Godinu dana od smrti Dika Martija, autora izveštaja o zločinima takozvane OVK nad Srbima

Dik Marti, specijalni izvestilac Evropske unije koji je istraživao zločine tzv. OVK i trgovinu ljudskim organima na Kosovu i Metohiji, umro je pre godinu dana, 28. decembra 2023.

Marti, švajcarski pravni stručnjak, našoj javnosti je postao poznat po posvećenoj i objektivnoj istrazi zločina nad Srbima na Kosovu i Metohiji, u čemu je, među zvaničnicima koji su dolazili sa Zapada, bio takoreći jedinstven.

Preporučujemo

Prema navodima izveštaja, odnosno nalazima koje je Marti uspeo da prikupi, oko 500 Srba kidnapovanih na Kosovu i Metohiji, prebačeno je u Albaniju, gde su bili žrtve nepojmljive brutalnosti, trgovine organima.

Martijeva nepristrasna istraga sudbine nestalih Srba Kosova i Metohije učinila je njegov Izveštaj o trgovini ljudskim organima na Kosovu i Metohiji, jedinstveno objektivnim dokumentom.

Pošto ga je zatim usvojio Komitet Parlamentarne skupštine Saveta Evrope, bitno je doprineo istrazi ratne uloge Hašima Tačija kao zapovednika, kako tokom rata tako i neposredno potom.

Po Martijevom izveštaju Tači je kao komandant takozvane OVK od 1999. do 2000. godine naređivao zločine na Kosovu i Metohiji, kao i na prostoru Albanije.

Izveštaj na temu KiM, Dik Marti je objavio 14. decembra 2010. godine da bi ga Savet Evrope podržao 25. januara naredne 2011. godine.

Jedna od teških posledica po njega lično bila je činjenica da je nadalje bio primoran da živi pod posebnom zaštitom policije.

Od decembra 2020. bila je to policijska zaštita višeg nivoa. Policija je vrlo ozbiljno uzela procene da je životno ugrožen.

Bio je savršeno svestan da je postojala hronološka usaglašenost pretnji kojima je bio izložen i podizanja optužnica protiv nekadašnjih lidera takozvane OVK.

Sam je izjavio da postoji koincidencija te vrste.

Pritom je u javnost plasirana sasvim besmislena tvrdnja da mu opasnost navodno preti od srpskih službi.

Očigledna istina bila je da je po hapšenju Hašima Tačija albanska štampa započela grubu kampanju protiv Dika Martija, ne samo na Kosovu i Metohiji nego i u Albaniji, gde je bio predmet izliva mržnje čak i na parlamentarnim sednicama.

Van okvira državnih granica njegove zemlje Marti je zapažen sedamdesetih kada je sa pozicije državnog tužica švajcarskog kantona Tićino bio nosilac borbe protiv organizovanog kriminala. Pored drugog, njegove istrage bile su uzrok smena u Vladi Švajcarske Konfederacije.

Marti, Švajcarac italijanskog etničkog porekla, rođen je 7. januara 1945. godine u Sorengu, u oblasti Lugana, kanton Tićino, na jugu te zemlje.

Pravne studije okončao je u rodnoj Švajcarskoj, u Nojšatelu, da bi stručno usavršavanje nastavio u Frajburgu, gde je stekao i rang doktora pravnih nauka.

U prvo vreme, od 1972. do 1975, radio je u Institutu "Maks Plank". Njegova tema bila je problematika međunarodnog krivičnog prava, a takođe međunarodni odnosi odnosno spoljna politika.

Godine 1975. stupio je na odgovornu dužnost državnog tužica kantona Tićino.

Na toj poziciji postaće znamenit borbom protiv organizovanog kriminala.

Istraživao je, primera radi, slučaj poznat kao "Pica konekšn" što je dovelo do smena na čelu Ministarstva pravde Švajcarske, pošto je suprug ministarke bio umešan u pranje novca.

Zanimljivo je da je u to vreme radio zajedno sa Karlom del Ponte, potonjim tužiocem haškog Tribunala za bivšu Jugoslaviju. Izgleda da su i delili radni prostor, kancelariju.

Marti je od 1995. do 2011. bio zastupnik švajcarskih Liberala (ili Liberal radikala) u Gornjem domu predstavničkog tela Konfederacije, takozvanom Savetu država. Poslanik je bio i u Parlamentarnoj skupštini Saveta Evrope.

Nesebično je pritom bio aktivan i na drugim poljima. Tako je rukovodio Turističkim savezom Švajcarske, pa i asocijacijom Izviđača i planinara njegove zemlje.

Lično, bio je suočen sa nedaćam od najranijih dana. U detinjstvu je bio sasvim slabovid, gotovo slep. Upornošću i valjanim tretmanima zahvaljujući, negde uoči polaska u školu vid mu se uglavnom normalizovao.

Savesnim radom zamerio se mnogima. Tako se primera radi bavio istragama na temu američkih tajnih zatvora u Evropi. Usledio je obiman izveštaj juna 2006. po kom je čak 14 evropskih država, manje ili više oduševljeno, pomagalo je odgovarajućim službama SAD na tom polju.

Čovek retkog ličnog integriteta, neumoran kao radnik, beskompromisan u borbi za zakonitost, poslednjih godina nosio se i sa nevoljama koje mu je doneo moždani udar.

Kada je napustio ovaj svet, pre godinu dana, imao je 78 godina.

(Telegraf.rs/Tanjug)