Surova taktika koja je preokrenula tok rata u Ukrajini u korist Rusije: Jurišne jedinice potrošnih resursa

Za Zapadnjake, ovo rešenje je bilo nehumano. Kako bi nadoknadila loše performanse svojih trupa u prvim mesecima invazije na Ukrajinu 2022. godine, Rusija je 2023. formirala jurišne jedinice od osuđenika i drugih "potrošnih" ljudskih resursa.

Međutim, za vladu Vladimira Putina, kojoj je samo pobeda bila važna, slanje talasa trupa čija je svrha bila da apsorbuju neprijateljske metke omogućilo je iskusnijim ruskim redovnim snagama da osvoje više teritorije od Ukrajine, prenosi Business insider.

Preporučujemo

Laboratorija za ovaj nemilosrdni pristup bila je bitka za Bahmut krajem 2022. i početkom 2023. godine, kada je Vagner grupa - plaćenička organizacija, koristila jurišne jedinice sastavljene uglavnom od zatvorenika pomilovanih u zamenu za borbu u Ukrajini. Ovaj pristup, u kombinaciji sa intenzivnim bombardovanjem oblasti, preživeo je i nakon što se Vagner grupa povukla, omogućavajući ruskim snagama da osvoje više teritorije bez izazivanja nemira kod kuće, što bi moglo ugroziti Putinovu vlast.

"Vagner i bitka za Bahmut, do određene mere postali su poligon za testiranje ruskih snaga kako bi se utvrdilo kako najbolje iskoristiti osuđenike kao potrošnu silu", napisao je istraživač Majkl Kofman u studiji o prilagođavanju ruske vojske za Karnegi zadužbinu za međunarodni mir u Vašingtonu. "Metode Vagnera bile su brutalne i prisilne, ali efikasne. Ruska vojska bila je zainteresovana za ovo drugo, a manje za prvo".

Pretvaranje kriminalaca u vojnike nije nova ideja. Sudije u Americi su rutinski nudile optuženima izbor između odlaska u zatvor ili vojske (danas američka vojska zazire od kandidata s kriminalnim dosijeima, iako su izuzeća moguća). Ali Rusija je ovo podigla na novi nivo zbog svojih potreba. Nakon što je izgubila procenjenih 700.000 vojnika usled smrti, ranjavanja ili dezerterstva tokom skoro tri godine od početka invazije na Ukrajinu, Rusiji je trebalo da pribegne masovnoj mobilizaciji kako bi nadoknadila gubitke.

Zatvori i pritvorske jedinice pružaju lako dostupan izvor ljudstva bez izazivanja nezadovoljstva među ruskim građanima zbog regrutacije. Što se tiče kriminalaca, činjenica da mnogi dobrovoljno pristaju na samoubilačke misije govori mnogo o uslovima u ruskim zatvorima.

Ne treba zaboraviti da Rusija nikada nije bila posebno pažljiva prema životima svojih vojnika. Tokom Drugog svetskog rata, Crvena armija je često koristila kaznene bataljone za zadatke poput raščišćavanja mina pod vatrom. Ali čak i prema tim standardima, Vagner je bio nemilosrdan. Njegove taktike "zavisile su od jednostavnosti i stroge kazne za sprovođenje discipline", napisao je Kofman. Vojnici koji su odbijali da napreduju ili su se povlačili bez naređenja jednostavno su bivali pogubljeni. Ratovanje Vagner grupe vođeno je uz minimalne troškove.

"Jedinice sastavljene od osuđenika dobijale su jeftine komercijalne mobilne telefone bez SIM kartica", napisao je Kofman i nastavio:

"Telefonima su bile instalirane offline mape s numerički označenim tačkama i GPS. Komandanti Vagnera bi naređivali grupama da se kreću prema unapred postavljenim tačkama preko jeftinih, nešifrovanih radio uređaja, a grupe osuđenika bi javljale svoje lokacije koristeći kodne reči".

Jedna od tragedija rata u Ukrajini jeste to što ove taktike imaju određenu efikasnost za nacije koje su spremne da svoje građane tretiraju kao potrošnu robu. Nakon skoro godinu dana žestokih borbi, Bahmut je osvojen u maju 2023. Rusija je u ovoj operaciji možda pretrpela i do 100.000 mrtvih i ranjenih, prema podacima američke vlade.

"Odnos gubitaka bio je povoljan za Ukrajinu, u proseku jedan prema četiri u pogledu onih koji su ubijeni ili teško ranjeni, pri čemu su većinu ruskih žrtava činile jedinice sastavljene od osuđenika koje je koristio Vagner. Javno dostupni izvori sugerišu da je 88 odsto gubitaka Vagnera tokom bitke za Bahmut bilo među osuđenicima", navodi Kofman.

"Ukrajinski gubici bili su manji, ali teže nadoknadivi. Borba je iscrpela iskusno osoblje ukrajinske strane, dok je ruska vojska mogla da koncentriše artiljeriju i potrošne pešadijske formacije oko Bahmuta u iscrpljujućoj borbi".

Ironično, dok je ruska vojska kritikovana zbog rigidnih taktika, Vagnerove jedinice sastavljene od osuđenika pokazale su se prilagodljivim u očajnim okolnostima. Na primer, izbor njihovih vođa bio je improvizovan.

"Redovni članovi Vagnera određivali su tokom obuke koji su osuđenici najbolji, a oni bi bili postavljeni za komandante jurišnih grupa", napisao je Kofman.

U nekim slučajevima, jedinice sastavljene od osuđenika infiltrirale su se i opkolile ukrajinske položaje. U drugim slučajevima, pokušale su da savladaju Ukrajince višestrukim talasima napada iz različitih pravaca. Uzvraćajući vatru Ukrajinci bi otkrivali svoje položaje, a ponovljeni napadi Vagnerovih jedinica nastojali su da potroše njihovu municiju. Kada bi osuđenici iscrpeli Ukrajince, redovne Vagnerove trupe (koje nisu činili osuđenici) završavale bi posao.

"Izvršenje je bilo taktički fleksibilno, sa jedinicama koje su menjale tok akcije u zavisnosti od uslova Ako bi neki položaj bio prejak, mogli bi da pređu na drugi", navodi se u izveštaju.

"Glavni faktori koji su omogućili Vagnerove operacije bili su dostupnost osuđenika iz ruskog zatvorskog sistema, artiljerijska podrška ruske vojske koja je obezbeđivala prednost u vatrenoj moći, kao i prisustvo ruskih jedinica koje su štitile bokove Vagnerovih snaga i obezbeđivale njihovu kampanju".

Moć Vagner grupe u Rusiji opala je nakon što je njen lider, Jevgenij Prigožin, poginuo u misterioznoj avionskoj nesreći 2023. godine, nakon neuspešne pobune. Njeni plaćenici pronašli su unosno zaposlenje u inostranstvu, posebno u afričkim zemljama bogatim mineralima i sa izazovima u oblasti ljudskih prava, čijim vladama je potrebna vojna podrška u borbi protiv islamističkih grupa i drugih pobunjenika.

Ipak, nasleđe Vagner grupe živi dalje u onome što Kofman naziva "Vagnerizacijom" ruske vojske. Ruska armija sada se oslanja na jurišne jedinice Storm-Z (sada Storm-V), sastavljene od loše obučenih i loše opremljenih ljudi regrutovanih iz zatvora. Vojnici se žale da su im šanse za preživljavanje rata manje od 25 odsto, prema BBC.

Pitanje je da li je koncept osuđenika-vojnika efikasan. Studija Karnegi zadužbine sugeriše da u nekim slučajevima jeste, naročito u urbanim borbama, gde objekti pružaju više zaklona za male jedinice slabo naoružane pešadije, koje mogu da priđu neprijateljskim utvrđenjima i oklopnim vozilima.

Međutim, jedinice osuđenika nisu se dobro pokazale na otvorenom terenu i u mehanizovanom ratovanju, gde su potrebni tenkovi i drugo teško naoružanje. Stoga su najefikasnije kao pomoćne snage redovnim trupama. Talasasti napadi na otvorenom terenu doprineli su velikom broju žrtava dok je Rusija napredovala u novembru.

U svakom slučaju, ruski narod plaća cenu. Oni koji prežive rat vraćaju se svojim zajednicama kao slobodni građani, gde neki bivši zatvorenici ponovo čine ista krivična dela, poput ubistava, zbog kojih su prvobitno bili zatvoreni.

(Telegraf.rs)