"Rusija ima luksuz da čeka i vidi šta će biti, a ovo je Putinova crvena linija": Prof. Nestorović za Telegraf

Rat u Ukrajini traje više od 1.000 dana. U sukobu je, prema nekim procenama, poginulo više od 200.000 ljudi, a više stotina hiljada njih je ranjeno. Milioni ljudi širom Ukrajine su raseljeni, dok je ekonomija te države ozbiljno narušena.

Nadmoć u vojnom naoružanju i ljudstvu omogućila je Rusiji da u 2024. godini stvori izvesni napredak u osvajanju ukrajinskih teritorija, iako ruski predsednik Vladimir Putin ni posle tri godine nije uspeo da potpuno osvoji Donbas, što je od početka rata bio jedan od njegovih glavnih ciljeva.

Preporučujemo

Sa druge strane, Ukrajina se 2024. godine u velikoj meri oslanjala na pomoć saveznika sa Zapada, a najveći pomak napravili su u avgustu, kada su osvojili deo Kurske oblasti u Rusiji.

Čini se da je svet ove godine, više nego ikada strepeo od "trećeg svetskog rata", dok su Kijev, ali i Zapad, polako testirali Putinove "crvene linije". Sada svi čekaju dolazak novoizabranog predsednika Donalda Trampa koji je obećao da će u rekordnom roku rešiti sukob Rusije i Ukrajine.

Sa Čedomirom Nestorovićem, profesorom geopolitike na ESSEC poslovnoj školi u Singapuru, razgovarali smo o tome šta možemo da očekujemo od 2025. godine kada je sukob u Ukrajini u pitanju, koji su ključni preduslovi za postizanje trajnog mira, da li će Putin možda napasti još neku evropsku državu, ali i o tome šta nas čeka na frontu posle 20. januara kada se Tramp vrati u Belu kuću.

• Koji su ključni faktori koji bi mogli da oblikuju ishod rata između Rusije i Ukrajine u 2025. godini? Novoizabrani američki predsednik Donald Tramp je više puta najavljivao da će po dolasku na vlast zaustaviti rat u Ukrajini. Kakve su realne šanse da do toga dođe i na koji način bi on to mogao da izvede?

Ključni faktor su Sjedinjene Američke Države. Zemlje kao što su Kina, Švajcarska, Turska, Indonezija, Južna Afrika i druge su predložile nekoliko "mirovnih planova", ali nisu uspeli da dobiju odobrenje svih uključenih strana u sukobu. Do sada, SAD nisu izlazile sa planom. Kada to urade, svakako posle inauguracije novoizabranog predsednika Donalda Trampa, oni će takođe predložiti implementaciju tog plana za obe zaraćene strane - Rusiju i Ukrajinu.

Francuska i Nemačka su u političkom previranju, ne mogu da igraju značajnu ulogu. Poznavajući Donalda Trampa, Francuska i Nemačka će biti po strani i neće se konsultovati s njihovim liderima pre objavljivanja plana. Sa druge strane, Kina i Indija će sačekati i videti šta je u tom planu. Oni će prema tome ublažiti svoju podršku Rusiji. Stoga su SAD u ključnoj poziciji da utiču i na Ukrajinu i na Rusiju.

Foto: Tanjug/AP

• Priča se da bi jedan od scenarija moglo da bude "ucenjivanje" budućom pomoći, šta mislite, da li će se možda na stolu naći i pitanje razmene teritorija?

Postoje tri opcije za razmenu teritorija. Prvi je da se ruske teritorije razmene za ukrajinske. To je bio cilj kada je Ukrajina izvršila upad na rusku teritoriju u avgustu 2024. godine. Cilj nije bio samo da se ruske snage razvuku i preusmere pažnju sa Donbasa na Rusiju, već i da se uspostavi uporište na ruskoj teritoriji i na kraju razmeni Kursk za Donbas ili Krim.Danas je ova opcija manje verovatna s obzirom na napredovanje ruskih trupa u Ukrajini i sve manji prostor koji kontrolišu ukrajinske trupe u Rusiji.

Druga opcija je da Rusija odustane od oblasti koje danas kontroliše, poput okoline regiona Harkova i Zaporožja koje može smatrati manje važnim u zamenu za čvrstu kontrolu nad Krimom i Donjeckom. Došlo je do razmene teritorija u Bosni posle Dejtonskog sporazuma 1995. godine, pa zašto ne bi i u Ukrajini. Konačna, treća opcija je da se Rusija odrekne nekih teritorija koje danas kontroliše, a zapadne zemlje (počev od SAD) ukinu sankcije Rusiji.

• Koji su ključni preduslovi za postizanje trajnog mira?

Ključni preduslov je da sve uključene strane žele mir. Daleko od toga da je to slučaj jer u ratu nisu uključene samo Rusija i Ukrajina. Mnoge druge zemlje učestvuju u ovom ratu, a ove zemlje možda nemaju na umu postizanje mira. Možda je njihov interes da se rat nastavi kao danas, pa guraju Ukrajinu i Rusiju da nastave rat. Za trajni mir, strane koje su uključene u pregovore moraju da imaju isti značaj. Ova situacija danas je daleko od toga.

Rusija je mnogo veća, mnogo moćnija, ima stalno mesto u Savetu bezbednosti UN, sve što Ukrajina nema. Pošto su u nejednakoj poziciji, pregovori ne mogu da uključuju samo Rusiju i Ukrajinu. Samo pet stalnih članica Saveta bezbednosti mogu da daju dovoljnu garanciju da će dogovor biti poštovan.

Konačni preduslov je da Ukrajina i Rusija moraju da imaju interes da se pridržavaju mirovnog plana. Obnova zemlje, obnavljanje trgovine (posebno nafte i gasa koji dolaze iz Rusije i idu u EU), takođe i bezbednosne garancije moraju da budu elementi ovog plana.

Foto-ilustracija: Shutterstock

• Ukoliko ne dođe do primirja, šta mislite koji bi naredni potezi Nemačke i Francuske mogli da budu?

Francuska i Nemačka su danas prilično slabe zbog svoje političke situacije. Francuski predsednik nema većinu u parlamentu i u Nemačkoj će sledećeg februara biti vanredni izbori. Populističke partije u obe zemlje sve više dobijaju na snazi. Zbog toga će Francuskoj i Nemačkoj biti sve teže da daju bezuslovnu podršku Ukrajini, jer će populističke partije uskoro kriviti rat u Ukrajini za ekonomske probleme sa kojima se suočavaju u svojim zemljama.

Ako ne dođe do prekida vatre, Nemačka i Francuska će ili vršiti pritisak na Ukrajinu da prihvati mirovni plan, ili će direktno kontaktirati Rusiju kako bi izradili sopstveni mirovni plan koji će predstaviti Ukrajini. Na kraju, postoji i mogućnost da će pratiti SAD, odnosno ono što Donald Tramp predstavi.

Foto: Tanjug/AP

• Rusija već tri godine pokušava da osvoji Donbas, a Ukrajinci su u avgustu iznenadili ofanzivom u Kursku. Šta očekujete, kako će se dalje razvijati situacija u ove dve oblasti?

Prema mom mišljenju, Kursk je sekundarni problem za Rusiju. Kremlj zna da ukrajinske snage ne mogu dalje da napreduju na ruskoj teritoriji, pa će ih pustiti da lutaju i na kraju će se ukrajinske trupe vratiti u Ukrajinu ili će biti poražene. Možda će biti potrebno neko vreme, ali Rusija neće krenuti u masovnu ofanzivu kako bi potisnula ukrajinske trupe na povlačenje.

Donbas je druga priča, jer je to glavni cilj posle Krima. Nakon početne pogrešne procene kada je Rusija verovala da će brzo pobediti Ukrajinu, ruska vojska je promenila svoju taktiku i prešla na startegiju iscrpljivanja. Ovo je dugotrajna taktika koja zahteva dosta, ali s druge strane omogućava ruskom rukovodstvu da smanji svoje gubitke i da ne izgubi svoju popularnost u zemlji. Rusko rukovodstvo se uzdržalo od proglašenja pune mobilizacije, tako da mnogi ljudi u Rusiji nisu zabrinuti zbog rata u Ukrajini. Upravo to i želi rusko rukovodstvo.

• Analitičari često pominju da Rusija i Ukrajina menjaju svoje strategije na ratištu. Koje su se do sada pokazale najefikasnijim i, ako se ispostavi da diplomatskog rešenja nema, za kojim strategijama bi obe strane mogle da posegnu u narednom periodu?

Ako nema diplomatskog rešenja, Ukrajina ima jako malo opcija. Ona nema neograničene ljudske resurse, nema rakete dugog dometa ili ne može da ih koristi, nema ni nuklearno oružje. Sa ovim ograničenim resursima, u ovom trenutku korišćenje dronova bilo koje vrste, bilo za izviđanje ili napad je dobra opcija koju je Ukrajina uspela da uspešno iskoristi. Praktično svakodnevno dolazi do napada ukrajinskih dronova na rusku teritoriju ili na Donbas i Krim, koji su pod kontrolom Rusije. Verujem da će se tako i nastaviti. Ukrajina takođe cilja na istaknute članove ruskog establišmenta u Rusiji u pokušaju da kažu da nema bezbednog mesta za ljude bliske predsedniku Putinu. Na ovaj način želi da unese strah u prvi krug ruskog establišmenta i pokaže globalnom javnom mnjenju da Ukrajina nije poražena, da ima još neke karte u rukavu.

Što se tiče Rusije, u nedostatku diplomatskog rešenja, nastaviće se kao i obično. Zašto menjati taktiku koja se pokazala uspešnom, rekli bi. Rusija ima luksuz da čeka i vidi šta će biti. Može da sačeka inauguraciju Donalda Trampa, izbore u Nemačkoj, delimični kolaps ekonomije u nekim zemljama EU. Ne očekujem promenu strategije na ovoj strani.

• Da li mislite da je Putinova nuklearna doktrina blef? Rusija je do sada više puta pretila Zapadu "crvenim linijama”, koje su svaki put “pregažene”. Koja je naredna "crvena linija" preko koje Rusija "neće preći"?

U sadašnjim okolnostima, verujem da je to blef. Ako Ukrajina koristi samo konvencionalno oružje, ako nema invazije NATO trupa na Rusiju, nema razloga ni interesa da se koristi nuklearno oružje. Međutim, ako se okolnosti promene, ako rakete dugog dometa pokušaju da pogode velike gradove poput Moskve ili Sankt Peterburga, ili ako ukrajinske ili NATO snage upotrebe bilo kakvu vrstu nuklearnog oružja (na primer, osiromašeni uranijum), Putin neće oklevati da upotrebi nuklearno oružje.

"Crvene linije" se stalno pomeraju i nije sigurno da će biti poštovane. Međutim, verujem da su dva najveća ruska grada crvene linije, masovna invazija stranih trupa na Rusiju je druga, i konačno bi upotreba nuklearnog ili biološkog oružja takođe može da izazove nuklearni odgovor.

Foto-montaža: Profimedia/AFP/Mikhail Klimentyev, Shutterstock

• Mislite li da Vladimir Putin ima ambicije da napadne još neku državu i koju? Estonija se plaši da bi treći svetski rat mogao da počne kod njih, da li su ti strahovi osnovani i treba li još neka država da ga se boji?

Ne verujem da Vladimir Putin ima ambicije da napadne drugu zemlju. "Teorija domina" je narativ koji koriste mnoge zemlje na Zapadu da objasne da Ukrajina mora da bude odbranjena po svaku cenu, jer ako ona ne uspe, slediće druge zemlje. Baltičke zemlje (uključujući Estoniju) pristupile su EU i NATO-u pre dvadeset godina. To je bilo 2004. godine, kada je Vladimir Putin već bio predsednik Rusije i nije izneo svoju spremnost da okupira Estoniju ili bilo koju drugu zemlju.

Za Vladimira Putina nema opravdanja jer nijedna druga zemlja nije toliko važna kao Ukrajina iz mnogo razloga (istorija, vera, ekonomija, bezbednost…). Nema opravdanja i nema interesa jer su sve ostale zemlje (posebno baltičke zemlje) članice ili EU i NATO. Zašto bi Rusija zbog Estonije pokrenula rat protiv svih članica NATO-a? Ne verujem.

Foto: Tanjug/AP

• Rusija se u velikoj meri oslanja na pomoć Severne Koreje, Irana, Indije i Kine. Kakve su šanse da će ove države nastaviti da podržavaju Vladimira Putina ukoliko Zapad dodatno na njih udari ekonomski i onemogući im nesmetanu trgovinu?

Ovo je po meni najozbiljniji pokušaj da se obuzda podrška Rusiji. Ako zapadne zemlje, predvođene SAD-om, uvedu sankcije najvećim bankama i kompanijama iz Rusije, poput Gasproma, u svim zemljama u kojima posluju, to znači da će se sankcijama suočiti i svaka kompanija koja posluje sa ovim ruskim subjektima. Ovo je već izazvalo probleme za kreditne kartice koje je izdala Gasprombanka u Kini i drugim zemljama ili će stvarati probleme u Srbiji jer praktično sav njen gas distribuira NIS u kom većinski udeo ima Gasprom.

Rat već traje skoro tri godine. Verujem da je ruska strana već uspostavila alternative kao što je plaćanje u drugim valutama ili barterom. Međutim, to može da utiče na Ruse koji putuju u inostranstvo, jer neće moći da koriste svoje kreditne kartice u tim zemljama. Takođe, postoji šansa da će početi da vrše pritisak na kineske ili indijske kompanije i banke koje posluju sa ruskim kompanijama. Ako ove kineske i indijske kompanije istovremeno posluju u drugim zapadnim zemljama, među kojima i sa SAD, to bi mogao da bude problem za njih i mogle bi da izvrše pritisak na svoje vlade da preispitaju podršku Rusiji.

• I za kraj, da li je realno jačanje BRIKS-a kao saveza na koji bi Rusija mogla ekonomski da se osloni i tako ublaži zapadne sankcije?

BRIKS postaje sve veći i veći sa devet novih zemalja koje mu se pridružuju u januaru 2025. godine, ovaj savez predstavlja ozbiljan izazov za ekonomije u kojima dominira Zapad. Na papiru, Rusija lako može da ublaži sankcije Zapada oslanjajući se na ove zemlje. Oni predstavljaju više od 40 odsto svetskog BDP-a i to su zemlje koje imaju više od 50 odsto ukupne populacije.

Foto: Tanjug/AP

Međutim, BRIKS nije ekonomska unija, niti vojni savez. To je labavo udruženje zemalja koje mogu da imaju neke unutrašnje probleme, poput rivalstva Kine i Indije.

Ne verujem da će se bilo koja od ovih zemalja, osim možda Belorusije ili Irana koji nemaju izbora, upustiti u direktan sukob sa zapadnim svetom zbog Rusije. Ako ostavimo po strani direktan sukob, više zemalja znači više opcija za manevrisanje i možemo da očekujemo inventivne načine u izbegavanju sankcija kada je toliko zemalja uključeno.

(Telegraf.rs)