Nismo svesni kakav nas razorni vremenski ekstrem čeka, upozoravaju naučnici: "Nemamo vremena za gubljenje"

Ekstremni vremenski događaji obeležili su 2024. godinu, a njihova razorna snaga u velikoj meri bila je podstaknuta klimatskim promenama, stoji u izveštaju organizacija World Weather Attribution (WWA) i Climate Central, prenosi Mongabay.

Naučnici su analizirali toplotne talase, suše, požare, oluje i poplave i zaključili da je gotovo svaki istraženi ekstremni događaj bio "intenzivniji i češći zbog našeg stalnog sagorevanja fosilnih goriva."

Preporučujemo

Rekordne vremenske nepogode nisu bile neočekivane, ali su veoma alarmantne, izjavio je Ben Klark, koautor izveštaja i istraživač sa Centra za ekološku politiku Imperial College u Londonu.

Godina obaranja temperaturnih rekorda

Godina 2024. upisana je u istoriju kao najtoplija do sada. Bila je to i prva godina u kojoj su prosečne globalne temperature premašile prag od 1,5 °C u odnosu na predindustrijski nivo. Iako bi trajno prekoračenje tog praga zahtevalo višegodišnje održavanje tih vrednosti, ovo je, prema autorima izveštaja, snažno upozorenje da se opasno približavamo kritičnoj tački.

Osim što su pojačale gotovo svaki toplotni talas, klimatske promene su tokom 2024. godine ljude izložile u proseku 41 dodatnom danu opasne vrućine.

Zagrevanje okeana, uzrokovano klimatskim promenama, dodatno je pojačalo snagu tropskih ciklona, uključujući tajfune i uragane. Uragan Helen, na primer, postao je najsmrtonosniji u SAD od Katrine 2005. godine, odnoseći više od 230 života. Krajem godine, Filipini su pogodila dva razorna tajfuna, takođe pojačana klimatskim promenama, uticajući na milione ljudi.

Suše širom sveta

Suše su u 2024. godini pogodile svaki kontinent, a klimatske promene povećale su njihovu verovatnoću i intenzitet. Najistaknutija je bila suša u Amazonskom basenu, koja je trajala već drugu godinu zaredom.

"Suša u Amazoniji bila je izuzetna", istakao je Klark. "Naša istraživanja pokazuju da su klimatske promene učinile taj događaj 30 puta verovatnijim, što je ogroman skok za ovakvu prirodnu nepogodu."

Amazonska prašuma, poznata po svojoj ulozi skladištenja ogromnih količina ugljenika, mogla bi usled nastavka zagrevanja doživeti masovno odumiranje drveća. To bi uzrokovalo oslobađanje ugljen-dioksida u atmosferu, dodatno ubrzavajući klimatske promene.

Klimatski fenomeni

Prirodni klimatski fenomeni, poput El Ninja, imali su određeni uticaj na vremenske ekstreme, ali izveštaj naglašava da su klimatske promene imale ključnu ulogu.

"Naša studija pokazuje da su niski nivo padavina u Amazoniji bili podjednako pod uticajem klimatskih promena i El Ninja", objašnjava Klark. "Ali klimatske promene bile su glavni uzrok trajne vrućine koja je isušivala tlo i biljke."

Autori izveštaja za 2025. godinu pozivaju na hitne akcije, uključujući unapređenje sistema ranog upozoravanja i bolje izveštavanje o smrtnim slučajevima povezanim s toplotnim talasima. Takođe naglašavaju potrebu za brzim odustajanjem od fosilnih goriva.

"Izveštaj pokazuje koliko su klimatske promene već postale opasne", upozorava Klark. "Više nisu daleka pretnja, već aktuelna stvarnost koja otežava život ljudima na svim kontinentima."

(Telegraf.rs)