Teorije zavere sada su nova normalnost u Americi: U 2024. godini QAnon je postao mejnstrim

Suočeni s porazom potpredsednice Kamale Haris na predsedničkim izborima od Donalda Trampa, analitičari su se gotovo isključivo fokusirali na pitanje kako demokrate nisu uspele da pobede "neumornog lažova sa 34 krivične presude" i prethodnim pokušajem državnog udara iza sebe.

Svi imaju različite teorije o "poruci" Kamale Haris, pri čemu svaki kritičar neizbežno tvrdi da bi ona pobedila samo da je više pričala o njihovom omiljenom problemu, prenosi portal "Salon" u uredničkom komentaru, koji prenosimo.

Preporučujemo

Međutim, druga opcija je da se posluša šta su neopredeljeni birači koji su podržali Trampa rekli o svojoj odluci. To bi izgledalo kao najmudriji izbor, ali da budemo fer prema onima koji to ne žele, saslušati te ljude je zaista mučno iskustvo. Ono što brzo postaje očigledno o prosečnim biračima u američkim fokus grupama jeste koliko su duboko suprotstavljeni čak i najosnovnijim činjenicama.

Suprotno tome, to je zajednica sa patološkim otporom prema realnosti, gde ljudi kompulsivno reaguju na sve što liči na istinu s neprijateljstvom, trčeći što brže mogu ka dezinformacijama. Oni su zavisnici od besmislica. Naravno da su glasali za Trampa, najpouzdanijeg dilera njihove omiljene droge u zemlji.

Ovo može zvučati nemilosrdno prema tim biračima, ali samo ako ste sebe poštedeli muke suočavanja s njihovim stvarnim mišljenjima. Ako skupite hrabrost i zaronite u to, zapanjujuće je koliko je tipičan neopredeljeni birač alergičan na činjenice. To nije samo neznanje, već otvoreno neprijateljstvo prema svemu što miriše na istinu.

Poput Trampovog birača koji je tvrdio za "New York Times" da demokrate "lažu o trudnoćama", iznoseći tačne informacije o zabranama abortusa. Ili onoga koji je lažno verovao da "toliko ljudi samo prelazi granicu i dobija besplatan smeštaj, besplatnu hranu". Ili onoga koji je bio oduševljen što "Tramp dovodi Roberta Kenedija mlađeg, Talsi Gabard i Ilona Maska". Ili onoga koji je rekao da "Demokratska stranka ide protiv prosečnih ljudi koji se nisu slagali oko koronavirusa, školskih odbora, ili dečaka koji igraju u ženskim sportovima", što je samo način da se žali na liberale koji ga kritikuju na društvenim mrežama zbog netačnih tvrdnji.

Podkast Sare Longvel "Focus Group" završio je godinu intervjuima s obožavaocima Džoa Rogana koji su prvi put glasali za Trampa na ovim izborima. To je bio pametan izbor, ne samo zato što je Roganova podrška verovatno pomogla Trampu da pobedi u šokantno tesnoj trci, već i zato što Roganova publika savršeno ilustruje kako je vatromet dezinformacija na internetu, njegov podkast koji promoviše teorije zavere ima preko 16 miliona pratilaca, "ukiselio mozgove" mnogih inače normalnih ljudi.

Većina ljudi koje je Longvel intervjuisala nije mogla da izdrži dva minuta bez iznošenja teorije zavere. Sve je neka mračna zavera, od pandemije koronavirusa do čoveka koji je pucao na Trampa u Batleru, Pensilvanija. Jednostavni detalji o pucnjavi na generalnog direktora "UnitedHealth", Brajana Tompsona, izašli su na videlo nakon hapšenja Luiđija Manđionea, ali ti birači su odbijali da poveruju u banalne činjenice.

Neki su spekulisali da je Manđione žrtveno jagnje ili da je pucnjava psihološka operacija. Što su informacije bile istinitije, to su ih više odbacivali.

Posle pobune 6. januara, velika pažnja bila je usmerena na uspon QAnona, jer su mnogi pobunjenici bili sledbenici ovog internetskog kulta koji je propovedao da je Tramp spasilac predodređen da zaustavi svetsku satanističku zaveru. Zabrinjavajući izveštaji pokazali su da milioni Amerikanaca veruju u QAnon mitove, poput Trampove božanske uloge ili da demokrate piju dečju krv.

QAnon i dalje postoji, ali danas dobija mnogo manje medijske pažnje. Jedan od razloga za to je ono što vidimo u ovim fokus grupama: suludi nivoi verovanja u teorije zavere više nisu marginalna pojava. Uverenja slična QAnonu jednostavno su postala normalna u američkom društvu.

Pisala sam o ovome neposredno nakon izbora, ali to vredi ponoviti: Jedan od najboljih pokazatelja, ako ne i najbolji, za glasanje za Trampa jeste koliko je loš informativni ekosistem neke osobe. Ljudi koji čitaju ili gledaju prave vesti glasali su pretežno za Kamalu Haris. Ljudi koji dobijaju političke informacije sa društvenih mreža glasali su za Trampa. Nakon toga, ankete su pokazale da Trampovi birači nisu mogli da odgovore na osnovna činjenična pitanja o stavovima kandidata. Birači Kamale Haris bili su znatno tačniji.

Nije da su Amerikanci odjednom pogođeni "bombom gluposti," koja je milione od nas odvela od pravih vesti ka prodavcima besmislica poput Džoa Rogana. U podkastu „Focus Group“, nakratko su raspravljali o tome kako je dosada tokom pandemije navela ljude da više vremena provode na društvenim mrežama i slušajući podkaste. Mnogi su tada postali duboko zavisni od dezinformacija. (Interesovanje za QAnon je sigurno naglo poraslo.) Iako koronavirus više nije pretnja kakva je bio, milioni tih ljudi i dalje su "navučeni" na teorije zavere, što dokazuje Roganova ogromna publika.

Zašto su teorije zavere toliko zarazne? Nakon što sam istražila ovu temu za jedno istraživačko izveštavanje prošle godine, mislim da postoje dva glavna razloga. Prvi, poput pravih droga, teorije zavere otklanjaju dosadu. Kako je Džamel Bui iz "New York Timesa" primetio tokom vrhunca manije s "dronovima" ranije ovog meseca, "dronovi" su uglavnom bili avioni, amaterski dronovi i zvezde, ali "život deluje uzbudljivije ako mislite da su Iranci posebno zainteresovani za svakodnevne aktivnosti žitelja Nju Džersija".

Dosada je bila posebno velika tokom pandemije, zbog čega su se mnogi inače stabilni ljudi strmoglavili u zečju rupu teorija zavere.

Ali dok je dosada ulazna tačka, laskanje egu je razlog zašto se ljudi stalno vraćaju. Privlačnost teorija zavere leži u tome što vi, "Džo Niko", razumete neku temu mnogo bolje od stručnjaka koji su ceo život radili na njoj. Vi razumete prenošenje virusa bolje od medicinskih naučnika. Vi vidite skrivene tajne "duboke države" koje novinari na Kapitol hilu ne primećuju. Vi, sa svojim ogromnim mozgom, razumete sve oblasti, od nauke o ishrani do američke istorije, mnogo bolje od onih koji ih proučavaju i istražuju.

Zato ljudi koji poveruju u jednu teoriju zavere počinju da se zanimaju za druge. Osećaj da znate bolje, a da ne morate ništa da učite, je opijajući. Kombinuje lenjost s voljom da se osećate superiorno. A činjenica da većina teorija zavere potvrđuje već postojeća uverenja je dodatni bonus.

Nikol Karlis iz portala "Salon" nedavno je napisala odličan članak o maniji za sirovim mlekom u MAGA pokretu. Diskurs o sirovom mleku bih nazvala teorijom zavere. Predstavlja se kao gotovo magični zdravstveni proizvod koji navodno potiskuju mračni zaverenici iz zlih razloga. Ta ideja je sigurno uzbudljivija od banalne istine: pasterizacija je razvijena kako bi se sprečila bolest prenošena hranom.

Ali ona takođe laska egu ljubitelja sirovog mleka, koji je uveren da je deo elitne grupe s posebnim pristupom znanju koje obični ljudi ne mogu ili ne žele da razumeju. Kao šlag na tortu, sirovo mleko takođe hrani fašističku fantaziju da je život bio bolji početkom 19. veka, kada je ropstvo bilo legalno, a žene nisu mogle da glasaju.

Sada je, bez sumnje, određeni broj čitalaca ljut na mene jer nisam ponudila rešenje za to kako da ljudi "prekinu s dezinformacijama" i vrate se manje uzbudljivom, ali zdravijem realnom svetu. U interesu ostanka utemeljenog u stvarnosti, moram da priznam da nemam takvo rešenje i savetovala bih lični otpor svakome ko nudi - Jednostavno rešenje za složene probleme. (Ipak se nadam da će zabrana TikToka biti sprovedena, jer bi to pomoglo).

Ali dobra vest je da teorije zavere imaju tendenciju da se s vremenom ugase. Često se pojavljuju kao odgovor na široko rasprostranjen stres u društvu. Previranja iz 60-ih i 70-ih godina rezultirala su teorijama zavere o ubistvu Kenedija i sletanju na Mesec, na primer. Porast razvoda i zaposlenih žena u 80-im godinama doveo je do histerije o "satanskim kultovima" u obdaništima. Na kraju, većina ljudi je prestala da veruje u te teorije, ili ih bar više nije zanimala. Možda će biti potrebno mnogo vremena, ali na kraju će verovatno i ova manija proći. Borba je u pokušaju da se smanji šteta koju nanose u međuvremenu.

Autorka komentara je novinarka Amanta Markote.

(Telegraf.rs)