Ljudi otkrili čega se najviše plaše u 2025. i šta očekuju: Ono što su rekli za prošlu godinu mnoge iznenadilo

Uprkos krizi troškova života i sukobima širom sveta, manje ljudi kaže da je 2024. godina bila loša, dok čak 71 posto ljudi kaže da su optimisti da će 2025. biti bolja godina, pokazalo je istraživanje koje je Ipsos sproveo u 33 zemlje, a tiče se očekivanja i predviđanja za narednu godinu.

Dve trećine ispitanika (65%) kaže da je 2024. bila loša godina za njihovu zemlju, što je najniži broj od 2019. Međutim, pozitivnost za novu godinu tek treba da se vrati na nivoe pre kovida-19. Sedam od 10 ispitanika (71%) kaže da su optimisti da će 2025. biti bolja godina od prethodne, ispod nivoa pozitivnosti viđenog pre pandemije. Evropljani su pesimisti da će se globalna ekonomija poboljšati. Dok su na globalnom nivou ljudi najpozitivniji ekonomija će biti jača nego prethodnih godina, u Evropi je jedan broj zemalja manje pozitivnih u svojim izgledima nego prošle godine.

Preporučujemo

Godina 2024. obeležena i globalnim jedinstvom i eskalacijom tenzija, ostavila je svet u stanju opreznog optimizma. Olimpijske igre u Parizu pružile su kratkotrajni trenutak zajedničke proslave, ali pozadina tekućih sukoba, uključujući eskalaciju izraelsko-palestinskog rata koji se prelio u Liban i uporni rat u Ukrajini, doprinela je osećaju nelagodnosti.

Politički preokreti su dodatno podstakli ovu neizvesnost, pri čemu je značajnih 80% zvaničnika u demokratijama izgubilo svoja mesta na izborima širom sveta. Ove političke promene, uz ekonomsku krhkost izazvanu inflacijom, nesumnjivo su uticale na raspoloženje javnosti.

Uprkos ovim izazovima, globalna ekonomija je pokazala prve znake stabilizacije u poslednje tri godine, pri čemu je južna Azija doživela posebno snažan rast. Tehnološki razvoj, kao što je najsveobuhvatniji pravni okvir EU za generativnu veštačku inteligenciju i prva komercijalna šetnja svemirom, ponudili su tračak nade, dok su prirodne katastrofe, poput zemljotresa u Japanu i široko rasprostranjenih poplava i požara, služile kao oštri podsetnici na tekuću klimatsku krizu.

Usred ovog složenog pejzaža, javno raspoloženje odražava opreznu nadu u budućnost. Dok 65 posto ispitanika i dalje smatra 2024. lošom godinom za njihovu zemlju, ovo predstavlja pad od 5 procentnih poena u odnosu na 2023, vraćajući se na nivoe optimizma pre pandemije.

Ova promena u osećanjima je posebno primetna u Argentini (71%) i Poljskoj (53%), gde je došlo do poboljšanja od 17, odnosno 16 procentnih poena (pp). Nasuprot tome, negativno raspoloženje je poraslo u zemljama poput Indije (+6pp), naglašavajući neravnomernu distribuciju globalnog oporavka.

Štaviše, dok su ljudi generalno optimističniji u pogledu svog ličnog života nego svog nacionalnog konteksta, takođe smo videli porast individualne pozitivnosti sa skoro polovinu ispitanika (49%) koji su izjavili da je godina bila dobra za njih i njihove porodice. Najveća poboljšanja su zabeležena u Kini (16pp), Poljskoj (9pp) i Belgiji (11pp). Međutim, rastuće negativno raspoloženje u Peruu (6pp) naglašava složenu interakciju globalnih i ličnih okolnosti.

Globalni optimizam za 2025. godinu pokazuje pozitivne trendove u nekoliko ključnih oblasti. Većina ispitanih (71%) veruje da će 2025. biti bolja godina od 2024., što je blagi porast od 1 procentnog poena u odnosu na prethodnu godinu za 2024. Istorijski gledano, nivoi optimizma su fluktuirali između 75% i 80% tokom prošle decenije, što ukazuje na potencijalni povratak ka ovim višim nivoima.

Dok ukupni globalni proseci odražavaju neznatna poboljšanja optimizma, postoje značajne varijacije na nivou zemlje. Na primer, optimizam u pogledu bolje 2025. godine najveći je u Indoneziji (90%), a najmanji u Japanu (38%). Slično tome, poverenje u jaču globalnu ekonomiju uveliko varira, u rasponu od 82% u Indoneziji do 25% u Francuskoj.

Ove varijacije naglašavaju različite ekonomske i društvene kontekste koji utiču na individualna gledišta.

Pitanja svetske bezbednosti u 2025.

Preovlađujući osećaj nelagodnosti karakteriše globalna očekivanja za svetsku bezbednost 2025. godine. Dok su strahovi od pandemije malo splasnuli (47% na globalnom nivou, što je pad od 1 pp u odnosu na 2023.), opasnost od nuklearnog sukoba (verovatno 49%) je velika, pri čemu su Indonežani (79%) i Malezijci (67%) posebno zabrinuti.

Kada je reč o temi rata, zapadne nacije imaju tendenciju da budu pesimističnije u pogledu rešavanja tekućih sukoba u poređenju sa ekonomijama u razvoju.

Foto: Tanjug/AP

Nade u rešavanje rata u Ukrajini smanjene su na 27% na globalnom nivou (manje od 4 pp), dok Kolumbija (-11 procentnih poena) i Australija (-10 procentnih poena) izražavaju sve veći pesimizam.

Nasuprot tome, Malezija pokazuje rastući optimizam (+7 procentnih poena). Slično tome, očekivanja za mir na Bliskom istoku tokom 2025. su još niža (22% na globalnom nivou), sa Indijom (55% verovatno) koja se najviše nada, a Švedskom (81% malo verovatno) najmanje.

Sve u svemu, ova perspektiva otkriva svet koji se bori sa tehnološkim pretnjama koje se razvijaju i sa upornim geopolitičkim sukobima, oblikujući složenu i neizvesnu budućnost.

O studiji

Ovo su rezultati ankete u 33 zemlje koju je sproveo Ipsos na svojoj onlajn platformi Global Advisor i, u Indiji, na svojoj platformi IndiaBus, između petka, 25. oktobra i petka, 8. novembra 2024. Za ovu anketu, Ipsos je intervjuisao ukupno 23.721 odraslu osobu starosti 18 godina i više u Indiji, 18-74 u Kanadi, Republici Irskoj, Maleziji, Filipinima, Južnoj Africi, Turskoj i Sjedinjenim Državama, 20-74 na Tajlandu, 21-74 u Indoneziji i Singapuru i 16-74 u svim ostalim zemljama.

(Telegraf.rs)