Vlasti istražuju lične razmirice među građanima: Si Đinping, predsednik Kine izdao neobičnu naredbu

Neobična naredba je stigla sa samog vrha. Kineski lider Si Đinping želi da spreči ponavljanje nedavnog talasa masovnih ubistava, koji su šokirali zemlju.

On je naložio lokalnim vlastima da preduzmu mere kako bi sprečile buduće "ekstremne slučajeve", prenela je agencija AP.

Preporučujemo

Napadi, u kojima vozači gaze pešake ili napadači naoružani noževima povređuju i ubijaju više žrtava, nisu novost u Kini. Međutim, poslednji talas privukao je veliku pažnju i pokrenuo disksiju u javnosti.

Lokalni zvaničnici brzo su obećali da će ispitati sve vrste ličnih sukoba i razmirica koji bi mogli izazvati agresiju, od bračnih problema do neslaganja oko nasledstva. Međutim, sve dublje zadiranje u privatni život ljudi izaziva zabrinutost u trenutku kada je kineska država već pojačala kontrolu nad svim društvenim i političkim aspektima života u zemlji.

"Zločini iz osvete društvu" - Tako se ovi napadi nazivaju u Kini. Samo u novembru dogodila su se tri ovakva napada.

Muškarac je povredio ljude u osnovnoj školi u provinciji Hunan nakon što je izgubio novac u investicijama, pri čemu je ranjeno 30 osoba. Student koji nije prošao ispit ubio je osam osoba u stručnoj školi u gradu Jišing. Najviše žrtava, njih 35, stradalo je kada je muškarac svojim vozilom uleteo u masu u južnom gradu Džuhai, navodno zbog nezadovoljstva razvodom.

Iako je teško tačno odrediti motive ovih napada, stručnjaci kažu da postoji osećaj pritiska unutar kineskog društva.

"Na prvi pogled, deluje da su uzroci individualni, ali vidimo zajedničku nit", rekao je V Jučjang, bivši profesor političkih nauka.

"Ta zajednička nit, po mom mišljenju, jeste duboko osećanje nepravde. Ljudi smatraju da je društvo vrlo nepravedno i više to ne mogu da podnesu".

Ograničavanje izveštavanja o ubistvima

Pre deset godina mediji su mogli izveštavati o incidentima kako se dešavaju, pa čak i otkriti ime osumnjičenog. Danas je to retko. Tokom 24 sata pre nego što je objavljen broj žrtava napada u Džuhaiju, državni cenzori su brzo uklonili sve video zapise i izjave svedoka sa interneta. U slučaju napada u osnovnoj školi u Hunanu, vlasti su objavile broj povređenih tek nakon sudske presude, skoro mesec dana kasnije.

Za razliku od drugih zemalja, poput Sjedinjenih Država gde su dokumentovani podaci o 38 masovnih ubistava samo ove godine, nedostatak javno dostupnih podataka u Kini otežava praćenje trendova ovih zločina.

"Od 2000. do 2010. godine bilo je mnogo diskusija, uključujući to kako pomoći ovim ljudima strukturnim promenama koje bi smanjile rizike, ali sada toga nema", rekla je Rouz Lučiju, bivša novinarka i profesorka na Hongkonškom baptističkom univerzitetu.

Vlasti obećavaju eliminisanje skrivenih rizika

Nakon napada u Džuhaiju, pedsednik Si Đinping je pozvao sve lokalne vlasti "da pojačaju prevenciju i kontrolu rizika na izvoru, strogo spreče ekstremne slučajeve i na vreme rešavaju sukobe i sporove", prenosi državna novinska agencija Sinhua.

AP je pronašao najmanje desetak obaveštenja lokalnih vlasti, od malih gradova do velikih gradova, o akcijama preduzetim u odgovoru na ove incidente.

U istočnoj provinciji Anhui, lider Komunističke partije obišao je školu, lokalnu policijsku stanicu i čak magacin hemijske fabrike, pozivajući radnike da "otkriju sve skrivene rizike". Naložio je "temeljno i detaljno istraživanje i rešavanje sukoba i sporova", uključujući one u porodicama, brakovima i komšilucima.

Policija i tužilaštva su izdali slična saopštenja.

Ministarstvo pravde je obećalo da će rešavati sukobe, uključujući sporove oko nasledstva, stanovanja, zemljišta i neisplaćenih zarada. Međutim, mnogi izražavaju zabrinutost kako će se ti sporovi detektovati.

"Mislim da smo na početku začaranog kruga", rekla je Linet Ong, profesorka Univerziteta u Torontu i autorka knjige o represiji u Kini:

"Ako pokušate da sukobe rešite u samom začetku, sistem će sigurno nametnuti veliki pritisak na škole, preduzeća i fabrike".

Ong je nove mere podsetile na stroge kineske politike tokom pandemije koronavirusa, kada su komiteti na nivou zajednica postavljali ograde ispred zgrada kako bi kontrolisali ulaz i izlaz, a u ekstremnim slučajevima ulazili u stanove da bi dezinfikovali prostorije osoba zaraženih virusom.

Na kraju su ljudi masovno protestovali.

"Ako se uvedu neosmišljene mere, suočićete se sa otporom, ljutnjom i nezadovoljstvom ljudi, što će dodatno podstaći začarani krug i dovesti do uvođenja još strožijih mera", zaključila je Linet Ong.

(Telegraf.rs)