Ko je bio "crni pukovnik"? Porodica za sahranu imala samo jedan uslov

Pukovnik ruske avijacije Viktor Alksnis, poznati kao "crni pukovnik", preminuo je u 74. godini u regionu Moskve. On je, prema rečima ćerke, u noći 30. decembra imao hemoragični moždani udar, a vest o njegovoj smrti objavila je 1. januara u večernjim satima.

Viktor Alksnis rođen je 21. jun 1950. godine. u selu Taštagol u Kemerovskoj oblasti, gde su mu roditelji radili u rudniku gvožđa. Alksnis se 1957. godine, nakon rehabilitacije njegovog dede, vojskovođe Jakova Alksnisa, koji je pogubljen 1938, sa porodicom preselio iz Sibira u Rigu. Završio je kao kvalifikovani vojni radio-inženjer višu vojnu vazduhoplovnu inženjersku školu u Rigi koja nosi ime po njegovom dedi. Služio je u sovjetskoj, zatim ruskoj vojsci do oktobra 1992. godine, kao protivnik nezavisnosti Letonije.

Preporučujemo

Takođe, tokom života bio je predsednik Ruskog centra slobodnih tehnologija, organizacije namenjene promociji slobodnog softvera i otvorenih standarda u Rusiji. Bio je i član Vrhovnog sovjeta SSSR-a, član Ruskog svenarodnog saveza, a takođe je predstavljao partiju Rodina (Otadžbina-nacionalna patriotska unija) u ruskoj Državnoj dumi. Od 2003. do 2007. predstavljao je stranku Narodne unije u Četvrtoj Dumi. Od 2013. do 2015. Alksnis je bio gradonačelnik grada Tučkova u Moskovskoj oblasti.

Zbog svojih političkih pogleda i ličnog stila, Alksnis je dobio nadimak "Crni pukovnik", što je aluzija na sovjetski izraz "Crni pukovnici" (rus. Černie polkovniki) za grčku vojnu huntu iz 1967. –1974. Upravo je pod tim imenom i godinama objavljivao svoje stavove na društvenoj mreži Telegram.

Alksnis je bio snažan protivnik raspada Sovjetskog Saveza i nezavisnosti baltičkih država. Tvrdio je da su baltičke države režimi aparthejda, da rusko stanovništvo u tim državama trpi represiju. Godine 1989. izabran je u Vrhovni sovjet SSSR-a. Dve godine kasnije izabran je u Vrhovni savet Republike Letonije. Godine 1990. bio je jedan od osnivača tvrdolinijaške grupe „Sojuz“ u okviru Vrhovnog sovjeta SSSR. Jednom je predložio zbacivanje sovjetskog lidera Mihaila Gorbačova s vlasti, raspuštanje parlamenta, stavljanje van zakona svih partija, proglašenje vanrednog stanja i predaju vlasti Vojnom „Komitetu nacionalnog spasa“, čime bi se izbegao raspad Sovjetskog Saveza.

On je opisao međunarodno nepriznatu Pridnjestrovsku Republiku kao bazu iz koje će početi obnova Sovjetskog Saveza.

U kasnijim godinama Alksnis je tvrdio da je glavna figura iza Riškog OMON-a, poznatog po protivljenju otcepljenju Letonije od SSSR-a i akcijama kao što su napadi sovjetskog OMON-a na litvanske granične prelaze.

U Letoniji je proglašen personom non grata nakon što je napustio zemlju 1992. Od tada je učestvovao u ruskoj politici, zastupajući levičarske i nacionalističke pozicije. Alksnis je bio jedan od vođa Fronta nacionalnog spasa koji je ujedinio nacionalističke i komunističke pokrete koji su se protivili Jeljcinovoj politici. Godine 2005. proglašen je personom non grata i u Ukrajini, nakon što je pozvao na reviziju rusko-ukrajinske granice dok je govorio na mitingu u Simferopolju na Krimu.

Godine 2007. Alksnis je pokrenuo kampanju za promovisanje upotrebe slobodnog softvera kao što je operativni sistem Linux u ruskim državnim institucijama kako bi obezbedio softversku nezavisnost. U februaru 2008. udružio je snage sa Aleksandrom Ponosovim, školskim nastavnikom optuženim za softversku pirateriju, kako bi formirao Centar slobodne tehnologije, neprofitnu inicijativu koja će istraživati metode korišćenja slobodnog softvera u ruskom obrazovnom sistemu.

U januaru 2020. napravio je Telegram kanal "Crni pukovnik", a svoj nik je objasnio navodeći da su ga liberalni mediji 90-ih tako zvali, optužujući ga da hoće da organizuje vojni udar.

U februaru 2022. godine, Alksnin je podržao Putinov rat u Ukrajini, ali je kasnije kritikovao poteze ruskog Ministarstva odbrane.

U februaru 2023. Alksnis je dao intervju specijalnom dopisniku RTVI Alekseju Sočnevu, gde je, između ostalog, izneo mišljenje da „samo čvrst stav Rusije i shvatanje Zapada da im Rusija može naneti neprihvatljivu štetu mogu ih naterati da sednu za pregovarački sto i pošteno vode pregovore, vodeći računa o interesima Rusije, a ne samo uslovnog Zapada“. Takođe je naveo da je "upotreba taktičkog nuklearnog oružja neizbežna".

Viktor Alksnis je sahranjen u nedelju 5. januara na nepoznatoj lokaciji. Naime, njegova porodica je na njegovom Telegram kanalu je obavestila prijatelje i poštovaoce da će u nedelju primati izjave saučešća između 10 i 11 časova u pogrebnoj sali Centralne kliničke bolnice "RŽD-Medicina" u Moskvi.

"Sahrana će se obaviti u krugu najužih članova porodice i najbližih prijatelja. Molimo za vaše razumevanje", navodi se u saopštenju porodice.

(Telegraf.rs)