Kraj rata u Ukrajini, razdvajanje prijateljstva s Kinom? Šta očekuje Rusiju u drugom Trampovom mandatu

Drugi mandat američkog predsednika Donalda Trampa označiće zaokret u politici u odnosu na prethodnu administraciju Džozefa Bajdena. Tramp ima nameru da preusmeri fokus Vašingtona sa Evrope na Indo-Pacifik kako bi se suprotstavio rastu Kine.

Tramp želi da to postigne što bržim okončanjem rata u Ukrajini posredovanjem u pregovorima između Kijeva i Moskve. Takođe se nada da će oslabiti razvijajuće partnerstvo Moskve sa Pekingom i Teheranom.

Preporučujemo

Međutim, novoizabrani predsednik nije objasnio kako planira da to postigne, navodi se u analizi strateške studije Fondacije za istraživanje.

Iako će se politika Sjedinjenih Američkih Država prema Ukrajini verovatno promeniti pod Trampovim vođstvom, zvanični Kremlj je oprezno reagovao na njegovu pobedu jer Tramp, uprkos želji da poboljša odnose s Moskvom tokom svog prvog mandata, to nije uspeo da učini.

Drugo, Moskva je skeptična u vezi s Trampovom sposobnošću da ispuni njene zahteve u vezi sa evropskom bezbednosnom arhitekturom. U međuvremenu, Tramp želi da zemlje članice NATO povećaju svoje troškove za odbranu i namerava da nastavi s naoružavanjem Ukrajine dok istovremeno traži primirje.

Kraj sukoba u Ukrajini?

Od samog početka svoje kampanje, Tramp je tvrdio da bi rat završio "za 24 sata" ako bude izabran. Iako Tramp nije izneo konkretne planove, neki predlozi su se pojavili od strane njegovih saradnika. U septembru je potpredsednik Džej Di Vens predstavio plan zamrzavanja sukoba duž trenutnih linija fronta, stvaranja snažno utvrđene demilitarizovane zone, pružanja bezbednosnih garancija Ukrajini i uveravanja Moskve da Ukrajina neće postati članica NATO.

Drugi plan, koji su predstavili Kit Kelog i Fred Flic, bivši šefovi kabineta u Savetu za nacionalnu bezbednost pod Trampom, predlože da vojna pomoć SAD Ukrajini bude uslovljena pregovorima Kijeva s Moskvom i uvođenjem moratorijuma na članstvo Ukrajine u NATO. Ublažavanje sankcija bi zavisilo od spremnosti Moskve da pregovara, a prihodi od ruskog izvoza energije bili bi oporezovani i korišćeni za obnovu Ukrajine. Sa nominacijom Kita Keloga za specijalnog izaslanika za Rusiju i Ukrajinu, pristup Vašingtona ovom ratu verovatno će odražavati ovaj plan.

Dok ukrajinska politička elita shvata da će uslovi za okončanje sukoba verovatno uključivati ustupanje dela teritorije Rusiji, zvaničan stav u pregovorima ostaje da Rusija mora da se povuče iz svih okupiranih teritorija, uključujući Krim, koji je anektirala 2014. godine. Međutim, za Rusiju rat u Ukrajini nije samo pitanje teritorije, jer Moskva zahteva garancije da Ukrajina neće postati članica NATO i da će ostati neutralna.

Odgovarajući na ovu eskalaciju, Putin je odobrio promene u ruskoj nuklearnoj doktrini, snižavajući prag za upotrebu nuklearnog oružja. Takođe, u znak odlučnosti prema Zapadu i kako bi naglasio crvene linije, Putin je lansirao balistički projektil srednjeg dometa "Orešnik" na industrijski objekat u gradu Dnjepru u Ukrajini.

Za Putina, uprkos skepticizmu, postoji neka nada u marginalnu deeskalaciju sukoba. On će takođe tražiti dijalog sa SAD o evropskoj bezbednosti, ali stav Vašingtona po ovom pitanju ostaje nejasan.

O razdvajanju partnerstva Rusije sa Kinom i Iranom

Trampova želja da prekine partnerstvo Rusije s Kinom i Iranom mogla bi biti teže ostvariva nego što on očekuje. Kina je najveći trgovinski partner Rusije, pri čemu se bilateralna trgovina povećala sa 88 milijardi dolara u 2014. na 240 milijardi dolara u 2024. godini. Kako se tržišta na Zapadu smanjuju zbog sankcija, Kina se pojavila kao ključni partner Rusije, s obuhvatnom saradnjom u vojnim, ekonomskim, tehnološkim, energetskim i drugim sektorima. Peking ima važnu ulogu u strategiji Moskve za preusmeravanje ka istoku i premestanje njenih lanaca snabdevanja iz Evrope prema Aziji. Sa invazijom na Ukrajinu, oslanjanje Moskve na Kinu dodatno je poraslo, pri čemu je kineski juan postao važna rezervna valuta u Rusiji.

Uprkos rastućoj asimetriji i zabrinutostima zbog toga što kineske banke ne procesuiraju transakcije u rubljama, kao i zbog kineske usklađenosti s određenim sankcijama i regulativama o kontroli izvoza zbog poslovnih interesa na Zapadu, Kina i dalje ostaje važan partner za Moskvu. Obe zemlje dele zajedničke zamerke prema Zapadu, što se ogleda u njihovoj saradnji unutar regionalnih i organizacija kao što su Šangajska organizacija za saradnju (SOS) i BRIKS, gde nastoje da izgrade alternativni geopolitički okvir u odnosu na Zapad. Dakle, uz sve veću političko-ekonomsku interakciju, izgledi za odvajanje Moskve od Kine izgledaju malo verovatni.

Slično tome, kada je reč o Iranu, partnerstvo Moskve i Teherana poboljšalo se u 21. veku, s Rusijom koja pomaže Iranu u razvoju nuklearne energije i razgovorima o ubrzavanju isporuka naprednih vojnih sistema, poput protivraketnog sistema S-400. Od 2022. godine Iran je povećao isporuku dronova Rusiji. Iran je takođe važan regionalni igrač za Moskvu, jer predstavlja ključnu tačku u međunarodnom koridoru Sever-Jug, koji povezuje Rusiju s Indijskim okeanom. Takođe, Iran je značajan partner u međuvladinim i plurilateralnim organizacijama poput SOS i BRIKS.

Da li je Tramp 2.0 ponavljanje Trampa 1.0?

Dolazak Donalda Trampa u Belu kuću 2016. godine doneo je mogućnost resetovanja odnosa Amerike s Rusijom, što je Moskva dobro prihvatila. Ipak, uprkos predizbornim obećanjima, očekivanja Moskve nisu ispunjena. Sankcije koje je uveo Trampov prethodnik nastavile su da važe i zahtevaju odobrenje američkih kongresnih odbora za njihovo ukidanje. Prva Trampova administracija nastavila je da nameće dodatne sankcije Rusiji, posebno u oblasti energije, uključujući sankcionisanje gasovoda "Severni tok 2", koji je trebalo da transportuje gas iz Rusije u Evropu preko Baltičkog mora. Dalje, upravo tokom Trampovog prvog mandata SAD su se povukle iz Sporazuma o nuklearnim snagama srednjeg dometa (INF).

Iz tih razloga, neizvesno je šta budućnost donosi Moskvi pod Trampom 2.0. Iako su zabrinutosti Rusije o evropskoj bezbednosti i dalje bez adrese, malo je verovatno da će američke sankcije Moskvi biti ukinute, jer određene sankcije, poput sankcija na tečni prirodni gas (LNG) iz Rusije, donose korist SAD povećanjem izvoza američkog LNG. Malo je verovatno i da će zamrznuta ruska državna sredstva (u vrednosti od 300 milijardi dolara) biti odmrznuta, kao i da će Rusija pristati da se ta sredstva koriste za obnovu Ukrajine ili da plati porez na buduću prodaju energije radi doprinosa obnovi.

Dakle, iako Tramp može pokušati da okonča sukob u Ukrajini nudeći određene ustupke Moskvi, malo je verovatno da će trajni i dugoročni mir biti postignut 2025. godine.

Autorka analize je Rajoli Sidart Džajaprakaš, koja je istraživač u programu za strateške studije Fondacije za istraživanje.

(Telegraf.rs)