Usred diplomatskih pritisaka, Finska preklinje Kijev: "Jedno nikako ne smete da prihvatite"

Invazija sovjetskog diktatora Josifa Visarionoviča Staljina na Finsku 1939. godine često je upoređivana s agresijom Vladimira Putina u Ukrajini zbog pitanja može li dogovor koji je usledio nakon tzv. Zimskog rata, u kojem su Finci naneli ogromne gubitke Crvenoj armiji, funkcionisati kao nacrt za ovaj sukob koji je nastupio osam i po decenija kasnije. Ipak, Helsinki je jasno upozorio Kijev da ne sme da sledi vodstvo sporazuma koji je usledio nakon rata koji je započeo sovjetski diktator, a koji je uspostavio okvir za ono što je poznato kao "finlandizacija".

Finsko-sovjetski sporazum iz 1948. omogućio je Finskoj - koja se nakon sveobuhvatne ruske invazije na Ukrajinu odrekla višedecenijske vojne neutralnosti i u aprilu 2023. ušla u NATO - da zadrži svoju nezavisnost, ali po cenu da postane demilitarizovana, neutralna zemlja i uskladi svoje spoljnopolitičke odluke s Moskvom. Jedan finski stručnjak rekao je za Newsweek da je takav model za Ukrajinu "za u kantu za smeće" te da bi služio samo Putinovim interesima, prenosi Jutarnji.

Preporučujemo

Međutim, ruski rat protiv Ukrajine 24. februara će ući u svoju četvrtu godinu, mesec dana nakon što se novoizabrani američki predsednik Donald Tramp vrati u Belu kuću s obećanjem da će ekspresno prekinuti neprijateljstva, ali i dalje bez detalja o tome kako to misli da postigne. Nagađanja o pregovorima mogla bi pridoneti odjecima sporazuma koji je usledio nakon borbi u Drugom svetskom ratu koje je Finska vodila protiv Moskve.

Ruskim invazijama na Finsku 30. novembra 1939. i na Ukrajinu 2022. prethodili su neuspeli pregovori, a Moskva je u oba slučaja posedovala ogromnu prednost u opremi i očekivala je da će lako pobediti.

"Bela smrt" za Ukrajince

"Staljin je, baš kao i Putin, mislio da će rat završiti za samo nekoliko dana", rekao je za Newsweek Peka Kalioniemi, postdoktorant na Univerzitetu Tampere u Finskoj i osnivač platforme Vatnik Soup na X-u, na kojoj analizira ruske dezinformacije i propagandu.

"Plan je bio da se rat završi za otprilike tri nedelje, tako da bi Finska mogla biti predata Staljinu kao ‘rođendanski poklon‘ 21. decembra", kaže Kalioniemi o sukobu koji je započeo 30. novembra 1939.

Moskva je zahtevala od Helsinkija, koji je do 1917. godine bio deo carske Rusije, da ustupi pogranične teritorije iz sigurnosnih razloga. Decenijama kasnije, godine 2022, Putin je tvrdio da je "denacifikacija" Ukrajine i njeno odbijanje neutralnosti opravdanje za njegovu invaziju punog obima.

Finsko mitraljesko gnezdo tokom Zimskog rata, vođenog u zimu 1939/1940. protiv Sovjetske Rusije. Foto: Wikimedia Commons / Public domain /

"Staljin je okrivio finsko vodstvo, karakterišući ga kao fašističko, a ideja iza invazije bila je stvoriti tampon zonu između Nemačke i SSSR-a", navodi Kalioniemi.

Kako objašnjava, Sovjeti su takođe orkestrirali nekoliko operacija pod lažnom zastavom pre i tokom Zimskog rata.

"A rat je zapravo počeo nakon što su Sovjeti granatirali sopstvene snage u Mainili (rusko selo na granici s Finskom, op.a.)", rekao je on, aludirajući na incident u Kareliji koji je izvela zloglasna sovjetska sigurnosna služba NKVD.

"Sovjetska vojska imala je tzv. političke komesare, koji su pazili da nemotivisani vojnici ne pobegnu. Slične strategije je navodno koristila plaćenička grupa Vagner dok je slala talase napada neobučenih vojnika na front", dodaje.

Međutim, Finska je odbila sovjetske napade i nanela je ogromne gubitke osvajačima na temperaturama koje su padale i do -40 °C.

"Staljin je poslao mnoštvo ukrajinskih vojnika da se bore protiv Finaca s tek najosnovnijom opremom, a mnogi od njih su se smrzli na smrt", rekao je Kalioneiemi, ističući da fotografije iz jedne od najbrutalnijih bitaka, bitke za Rate Roud, nalikuju fotografijama iz prvih meseci rata u Ukrajini.

Finci upozoravaju Kijev

Finska se hrabro borila za svoj suverenitet, ali je Staljin sa svojom brojno i vojno nadmoćnom armijom ipak na kraju postigao teritorijalne ciljeve. Ovo iskustvo poslužilo je u današnje vreme kao upozorenje Helsinkija Kijevu da ne pristane na bilo kakve zahteve da odgodi svoje težnje za članstvom u NATO-u.

Finska ministarka spoljnih poslova Elina Valtonen izjavila je da prisiljavanje Ukrajine na neutralnost neće dovesti do mirnog rešenja i da se Rusiji ne može verovati da će se pridržavati bilo kojeg sporazuma koji potpiše.

"Budimo iskreni, Ukrajina je bila neutralna pre nego što ju je napala Rusija", rekla je Valtonen za agenciju Reuters u novembru.

Foto: Tanjug/AP

"Finlandizacija je model za korpu za smeće", kaže Sari Arho Havren, gostujuća naučnica na Univerzitetu u Helsinkiju i saradnica u londonskom obrambenom think-tanku Royal United Services Institute (RUSI).

"Predlaganje takvog modela za Ukrajinu služi pre svega Rusiji i Putinu", rekla je za Newsweek.

"Živimo u sasvim drugačijem vremenu i okolnosti su potpuno drugačije. Za Finsku je to bila stvar preživljavanja. Na nju se gledalo kao na privremeno zlo dok se balansira između Zapada i Sovjetskog Saveza. Predlaganjem finske istorije kao održivog modela za Ukrajinu ne pokušava se samo transformisati ‘finlandizacija‘ u poželjan i trajan oblik upravljanja", upozorila je.

Nakon decenija neutralnosti, podstaknuta invazijom Kremlja na Ukrajinu, Finska se pridružila NATO-u, ali Arho Havren ističe da svaki tzv. dogovor o finlandizaciji "kamuflira ideju da se Ukrajini ne može odobriti članstvo u NATO-u", iako je Ukrajina težila evroatlantskim integracijama kroz poslednje dve decenije.

Tramp kao Čerčil?

"Problem s finlandizacijom Ukrajine nije Ukrajina - to je Rusija", ističe Konstantin Sonin, profesor ruskog porekla na "Harris School of Public Policy" Univerziteta u Čikagu i žestoki Putinov kritičar.

"Finlandizacija Ukrajine je upravo ono što je u nekom smislu pokušano između 1991. i 2014. godine", dodaje.

"Do 2022. Rusija je imala ogroman uticaj na Ukrajinu - možda i više nego što je Sovjetski Savez imao na Finsku. Ako bi Ukrajince pitali ‘možemo li se vratiti u 2020. i nekako imati garancije da Rusija neće učiniti ono što je učinila 2022.?‘, hipotetski bi možda pristali na to", dodao je Sonin.

Ruski šef diplomatije Sergej Lavrov rekao je da do razgovora s Ukrajinom neće doći ako Kijev ne odustane od povrata svojih granica iz 1991. godine. Lavrov je rekao da Moskva "nije zadovoljna" Trampovim stavom o zamrzavanju neprijateljstava i "prebacivanju dalje odgovornosti za suočavanje s Rusijom na Evropljane".

Foto: Tanjug/AP

Estonski ministar spoljnih poslova Margus Tsakna izrazio je, pak, nadu da novoizabrani predsednik SAD može nešto da promeni, rekavši za konzervativni britanski The Telegraph da "Tramp može postati Čerčil našeg vremena" postizanjem "dugotrajnog" prekida vatre. Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski takođe je izrazio optimizam, rekavši u novogodišnjoj noći da "nam mir neće biti uručen kao dar" te da Tramp "želi i može doneti mir i okončati Putinovu agresiju".

Dok se Ukrajina suočavala s teškim završetkom 2024. godine, u kojem su ruske snage ubrzavale napredovanje na istočnom frontu, iako uz visoku cenu u ljudstvu, Zelenski je rekao da svako rešenje zahteva sigurnosne garancije Zapada i pozivnicu za članstvo u NATO-u, što Rusija odbija.

"Mislim da su u ovom trenutku ljudi spremni da predaju teritoriju, ali ne bismo predali teritoriju ako ne postoji ozbiljan sigurnosni sporazum", ističe Juri Boječko, izvršni direktor i osnivač dobrotvorne organizacije Nada za Ukrajinu.

"U svakom slučaju, ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski morao bi da predstavi zemlji svaki predloženi sporazum. Što god Zelenski rekao, bilo koja vrsta mirovnog sporazuma moraće da izađe pred narod na referendumu i narod će morati da odluči jer je previše krvi, znoja i suza proliveno", zaključio je Boječko za Newsweek.

(Telegraf.rs)