Tokom 2024. održani su izbori u više od 60 zemalja: Šta smo naučil u godini globalnih političkih potresa?

Godina koju smo tek ispratili ostaće upamćena po tome što su tokom proteklih 365 dana održani izbori u više od 60 zemalja i na birališta je izašlo gotovo dve milijarde ljudi. Istovremeno 2024.

Ispostavilo se da je 2024. bila i teška godina za aktuelne lidere i tradicionalne političke stranke. Uznemireni rastom cena, podeljeni oko kulturnih pitanja i ljuti na politički status kvo, birači u mnogim zemljama poslali su poruku frustracije. U ovom članku biće analizirane četiri glavne teme koje su proizašle iz prošlogodišnjeg niza zbora i političkih potresa.

Preporučujemo

"Pew research center" je apostrofirao četiri glavne stavke u analizi - Teška godina za aktuelne predsednike, Održiva moć desnog populizma, Polarizovane bitke oko tradicije i promena, Međunarodni sukobi sa političkim implikacijama

U jednim od najistaknutijih izbora ove godine, Demokratska stranka u Sjedinjenim Američkim Državama izgubila je predsedničku poziciju. Donald Tramp, bivši republikanski predsednik, porazio je potpredsednicu Kamalu Haris. Republikanci su takođe osvojili većinu u oba doma Kongresa.

Ovo su treći uzastopni predsednički izbori u SAD na kojima je vladajuća stranka izgubila. Bio je to samo jedan od mnogih značajnih poraza aktuelnih vlasti širom sveta u 2024. godini:

Ujedinjeno Kraljevstvo: Za razliku od SAD, politička moć se okrenula ulevo. Laburistička stranka osvojila je ubedljivu parlamentarnu većinu, okončavši 14 godina vlasti Konzervativne stranke.

Bocvana: Možda najdramatičniji poraz dugogodišnje vladajuće stranke dogodio se u južnoafričkoj državi Bocvani, gde je Demokratska stranka Botsvane izgubila vlast prvi put nakon skoro 60 godina.

Južna Koreja: U aprilu su birači dali opozicionoj Demokratskoj stranci većinu u Nacionalnoj skupštini, što je viđeno kao kontrola nad predsednikom Jun Suk Jolom iz Narodne snage. U decembru, predsednik Jun je uveo vanredno stanje, optužujući vođe Demokratske stranke za "anti-državne" aktivnosti. Nacionalna skupština je ubrzo ukinula ovu odluku, glasajući jednoglasno za ukidanje vanrednog stanja.

Opozicione stranke različitih ideoloških usmerenja osvojile su vlast u brojnim zemljama, uključujući Ganu, Panamu, Portugal i Urugvaj.

Vladajuće stranke koje su zadržale vlast, ali uz značajne gubitke:

Južnoafrička Republika: Afrički nacionalni kongres prvi put nije osvojio većinu u Nacionalnoj skupštini od kraja aparthejda.

Japan: Liberalno-demokratska stranka i njen koalicioni partner Komeito izgubili su većinu u parlamentu.

Indija: Premijer Narendra Modi i njegova stranka osvojili su treći uzastopni mandat, ali su bili primorani da formiraju koalicionu vladu.

Francuska: Odluka predsednika Emanuela Makrona da održi vanredne izbore tokom leta donela je negativan rezultat. Centristička koalicija izgubila je podršku u odnosu na levicu (Novi narodni front) i desnicu (Nacionalni front).

Zašto je 2024. bila teška godina za vladajuće stranke?

Iako su svake izbore oblikovali lokalni faktori, ekonomski izazovi su bili zajednička tema širom sveta. U SAD, ekonomija je bila najvažnija tema za registrovane birače, posebno one koji su podržali Trampa.

Istraživanje sprovedeno u 34 zemlje ove godine pokazalo je obim globalnog ekonomskog pesimizma. U ovim zemljama, većina od 64 odsto odraslih izjavila je da je nacionalna ekonomija u lošem stanju. U nekoliko država gde su održani izbori 2024. godine, uključujući Francusku, Japan, Južnoafričku Republiku, Južnu Koreju i V. Britaniju, više od sedam od deset ljudi delilo je ovo mišljenje.

Inflacija je bila posebno značajno pitanje na ovogodišnjim izborima, iako su ekonomski problemi bili prisutni i pre globalnog talasa povećanja cena nakon pandemije. Poslednje dve decenije obeležili su finansijske krize, velika recesija, ekonomski pad tokom pandemije koronavirusa, inflacija i nejednakost, što je sve uticalo na raspoloženje birača širom sveta.

Međutim, ekonomija nije bila jedini razlog nezadovoljstva birača. Globalna istraživanja poslednjih godina ukazuju na šire nezadovoljstvo funkcionisanjem predstavničke demokratije. U 31 zemlji gde su vršena istraživanja čak 54 odsto odraslih je izjavilo da su bili nezadovoljni načinom na koji demokratija funkcioniše u njihovim državama.

Mnogi ljudi se osećaju udaljeno od političkih lidera i institucija. Većina u mnogim zemljama smatra da izabrani zvaničnici ne mare za mišljenje običnih građana. Mnogi takođe kažu da ne postoji politička stranka koja dobro predstavlja njihove stavove i da ljudi poput njih imaju malo ili nimalo uticaja na politiku u svojim državama.

Dugotrajna snaga desničarskog populizma

Frustracije građana prema političkoj eliti otvorila je prostor za desničarske populiste i druge izazivače tradicionalnih stranaka i političkog "statusa quo". Nekoliko izbora ove godine u Evropi ukazalo je na ovaj trend:

Desničarske populističke stranke, mnoge sa oštro antiimigrantskim platformama, ostvarile su napredak na izborima za Evropski parlament. Stranke levice i centra u Francuskoj su sarađivale kako bi sprečile da Nacionalno okupljanje Marin Le Pen dođe na vlast na parlamentarnim izborima. Međutim, njena stranka je značajno povećala broj svojih mesta u Nacionalnoj skupštini.

Početkom decembra, Nacionalno okupljanje glasalo je zajedno sa koalicijom levo orijentisanih stranaka Novi narodni front za svrgavanje konzervativne vlade Mišela Barnijea nakon samo tri meseca.

U Austriji je krajnje desničarska Slobodarska partija osvojila 29 odsto glasova na septembarskim izborima, njihov najbolji rezultat ikada. Međutim, malo je verovatno da će bilo koja vladajuća koalicija uključiti ovu stranku.

Tri krajnje desničarske stranke ostvarile su dobar rezultat na parlamentarnim izborima u Rumuniji 1. decembra. Desničarski kandidat Kalin Đorđesku dobio je najviše glasova u prvom krugu predsedničkih izbora. Međutim, 6. decembra, Ustavni sud Rumunije poništio je rezultate prvog kruga nakon dokaza o značajnom ruskom mešanju u izbore.

Portugal se pridružio listi evropskih država sa značajnom desničarskom strankom nakon uspeha stranke "Chega" na martovskim izborima. Stranka je osvojila 50 od 230 mesta u parlamentu, što je veliki skok sa samo 12 mesta 2022. i jednog mesta 2019.

Stranka "Reform UK" osvojila je treće mesto po broju glasova na opštim izborima u Ujedinjenom Kraljevstvu, sa 14 odsto podrške. Lider stranke, Najdžel Faraž, konačno je osvojio mesto u parlamentu nakon osmog pokušaja.

Alternativa za Nemačku postala je prva krajnje desničarska stranka koja je pobedila na državnim izborima u Nemačkoj od Drugog svetskog rata.

Uspon desničarskog populizma

Tokom poslednje decenije, analitičari su često raspravljali o tome da li desničarski populizam u Evropi raste ili opada, oslanjajući se na rezultate poslednjih izbora. Međutim, šira slika pokazuje da su desničarske populističke stranke postale sastavni deo evropskog političkog pejzaža, značajno poremetivši politiku na kontinentu.

U nekim slučajevima, desničarske stranke osvojile su najviše glasova, kao u Holandiji 2023. i Italiji 2022. Ponekad su gubile vlast, kao na izborima u Poljskoj krajem 2023. Međutim, sada su konstantno konkurentne na način koji nije bio zabeležen do pre nekoliko godina.

Populizam van Evrope

Populisti su imali uspeha i izvan Evrope. U Sjedinjenim Američkim Državama, Trampov pokret "Učinimo Ameriku ponovo velikom" postao je dominantna sila unutar Republikanske stranke, koja se preoblikovala u populističkom pravcu. Nakon pobeda republikanaca ove godine, stranka će uskoro kontrolisati izvršnu i zakonodavnu vlast.

Različiti desničarski lideri postigli su uspeh i u drugim delovima sveta. U Indiji, Narendra Modi je pretrpeo udarac na ovogodišnjim izborima, ali i dalje dominira nacionalnom politikom. U Indoneziji, Prabovo Subijanto pobedio je na predsedničkim izborima uprkos zabrinutostima zbog njegovog dosijea ljudskih prava.

U Latinskoj Americi, desničarski lideri nude eklektičnu mešavinu ideologija. Međutim, mnogi dele protivljenje abortusu, pravima žena i LGBTQ+ zajednice, socijaldemokratiji i imaju strogi stav prema kriminalu. Ova grupa uključuje Havijera Mileija, koji je pobedio na predsedničkim izborima u Argentini krajem 2023, i Najiba Bukelea iz Salvadora, koji je ponovo izabran za predsednika sa preko 80% glasova, zahvaljujući snažnoj podršci za njegov obračun sa kriminalnim bandama.

Levi populizam

Populizam je imao uspeha i na levici. Jedan od primera je meksička stranka Morena, koja postoji tek desetak godina, ali sada dominira nacionalnom politikom. Oslanjajući se na popularnost odlazećeg predsednika Andresa Manuela Lopesa Obradora i relativno pozitivno ekonomsko raspoloženje u zemlji, Morena je osvojila većinu u oba doma Kongresa. Klaudija Šejnbaum, kandidatkinja Morene, postala je prva žena predsednik Meksika.

Bilo na desnici ili na levici, populističke stranke uspešno su iskoristile frustraciju birača prema elitama i uverenje, prisutno kod mnogih, da su establišmentske stranke i lideri van dodira sa običnim građanima.

Polarizovane borbe oko tradicije i promena

Širenje populizma poklopilo se s produbljivanjem političkih podela oko kulture i identiteta u mnogim zemljama.

U Francuskoj, Marin Le Pen i njena stranka Nacionalno okupljanje redovno ističu argumente o zaštiti francuske kulture i civilizacije od imigranata i stranaca. Slični stavovi o imigraciji – posebno iz pretežno muslimanskih zemalja – zauzimaju centralno mesto u platformama Slobodarske partije Austrije, Alternative za Nemačku, Partije za slobodu u Holandiji i Braće Italije.

Pored toga, Slobodarska partija Austrije protivi se pravima LGBTQ+ zajednice. Njihova platforma uključuje ustavnu odredbu kojom se priznaju samo dva pola, kao i protivljenje istopolnim vezama. Slična pitanja bila su prisutna i na drugim izborima tokom 2024. godine.

Ideološke podele o tradiciji

Šire posmatrano, istraživanja su pokazala oštre ideološke podele u pogledu vrednosti tradicije u društvu.

Istraživanje Pew Research Centra iz 2022. godine, sprovedeno u više zemalja, postavilo je pitanje o tradiciji i promenama. Od ispitanika je zatraženo da kažu da li veruju da će njihova zemlja biti u boljem stanju u budućnosti ako se drži svojih tradicija i načina života ili ako je otvorena za promene u vezi s tradicijama i načinom života.

U 15 od 16 zemalja u kojima su merene ideološke razlike, zabeležena je značajna razlika između desnice i levice. Razlika je bila ubedljivo najveća u Sjedinjenim Američkim Državama, gde 91 odsto liberala smatra da će zemlja biti u boljem stanju ako prihvati promene, u poređenju sa samo 28 odsto konzervativaca.

Polarizacija u Sjedinjenim Državama

Međunarodno istraživanje dosledno pokazuje da su SAD ideološki podeljenije od većine drugih zemalja, s posebno izraženim razlikama u pitanjima poput abortusa i klimatskih promena.

Američki sistem s dve glavne stranke ima tendenciju da pogorša ideološke razlike. Kao što su Ezra Klajn, Lilijana Mejson i drugi autori istakli, polarizacija se intenzivirala poslednjih godina jer su različiti identiteti "naslagani" na partijske identitete ljudi. Danas su rasa, religija i ideologija često više povezani s partijama nego što je to bio slučaj kada su dve velike stranke bile relativno heterogene koalicije.

Ovo često dovodi do konflikata zasnovanih na identitetu i naizgled egzistencijalnih rasprava o različitim shvatanjima američkog identiteta.

Međunarodni sukobi sa političkim implikacijama

Birači skoro uvek stavljaju domaća pitanja ispred međunarodnih izazova. Ipak, međunarodni sukobi, naročito ratovi između Rusije i Ukrajine, kao i Izraela i Hamasa, igrali su značajnu ulogu tokom globalne izborne godine 2024.

Podeljena mišljenja o Ukrajini

U mnogim zemljama postoje ideološke podele u vezi s načinom reagovanja na rusku invaziju na Ukrajinu, pri čemu je podrška Kijevu često slabija među onima na ideološkoj desnici.

Neposredno pred izbore u Ujedinjenom Kraljevstvu, Najdžel Faraž, lider "Reform UK" partije, ponovio je ranije tvrdnje da je ruska invazija na Ukrajinu bila "isprovocirana" širenjem NATO i Evropske unije prema istoku. U Francuskoj, Marin Le Pen kritikovala je sankcije EU protiv Rusije i pozvala na ograničenja francuske pomoći Ukrajini, dok je u prošlosti izražavala pohvale za ruskog predsednika Vladimira Putina i njegove politike.

U Slovačkoj su birači izabrali za predsednika Petra Pelegrinija, bliskog saveznika premijera Roberta Fica, poznatog po proruskim stavovima. Desničarske populističke stranke u Austriji i Nemačkoj takođe su izrazile rezerve prema podršci Ukrajini.

Na ideološkoj desnici u SAD takođe postoji skepticizam prema podršci Ukrajini. Kada je Predstavnički dom u aprilu usvojio zakon o pomoći Ukrajini, republikanci su bili podeljeni – 101 je glasao za, dok je 112 glasalo protiv. Na Minhenskoj bezbednosnoj konferenciji u februaru, Džej Di Vens, sadašnji izabrani potpredsednik, izjavio je da SAD treba da pruži manje pomoći Kijevu.

Kao kandidat za Senat 2022. godine, rekao je: "Zaista me nije briga šta će se dogoditi s Ukrajinom, na ovaj ili onaj način".

Istraživanja "Pew Research Centra" dokumentovala su opadajuću podršku među republikancima za pružanje pomoći Ukrajini od početka ruske invazije.

Rat između Izraela i Hamasa generisao je tenzije unutar ideološke levice.

U Ujedinjenom Kraljevstvu, iako je Laburistička partija ostvarila ubedljivu pobedu ove godine, neki od njenih retkih poraza bili su od kandidata s levice koji su kritikovali podršku premijera Kira Starmera Izraelu.

U Sjedinjenim Državama ankete ukazuju na oštre podele među pristalicama Demokratske partije, posebno među mladim liberalima, od kojih su mnogi bili protiv pristupa Bajdenove administracije ratu između Izraela i Hamasa. Ovo pitanje bilo je prisutno i u Francuskoj, gde su lideri stranke Nepokorena Francuska – koja je snažno kritikovala Izrael – optuženi za antisemitizam.

Gledajući unapred

Lista zemalja koje treba da održe nacionalne izbore 2025. godine uključuje Kanadu, Čile, Nemačku, Jamajku, Norvešku i Singapur. Rezultati će pokazati da li će aktuelne vlasti i oni koji se vide kao predstavnici političkog "statusa kvo" i dalje biti mete nezadovoljstva birača.

(Telegraf.rs)