Zastrašujuće letelice šire paniku i sada su najvažnije oružje na bojnom polju: "Nemoguće im je pobeći"

Mali FPV dronovi, koji dostižu brzinu od 60 km/h, postali su neophodni na bojnom polju, pretvarajući se iz puke tehnološke radoznalosti u ključno oružje

U kasarni ukrajinske brigade, Hižak Denis, jedan od vojnika rezimira novu realnost savremenog rata: "Manje je pucanja jer je više borbi dronovima". Rečima natopljenim nostalgijom, on se za Gardijan priseća ranijih dana kada su vojnici trčali kroz šume sa mitraljezima. Danas se fokus pomerio na upravljanje bespilotnim letelicama, koje je evoluiralo nekadašnja bojišta u smrtonosne zone duboko iza linija fronta.

Preporučujemo

Male FPV (First Person Viev) bespilotne letelice, prečnika samo 18 cm i sposobne da ponesu kilogram eksploziva, postale su ključno oruđe ukrajinske vojske. Letelice, kontrolisane naočarima i kontrolorima, lete brzinom od 60 km/h, primoravajući tako oklopna vozila i vojnike da se stalno kreću. Osim toga, termo kamere omogućavaju efikasan rad noću.

Prema rečima Semjuela Bendeta, stručnjaka za bespilotne letelice u Centru za pomorske analize, ovo oružje je evoluiralo od "novosti 2022. do jednog od izbora 2023. godine i sada patrolira čitavim taktičkim prostorom". Strpljivi solo napadi nisu jedina taktika. Kako se broj dronova povećava, često se koriste jednostavni napadi rojeva. Denis opisuje "napad artiljerijske bespilotne letelice" na rusku poziciju u blizini grada Torecka na liniji fronta, u istočnom Donbasu: "Bacili smo 1,5 kg eksploziva svakih osam minuta tokom tri sata - na kraju su se povukli".

Strah izaziva zujanje malog, nepoznatog drona u blizini ratišta. Oleksij, pešadijac na obuci kod Sumija, kaže: "Nemoguće im je pobeći - morate ih oboriti". Oleksij, koji je pre mobilizacije bio mesar u blizini Hersona na jugu, seća se trenutka kada ga je dron zamalo ubio: "Počeo je da pada, počeo sam da bežim. Onda sam se spotaknuo o granu i dron je nastavio pravo tamo gde sam i ja bio".

Trajanje baterije ograničava vreme leta, iako kamikaza FPV dron može da putuje do 20 km u dobrim uslovima. Međutim, prioritet je ušteda novca korišćenjem povratnih dronova bombardera, tako da je efektivni operativni radijus bliži 5 km. FPV dron je jedan od dva dominantna tipa na bojnom polju. Drugi su komercijalni kvadrokopteri Mavic kineske kompanije DJI. Ali FPV je jednostavniji i dizajniran u Ukrajini (ili Rusiji), iako, kako Denis kaže, mnogi delovi i dalje dolaze iz Kine , teoretski savezničke zemlje napadača. "Ukrajinska kompanija, kineski elementi", priznaje vojnik, iako se ulažu napori da se delovi nabave iz drugih izvora.

Prvobitno je organizovan i finansiran van državnih struktura, a vojnici, njihovi prijatelji i porodice plaćali su dronove putem prikupljanja sredstava. Nije retkost da Ukrajinci koji žive daleko od ratišta delimično sklapaju dronove u svojim dnevnim sobama i garažama. Zatim se dostavljaju u brigadne radionice, kao što je kasarna brigade Hižak kod Limana, gde se vrše konačna prilagođavanja. Međutim, situacija se menja. Ministarstvo odbrane Ukrajine je povećalo isporuke, izveštavajući da je do sredine decembra isporučilo 1,1 milion FPV dronova za jednokratnu upotrebu, kao i 100.000 sofisticiranijih modela. S druge strane, Rusija je isporučila između 1,2 i 1,4 miliona, prema ekspertu za dronove Semjuelu Bendetu. Tehnološki, postoji mala razlika između strana - svaka brzo kopira drugu.

Foto: Tanjug/AP

Letenje nije lako. Potrebno je, kaže Himik, "70 sati u simulatoru i 70 sati sa dronom". Kursevi se održavaju u Kijevu i drugde, iako jedan Britanac koji živi u Kijevu opisuje proces učenja kao izazovan. Čak i posle nedelju dana vežbanja, kaže, teško je pratiti vozilo na zemljanoj stazi, iako hiljade ukrajinskih vojnika nemaju drugog izbora nego da savladaju kontrole u ​​ratu gde mali dronovi čine većinu vazdušnih snaga na borbenoj liniji.

Serhij Sternenko, ukrajinski aktivista i jedan od najpopularnijih blogera u zemlji sa dva miliona pretplatnika na svom Jutjub kanalu, sada najviše svojih napora usmerava na prikupljanje sredstava za FPV dronove za ukrajinske trupe.

- Do danas sam pomogao da se kupi 120.000 FPV dronova, 100.000 samo prošle godine - kaže Sternenko, koji je po struci pravnik, dodajući da razvija nove tipove dronova: "Uvek sam mrzeo fiziku u školi, a sada studiram inženjerstvo i rado to radim".

Bloger tvrdi da napredak u razvoju FPV dronova ne bi bio moguć bez napora poput njegovog: "Naši dronovi se koriste širom sveta i mnogo je manje birokratije u njihovom dobijanju", kaže on, dodajući da može pomoći da se dronovi isporuče bilo kojoj jedinici u roku od 24 do 48 sati. Iako je kritičar vojnih propusta, Sternenko je bio nakratko tražen u novembru zbog navodnog ignorisanja poziva za regrutaciju. Međutim, spor je rešen nakon što se istog meseca sastao sa glavnim vojnim komandantom Aleksandrom Sirskim.

Ovi napori sa bespilotnim letelicama ostaju centralni za ukrajinske ratne napore, iako, kako Sternenko primećuje, "najviša vojna komanda Ukrajine ponekad ne prihvata dobro objektivnu kritiku". On je blisko uključen u pokušaje upotrebe FPV dronova kao jeftinog oblika protivvazdušne odbrane, neutrališući daleko sofisticiranije ruske jurišne avione. Ukrajinski FPV piloti su već uspeli da obore ruske bespilotne letelice Orlan i Lancet na većim visinama, značajno umanjujući izviđačke sposobnosti neprijatelja na velikom dometu. Sternenko je objavio nekoliko video zapisa koji dokumentuju ove uspehe.

- Protivvazdušna odbrana je izuzetno skupa - jedan udar može koštati između 100.000 i milion dolara, dok je cena drona samo nekoliko stotina dolara - objašnjava Sternenko.

Trenutni napori su usredsređeni na razvoj FPV dronova sposobnih da pouzdano unište ruske helikoptere, dva su već pogođena ovog leta, i velike bespilotne letelice Shahid. Za postizanje ovog cilja potrebni su dronovi koji mogu da lete brzinom većom od 160 km/h na visinama iznad 3.000 metara. Sternenko ističe da turbulencija koju stvaraju velike ruske bespilotne letelice predstavlja poseban izazov za male avione, pokazujući primer na svom telefonu gde je FPV dron imao poteškoća da stigne do cilja. Razmišlja se o boljem korišćenju veštačke inteligencije u kontroli i ciljanju 2025. godine, kao i o razvoju kopnenih ili "neletećih" dronova, ali masovna proizvodnja i inkrementalna poboljšanja u opsegu i dizajnu će verovatno dominirati ako se rat nastavi.

Ometanje dronova je stalna pretnja, ali zahteva značajne energetske resurse i složeno održavanje, pošto elektronsko ratovanje uključuje slanje moćnih signala ometanja. Dolaskom Donalda Trampa na čelo Bele kuće i mogućnošću okončanja donacija američkog oružja Ukrajini, razvoj domaće tehnologije postaje još kritičniji za Kijev.

- Ukrajina se suočava sa protivnikom koji ima mnogo veći broj stanovnika - ističe Serhij Sternenko: "Zato nam treba više oružja i naprednija tehnologija, jer se rat ne može voditi samo ljudskom snagom. Dronovi nam omogućavaju da budemo mnogo efikasniji".

(Telegraf.rs/Večernji)