Fijasko rešenja za migracijsku krizu u Evropi: Centri postali "gradovi duhova", policajci zarađuju 6.000 evra?

Od inauguracije dva centra 11. oktobra, projekt je dobio pohvale od evropskih čelnika, uključujući predsednicu Evropske komisije Ursulu fon der Lajen i britanskog premijera Kira Starmera, koji su oboje izrazili interes za preslikavanjem pristupa drugde. Kada je italijanska premijerka Đorđa Meloni predstavila svoj glavni plan za presretanje, pritvaranje i procesuiranje tražilaca azila u Albaniji, to je predstavljeno kao veliki odgovor na evropsku migracijsku krizu. Međutim, godinu dana i 67,5 miliona evra kasnije, šema je zapela u pravosudnom limbu bez mogućnosti obrade tražilaca azila, praznih zgrada koje se već raspadaju i italijanskog osoblja koje se vraća kući.

"Izgledalo je kao grad duhova", izjavila je za POLITICO Frančeska Romana D'Antuono iz Volt Europe koja je krajem novembra posetila pritvorni centar u Gjaderu i učestvovala u protestima protiv kampa s lokalnim aktivistima.

Preporučujemo

"Ali onda, kad smo ušli, bilo je dosta policije. Poenta je u tome da celi dan ne rade ništa, jer zapravo nemaju šta da rade", rekla je ona.

Prema njenim rečima, viši policijski časnik koji ih je pratio u posetu bio je nezadovoljan njihovim ispitivanjem osoblja.

"Mislim da osećaju apsurdnost svega", rekla je.

U oktorbu je prvih 16 migranata iz Bangladeša i Egipta stiglo u centre na italijanskom ratnom brodu. No u roku od sedam dana svih 16 vraćeno je u Italiju nakon što su imigracijske sudije pri rimskom sudu odbacili plan. Krajem oktobra deo italijanskog osoblja zaposlenog u Medihospesu, firmi koja upravlja poslovanjem centara, počeo se vraćati u Italiju.

Izvori u italijanskoj ambasadi rekli su za POLITICO da uprkos smanjenju osoblja prošlog meseca sve stanice ostaju u potpunosti popunjene – zajedno s policijskim smenama koje rade danonoćno – u slučaju da se iznenada pojavi talas izbeglica. Projekt predviđa prihvatni centar u Medovu, gde se prvo dovode izbeglice koje je uhvatila italijanska obalna straža, obrađuju se njihovi lični podaci i nude im se početne zdravstvene usluge. Drugi deo operacije, zatočenički logor u Gjaderu, nalazi se u unutrašnjosti oko 8 kilometara od regionalnog grada Lješ, prenosi Večernji.

Medovo je takođe služio kao centar za zadržavanje avganistanskih izbeglica, posebno nakon što su se talibani vratili na vlast u Avganistanu u avgustu 2021. Uprkos svojoj ulozi privremenog skloništa, mnoge su izbeglice ostale tamo zaglavljene gotovo dve godine, čekajući zeleno svetlo da se presele u Sjedinjene Države. Sander Maraši, šef luke u Medovu, rekao je da iako nijedan migrant nije stigao nedeljama, "celo italijansko osoblje još je uvek u luci i u centru, i oni upravljaju svime ovde."

Meštani u letovalištu Medovo kažu da policija provodi dane odmarajući se u Rafaelo Resortu s pet zvezdica, sunčajući se i jedući morske plodove dok njihovi policijski automobili karabinjeri stoje parkirani ispred. Albanski mediji izveštavaju kako se osoblje u Gjaderu, smešteno u planinskom selu s tek nekoliko stotina meštana, oseća izolovano, suočava s monotonijom te sve češće izražava nezadovoljstvo prema kolegama iz Medova, za koje tvrde da uživaju u lagodnijem načinu života. U članku objavljenom u internom časopisu italijanske zatvorske policije navodi se kako su, zbog nedostatka izbeglica, lokalni zatvorski službenici u Gjaderu preusmerili pažnju na spašavanje i druženje s napuštenim psima lutalicama iz okolnog sela.

U aprilu je italijanska vlada dodelila 65 miliona evra za izgradnju dva centra i još 2,5 miliona evra za troškove italijanskog osoblja u 2024. Sveukupno, vlada je procenila da će potrošiti oko 680 miliona evra u sledećih pet godina na održavanje i vođenje centara. U međuvremenu, italijanska vlada čeka odluku Suda pravde Evropske unije, koja bi trebalo da bude doneta ovog proleća, o tome da li je obrada migranata u trećoj zemlji u skladu sa zakonima EU.

"To je samo vrlo skupa čekaonica", rekla je za POLITICO članica Evropskog parlamenta Volt Ana Strolenberg, koja je s D'Antuonom posetila centar u Gjaderu.

Ipak, italijanska policija zaposlena u Albaniji s tako malim učinkom dobila je znatno povećanje plata. Dok je prosečna plata časnika manja od 2.000 evra u Italiji, oni koji su stacionirani u Albaniji mogu zaraditi i do 6.000 evra. Jedna albanska televizijska emisija tajno je snimila grupu italijanskih policajaca u centru Medovo koji su priznali da većinu vremena provode u hotelskoj sauni jer nisu imali šta drugo raditi.

Strolenberg je tvrdila da je plan Meloni za centre za obradu u Albaniji bio nerealan od samog početka.

"Italija godišnje vrati oko 3000 ljudi ili manje, a u Albaniji su hteli obraditi oko 3000 ljudi mesečno", rekla je. Objekti se već počinju raspadati, dodala je evroparlamentarka. "U bolnici se već moglo videti kako voda kaplje sa zidova", rekla je. "A na tlu voda nije htela nestati." Dodala je da je teško zamisliti kako će se ta ustanova ponašati kada postane naseljena.

Uoči poslednjeg evropskog sumita krajem oktorba, Meloni je vodila neformalni sastanak o "migraciji i inovativnim rešenjima" kako bi angažovala druge čelnike EU "zainteresovane za pitanje migracija". No Strolenberg kaže da je otvaranjem centara Meloni samo dala lažnu nadu i evropskim čelnicima i stanovnicima EU.

"Drugi političari u Evropi gledaju na ovaj dogovor i nadaju se da će uspeti, da može biti nacrt za druge stvari", rekla je, tvrdeći da će razgovori o migraciji kao rezultat toga postati "još više polarizovani".

I Strolenberg i D'Antuono tvrdili su da čak i ako projekt propadne, to neće biti politički poraz za Meloni.

"Narativ sada u Italiji jeste da ako se projekt ne dogodi, to nije zato što to nije dobra ideja, već zato što postoje komunističke sudije koji sve uništavaju", rekao je D'Antuono, naglašavajući napade Meloni i njenih političkih saveznika usmerenih prema, kako tvrde, naprednom pravosuđu. "I dalje će izgledati da je barem ona [Meloni] učinila najbolje što je mogla", rekla je Strolenberg.

U međuvremenu, pažnja je takođe usmerena na institucije poput Suda pravde EU, čija je presuda omogućila rimskom sudu da zahteva da se šačica izbeglica poslatih u Albaniju od oktobra vrati u Italiju.

"Evropski parlament skreće udesno. Evropske vlade skreću udesno. Koliko dugo će trajati sudska vlast? Ne verujem da će još dugo trajati, jer se i zakoni razvijaju s političkim moćima", rekla je D'Antuono.

(Telegraf.rs)