približno 775 miliona kanadskih dolara) u finansijskim transferima od Danske.

"Grenland želi nezavisnost. Svaka anketa to pokazuje. Ali Grenland ne može da održi svoj sistem socijalne zaštite bez značajne finansijske pomoći sa strane", kaže Mikel Runge Olsen, viši istraživač u Danskom institutu za međunarodne studije.

Zbog toga neki političari predlažu da Grenland zameni svoj aranžman sa Danskom za "sporazum o slobodnoj asocijaciji" sa SAD. Ovi sporazumi prenose odgovornost za određene oblasti, poput odbrane, na drugu zemlju u zamenu za finansijske transfere.

To nije doslovna kupovina. Na primer, Grenland ne bi postao država ili federalna zavisnost SAD ali bi značilo značajnu promenu u odnosima. Neki grenlandski političari već dugo zagovaraju ovu ideju.

"Mi nemamo prirodan odnos sa Danskom. To je prisilni brak. Danci su nervozni zbog moći koju SAD imaju da nas uvedu u 21. vek", rekao je Pele Broberg, lider najveće opozicione grupe na Grenlandu.

Zašto Tramp želi Grenland?

Od svoje ponovne izborne pobede, Tramp je neumorno forsirao širenje teritorije SAD, uključujući i predlog da Kanada postane "51. savezna država".

U slučaju Grenlanda, Tramp je izjavio da je posedovanje ostrva "apsolutna potreba" za nacionalnu bezbednost SAD i da "narod Grenlanda želi prisustvo SAD". U ovim tvrdnjama ima izvesne istine.

Još od Hladnog rata, Grenland se smatra ključnom strateškom lokacijom za američku vojsku. Svemirska baza Pitufik, nekadašnja vazduhoplovna baza, izgrađena je 1943. godine i predstavlja najseverniju vojnu bazu SAD.

Zbog zagrevanja Arktika, koje otvara nove pomorske rute, i rastućih tenzija sa Rusijom i Kinom, Grenland pa čak i Danska sve više prepoznaju prednosti snažnog američkog prisustva.

"Imamo jasan interes da SAD igraju veliku ulogu u toj regiji, a ne, na primer, Rusija", rekla je danska premijerka Mete Frederiksen.

Ostrvo je takođe dom nekih od najvećih svetskih rezervi retkih zemnih metala. Iako je Egedina vlada brzo zabranila određene industrije eksploatacije, Grenlanđani su generalno otvoreni za ideju iskorišćavanja prirodnih resursa ostrva. Istraživanje iz 2022. pokazalo je da tri od četiri stanovnika Grenlanda podržavaju ovu ideju.

Ali s obzirom na to da je američka vojska već prisutna na Grenlandu i da su Grenlanđani otvoreni za američke investicije, mnogi stručnjaci su zbunjeni šta Tramp zapravo želi da postigne.

"Šta bi SAD zapravo dobile osim obaveze da finansiraju podršku grenlandskoj populaciji?", pita se Kristijan Soby Kristensen, direktor Instituta za vojne studije Univerziteta u Kopenhagenu.

Za Roba Hjuberta, vanrednog profesora i stručnjaka za arktičku politiku sa Univerziteta u Kalgariu, odgovor može biti ideološke prirode.

"To je oživljavanje manifestne sudbine. Već imate sve što biste mogli poželeti na Grenlandu, osim prava da podignete zastavu", rekao je on, misleći na ideju iz 19. veka da SAD imaju božansko pravo i dužnost da šire svoj uticaj širom sveta.

Hjubert kaže da Tramp posmatra međunarodne odnose kroz prizmu "sfera uticaja" drugim rečima, deljenje sveta između velikih sila poput Rusije i SAD, koje zatim mogu koristiti svoju ekonomsku i vojnu moć kako bi ostvarile ciljeve.

"Praktično, on ne samo da ugrožava naš suverenitet, već preti da nas vrati u svetski poredak koji je recept za međunarodnu katastrofu", rekao je Hjubert.

Hjubert smatra da bi Grenland, Danska i Kanada trebalo da zauzmu čvrst stav i osude Trampove pretnje agresijom. Međutim, za sada se čini da grenlandski političari biraju suprotan pristup.

"Mislim da činimo sebi uslugu ako malo smirimo puls", rekao je Lars Loke Rasmusen, ministar spoljnih poslova Danske.

"Danci, Amerikanci i svi ostali mogu imati svoja mišljenja, ali ne treba da budemo deo histerije. Naša budućnost je naša i mora biti oblikovana od nas samih", napisao je premijer Egede u utorak na svom Fejsbuk profilu.

(Telegraf.rs)