Posle četvrt veka na vlasti Vladimir Putin se suočava sa najtežim testom

Ruski predsednik Boris Jeljcin se 31. decembra 1999. godine obratio naciji iznenađujućim saopštenjem, objavivši da se povlači sa funkcije i prepušta mesto predsednika svom premijeru.

"Zašto se držati vlasti još šest meseci, kada zemlja ima snažnog lidera koji može biti njen predsednik, čoveka u kojeg gotovo svi Rusi polažu nade za budućnost? Zašto mu stajati na putu?“, rekao je Jeljcin, priznajući bol koji su obični Rusi pretrpeli nakon raspada Sovjetskog Saveza.

Preporučujemo

Taj snažan lider bio je politički nepoznat - Bivši oficir KGB po imenu Vladimir Putin. Ovog 31. decembra kada se Putin obratio Rusima, obeležio je  četvrt veka kao najmoćniji čovek Rusije, bilo kao predsednik ili tokom četvorogodišnje pauze kada je bio uticajni premijer, prenosi CNN.

Na isteku 2024. godine Putinova kontrola nad vlašću delovala je sigurnije nego ikada. Na frontu u Ukrajini, ruske snage beleže napredak u iscrpljujućem ratu, osvajajući teritorije u regionu Donbasa. Na domaćem planu, politička scena Rusije očišćena je od konkurencije nakon smrti najistaknutijeg opozicionog lidera - Alekseja Navaljnog.

Mesec dana nakon što je Navaljni preminuo u zabačenom zatvoru severno od Arktičkog kruga, lider Kremlja je osvojio reizbor u trci koja mu je omogućila da tvrdi da ima ogromnu podršku, bez obzira na to koliko su izboi bili pošteni.

Putin možda projektuje samopouzdanje, ali novi talas neizvesnosti je pred vratima. Novoizabrani predsednik SAD Donald Tramp vodio je kampanju obećavajući da će okončati ruski rat u Ukrajini. Iako je njegov plan za pregovaračko rešenje sukoba daleko od jasnog, Tramp je jasno stavio do znanja jedno - želi brzo rešenje.

"To je jedna od stvari koju želim da završim brzo, a predsednik Putin je rekao da želi da se sastane sa mnom što je pre moguće. Moramo sačekati to. Ali moramo zaustaviti taj rat", izjavio je Tramp nedavno na događaju u Arizoni.

Nije ni čudo što u Moskvi nije bilo otvaranja šampanjca nakon Trampovog reizbora. Putin je sve stavio na kocku u ratu u Ukrajini. Stavio je rusku ekonomiju u režim ratnog stanja, učvrstio saveze sa Severnom Korejom i Iranom kako bi održao ratnu mašineriju, i završio na poternici Međunarodnog krivičnog suda. Sve u potrazi za maksimalističkim ciljem uništenja Ukrajine kao održive države.

Naravno, Tramp i Putin imaju neke zajedničke tačke. Samit u Helsinkiju 2018. pokazao je da je Tramp bio spreman da naruši dugogodišnje norme u vođenju spoljne politike, baš kao i Putin. Trampovo divljenje Putinovom autoritarnom stilu izaziva zabrinutost američkih posmatrača zbog mogućih autoritarnih tendencija kod kuće. Ipak, Trampov nepredvidivi pristup spoljnim poslovima znači da će Kremlj možda morati da se pripremi za nesigurne pregovore.

Trampov budući specijalni izaslanik za Rusiju i Ukrajinu, penzionisani general poručnik vojske Kit Kelog, uporedio je rat sa "borbom u kavezu" između dve zemlje, u kojoj Tramp može biti sudija.

"Imate dva borca i oba žele da odustanu, potreban vam je sudija da ih razdvoji. Mislim da predsednik Donald Tramp to može. Mislim da su obe strane zapravo spremne da se, na kraju, okupe i razgovaraju", rekao je on.

Kako će ta analogija funkcionisati u praksi, ostaje otvoreno pitanje. Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski je poslednjih nedelja ublažio retoriku, priznajući da Ukrajina nema snagu da povrati svu teritoriju izgubljenu od Rusije. Tokom svoje tradicionalne godišnje sesije pitanja i odgovora, Putin je takođe nagovestio spremnost za pregovore, rekavši:

"Politika je umetnost kompromisa. Uvek smo govorili da smo spremni i za pregovore i za kompromise".

Međutim, osim opštih izjava, Putin nije pružio mnogo konkretnih informacija. Veći deo svog maratonskog televizijskog godišnjeg obraćanja iskoristio je da pokaže snagu, kako običnim Rusima, tako i dolazećoj Trampovoj administraciji.

Lider Kremlja, na primer, odbacio je pitanje novinara NBC Kira Simonsa, koji je upitao da li su ponižavajući spoljnopolitički porazi, poput pada režima sirijskog predsednika Bašara al-Asada, koji se nedavno sklonio u Rusiju, znak da će pregovarati iz pozicije slabosti.

Putinov odgovor bio je:

"Došli smo u Siriju pre 10 godina kako bismo sprečili stvaranje terorističke enklave tamo, poput one koju smo videli u nekim drugim zemljama, na primer u Avganistanu. Taj cilj smo, u velikoj meri, postigli".

Rusija i dalje ima određeni diplomatski uticaj na Bliskom istoku, uprkos padu Asadovog režima. Hana Note, direktorka programa za Evroaziju u Džejms Martin centru za studije neširenja naoružanja, neprofitnoj organizaciji iz SAD, izjavila je da Rusija još poseduje "pregovaračke adute" kada je u pitanju Sirija, uključujući status Moskve kao stalne članice Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija.

"Uloga Rusije u Savetu bezbednosti UN gde može koristiti svoj veto ili ne značajna je za pobunjeničku grupu Hajat Tahrir al-Šam, koja je faktički na vlasti u Siriji, kada su u pitanju svi procesi vezani za legitimizaciju nove vlade u Damsku", rekla je ona i nastavila:

"Bilo koji procesi koji se sada odnose na političku tranziciju u post Asadovom periodu, ako UN budu uključene, mislim da ne biste želeli Ruse na pogrešnoj strani".

Kada je reč o ekonomiji, Putin se i dalje drži pozitivnih poruka, iako obični Rusi osećaju teret visokih cena hrane i padajuće vrednosti rublje. Međutim, propaganda ima svoje granice. U nedavnoj analizi, Aleksandra Prokopenko, saradnica Karnegi centra za Rusiju i Evroaziju, think-tanka sa sedištem u Berlinu, istakla je da bi prenapregnuta ratna ekonomija Rusije mogla da se približava kriznoj tački.

"Svaki mesec koji prođe pojačava pritisak. Kremlj se približava prelomnoj tački kada će društveni ugovor između države i naroda neminovno morati da se promeni. Od Rusa se sve više traži da prihvate rastuću nejednakost i pad kvaliteta života u zamenu za kratkoročnu stabilnost i simbolički ponos u ideji ‘nacije-tvrđave’. Međutim, čak i ovaj kompromis postaje sve manje održiv", smatra ona.

Putin je pre 25 godina došao na vlast obećavajući snažnu vladavinu nakon decenije kolektivne traume tokom Jeljcinove ere. Sada on i njegova zemlja moraju da se suoče s Trampom u novom vremenu kriza.

(Telegraf.rs)