Umro Džimi Karter

Bivši predsednik SAD Džimi Karter preminuo je u 100. godini života, skoro dve godine nakon što je najavio da će svoje poslednje dane provesti na palijativnoj nezi.

Demokrata i bivši farmer kikirikija, koji je služio jedan mandat u Beloj kući, a ostatak života posvetio humanitarnom radu, odlučio je da prekine dalje medicinsko lečenje u februaru nakon niza hospitalizacija.

Dobitnik Nobelove nagrade za mir proveo je svoje poslednje mesece u Plejnsu, Džordžija. Pored njega je bila njegova voljena supruga Rozalin, s kojom je bio u braku 77 godina, sve do njene smrti 19. novembra 2023. u 96. godini.

Jedno od njegovih poslednjih javnih pojavljivanja bilo je u invalidskim kolicima kada je 1. oktobra proslavio svoj 100. rođendan u svom domu u Džordžiji, okružen porodicom i prijateljima.

Omiljeni demokrata ispunio je i svoju poslednju želju – da glasa za Kamalu Haris na predsedničkim izborima.

Karter, prvi američki predsednik koji je doživeo 100 godina, imao je priliku da gleda prelet četiri F-18 aviona i nekoliko starih letelica iznad Plejnsa u Džordžiji, što je bio deo proslave u njegovom rodnom gradu, prema izveštaju CBS News-a.

Prošle godine prisustvovao je sahrani svoje supruge zajedno s bivšim prvim damama, uključujući Mišel Obamu i Melaniju Tramp.

Rozalin, koja je bolovala od demencije, provela je svoje poslednje dane sa Karterom u njihovom domu, uz redovne posete voljenih članova porodice.

Tokom Karterovog četvorogodišnjeg mandata kao predsednika, zemlju su pogodili naftna kriza koja je primorala Amerikance da čekaju u redovima za gorivo i talačka kriza u Iranu, koja se okončala u poslednjim minutima njegove administracije pre nego što je Ronald Regan preuzeo vlast.

Međutim, Karterova posvećenost filantropiji brzo ga je učinila jednim od najomiljenijih ličnosti u američkoj politici.

Centar Karter je 18. februara objavio da je bivši predsednik doneo odluku da odbije "dalje medicinske intervencije" i da se vrati kući na palijativnu negu nakon "niza kraćih hospitalizacija".

U saopštenju, međutim, nije precizirano koje su zdravstvene tegobe dovele do poslednjih boravaka u bolnici.

Karter je živeo još godinu dana i dva meseca nakon što je odlučio da prekine dodatno medicinsko lečenje.

Nakon njegove smrti, trenutno je samo pet živih predsednika SAD – Bil Klinton, Džordž V. Buš, Barak Obama, Donald Tramp i aktuelni predsednik Džo Bajden.

Iako je tokom godina imao nekoliko zdravstvenih problema, Karter je za nekoga u svojim devedesetim bio prilično vitalan, nastavljajući da radi na izgradnji kuća sa Habitat for Humanity sve do kasnijih godina.

U avgustu 2015. dijagnostikovan mu je metastatski melanom, i uklonjena mu je mala kancerogena masa s jetre, a bolest se proširila i na mozak. Ipak, šest meseci kasnije, Karter je objavio da mu nije potrebno daljnje lečenje jer je eksperimentalni lek eliminisao sve tragove raka.

Godine 2019, kada je imao 95 godina, pomogao je u izgradnji kuće u Nešvilu za Habitat for Humanity.

Samo nekolicina bivših predsednika doživela je preko 90 godina, uključujući Ronalda Regana, Karterovog naslednika, koji je doživeo 93.

U februaru, Karterov unuk Džejson je tvitovao da je posetio svoje bake i deke, rekavši da su "u miru i – kao i uvek – njihov dom je prepun ljubavi".

Takođe, Tajna služba uputila je emotivnu poruku Karteru u februaru, poželevši mu sve najbolje nakon što je objavljeno da je na palijativnoj nezi.

"Počivajte u miru, gospodine predsedniče", napisao je portparol Tajne službe Entoni Guljelmi nakon objave o njegovoj smrti. "Zauvek ćemo biti uz vas."

Karter, mornarički veteran i dobitnik Nobelove nagrade za mir, postao je 39. predsednik SAD kada je porazio Džeralda R. Forda 1976.

U to vreme, zemlja se još oporavljala od skandala Votergejt tokom predsedništva Ričarda Niksona.

Služio je jedan mandat i izgubio na izborima od republikanca Ronalda Regana 1980. godine.

Karter se posvetio filantropiji nakon predsedničkog mandata, živeći skroman život sa svojom suprugom, četvoro dece, unucima i praunucima.

Iako se kasnije povukao iz javnog života zbog zdravstvenih problema, ostao je tih, ali snažan faktor u politici u SAD, kao i kroz Centar Karter, u borbi za javno zdravlje i ljudska prava širom sveta. Karterovi su 1982. osnovali Centar Karter, dve godine nakon što je izgubio na izborima od Regana.

Ostao je neutralan tokom demokratskih predizbora 2020, ali je primao pozive i posete od više kandidata.

On i Rozalin snimili su audio poruke za virtuelnu nacionalnu konvenciju demokrata, pozivajući na izbor Džoa Bajdena, koji je bio mladi senator iz Delavera kada je Karter postao predsednik 1976.

"Džo Bajden je bio moj prvi i najefikasniji saveznik u Senatu", rekao je Karter na konvenciji 2020. "Decenijama je bio moj veran i posvećen prijatelj."

Možda najznačajniji Karterov potez tokom izbora 2020. bilo je što je Centar Karter označio Sjedinjene Države kao "demokratiju u povlačenju".

Centar je nakon konvencije demokrata objavio da će posvetiti resurse obezbeđivanju slobodnih i fer izbora u SAD.

Svrstavanje uz predsednika Bajdena, nasuprot bivšem predsedniku Donaldu Trampu, nije bilo iznenađujuće za bivšeg demokratskog predsednika, ali je podrazumevalo da Karter zanemari jednu od svojih nedavnih opaski o predsedničkoj funkciji – godine.

Nekoliko nedelja pre svog 95. rođendana, Karter je aludirao na starost tadašnjih kandidata.

"Nadam se da postoji starosna granica", rekao je Karter u šali tokom jednog gradskog skupa kada su ga pitali da li bi se ponovo kandidovao.

Zatim je ozbiljnije dodao: "Da imam samo 80 godina, da sam 15 godina mlađi, ne verujem da bih mogao da preuzmem dužnosti koje sam iskusio kao predsednik."

Vest o Karterovom zdravstvenom stanju u februaru objavljena je samo dan nakon što je jedna zgrada na Američkoj mornaričkoj akademiji preimenovana u njegovu čast.

Zgrada, koja je ranije nosila ime vođe mornarice Konfederacije, dobila je ime po Karteru, koji je diplomirao na akademiji 1946. godine.

Odluka o preimenovanju inženjerske zgrade u Anapolisu doneta je nakon što je kongresna komisija naložila da se nekoliko vojnih objekata preimenuje zbog veza s Konfederacijom.

Zgrada koja se ranije zvala Maury Hall izgrađena je i nazvana početkom 1900-ih po Metjuu Fontenu Mauriju, mornaričkom oficiru i naučniku koji se pridružio Konfederaciji.

Kuća superintendenta mornaričke akademije i obližnji put nose ime Frenklina Bjukenona, prvog superintendenta akademije koji se pridružio mornarici Konfederacije na početku Građanskog rata. Akademija takođe planira da preimenuje kuću i put, ali te promene još nisu objavljene. Karter nije prisustvovao ceremoniji, iako su neki članovi njegove porodice bili tamo.

"Nemoguće je preceniti šta su ova akademija i mornarica značili mom dedi, a posredno i mojoj porodici", rekao je Džoš Karter, unuk Džimija Kartera, u saopštenju mornarice u vreme preimenovanja.

Prijatelji i poštovaoci bivšeg predsednika, koji je služio od 1977. do 1981. godine, uputili su mu najbolje želje sećajući se njegovog života i postignuća.

Karter je rođen 1. oktobra 1924. godine, s punim imenom Džejms Erl Karter mlađi, i odrastao je tokom Velike depresije.

Sin farmera iz Džordžije, Karter je rekao da su poljoprivreda, razgovori o politici i posvećenost baptističkoj veri bili stubovi njegovog vaspitanja.

Diplomirao je na Mornarici u Anapolisu, Merilend, 1946. godine i ubrzo se oženio Rozalin Smit.

Par je imao tri sina – Džona Vilijama (Džeka), Džejmsa Erla III (Čipa) i Donela Džefrija (Džefa) – i ćerku Ejmi Lin. Takođe su imali 11 unučadi i 14 praunučadi. Njihov unuk Džeremi Dejvis Karter preminuo je od srčanog udara 2015. godine u 28. godini.

Rozalin je preminula 19. novembra 2023. godine u 14:10 časova u svom domu u Plejnsu, Džordžija. Bivša prva dama bila je strastvena zagovornica mentalnog zdravlja, brige o drugima i prava žena.

U saopštenju Centra Karter povodom njene smrti navedeno je: "Preminula je mirno, okružena porodicom."

U njenu čast položeni su venci u njenom medicinskom centru u Amerikusu, Džordžija, nakon čega je njen kovčeg bio izložen u predsedničkoj biblioteci Džimija Kartera u Atlanti.

Sledećeg dana, 28. novembra 2023, američki lideri i političari okupili su se s Džimijem Karterom na njenoj sahrani u crkvi Glen Memorijal u Atlanti, Džordžija.

Prisustvovali su predsednik Džo Bajden i prva dama Džil Bajden, bivši predsednik i prva dama Bil i Hilari Klinton, kao i bivše prve dame Melanija Tramp, Mišel Obama i Lora Buš.

Porodica Karter je 29. novembra održala privatniju sahranu za Rozalin u baptističkoj crkvi Maranata u Plejnsu, Džordžija, gde je bivši predsednik prisustvovao u invalidskim kolicima.

Džimi Karter je služio sedam godina kao mornarički oficir pre nego što se vratio u Džordžiju i ušao u državnu politiku 1962. godine.

Osam godina kasnije, izabran je za guvernera Džordžije.

Kandidaturu za predsedničke izbore objavio je 1974. godine i stekao zamah tokom sledeće dve godine.

Kao predsednik, osnovao je dva nova ministarstva – Ministarstvo za energiju i Ministarstvo obrazovanja.

Postavio je solarne panele na krov Bele kuće, koje je Regan kasnije uklonio.

Tokom i nakon predsedničkog mandata, postao je poznat kao međunarodni borac za ljudska prava.

Karter je bio na čelu pregovora za Kamp Dejvid sporazum između izraelskog premijera Menahema Begina i egipatskog predsednika Anvara Sadata 1978. godine. Takođe je bio suočen s iranskom talačkom krizom i prvim pokušajima razvoja politike energetske nezavisnosti.

Njegova odluka 1980. godine da odobri vojnu akciju za spasavanje američkih talaca u Iranu doprinela je njegovom porazu na reizboru te godine.

Karter je 2002. godine dobio Nobelovu nagradu za mir nakon što je osnovao Centar Karter za promociju ljudskih prava širom sveta.

Takođe je proveo svoje posle-predsedničke godine gradeći kuće za Habitat for Humanity i napisao više od dvadeset knjiga.

Dve godine nakon dijagnoze raka 2015. godine, Karter je hospitalizovan zbog dehidratacije dok je gradio kuće u Kanadi. Vratio se na gradilište već sledećeg dana.

Karter je takođe putovao svetom radi praćenja izbora i radio s Centrom Karter na iskorenjivanju bolesti.

Centar je 1986. započeo rad na iskorenjivanju bolesti Gvinejskog crva, od koje je tada bolovalo 3,5 miliona ljudi. Do 2022. godine dijagnostikovana su samo 54 slučaja, prema Atlanta Journal-Constitutionu.

U Kolumbiji, Ekvadoru, Meksiku i Gvatemali, Centar je uspostavio program za iskorenjivanje rečne slepila, koji je pomogao u eliminaciji ove bolesti.

(Telegraf.rs)