Darko prima 13. i 14. platu, Nemačku zamenio drugom zemljom u Evropi: Ovde smo svi zemljaci, nebitno odakle si

Kako se često može čuti kod našeg naroda, Srba i ljudi sa prostora bivše Jugoslavije ima svuda po svetu, pa tako ne čudi što čim pređete granice zemlje, na svakom koraku čujete jezik koji razumete. Tako smo i mi tokom obilaska Gornje Austrije nailazili na ljude sa ovih prostora. Kada čujete jezik koji razumete, odmah osetite neku toplinu u telu i shvatite da ste naišli na nekog "svog". Među njima je i Darko, konobar kog smo upoznali u jednom hotelu u gradu Bad Ausze, a sa kojim smo se ispričali kao da se znamo 100 godina.

Darko (50) je rodom iz Osijeka i rado je pristao da za Telegraf ispriča sve o životu u Austriji, o tome zašto je napustio svoju zemlju i, ono što možda sve najviše zanima, kako se slaže sa ljudima sa prostora eks Ju.

Preporučujemo

"Hrvatsku sam napustio 2014. godine bez porodice, kako bih se uverio da li je stvarno bolje vani. U početku je bilo teško se naviknuti na drugi mentalitet, ali sam nakon 3 meseca shvatio da je život lagodniji i lakši za porodicu u tom trenu u Nemačkoj", kaže Darko na početku razgovora.

Posle pet meseci otišao je po suprugu i dvoje decu i svi su započeli život u Nemačkoj. Tamo su držali restoran i, kako kaže, živeli su lagodno nekoliko godina, a onda je došla korona.

"Sa koronom nastupila propast"

"Kako je nastupila korona nastupila i je propast. Nastupilo je uništavanje nemačkog sistema koji je godinama ličio na sistem eks ju i tada se dobro živelo. U vreme korone na čelu sa novom vlasti dolazi do drastičnih promena za ceo narod u toj državi. Nova vlast je zanemarila normalnog radnog čoveka, odnosno uzimala mu je sve više da bi namirili migrante koji su napunili zemlju dok je trajala 'velika zaraza'", govori nam on.

Foto: Privatna arhiva

Darko otkriva da je morao da zatvori restoran zbog "odjednom velikih nameta koje je država propisala".

"Veliki udarac smo dobili zbog zatvaranja u vreme korone zbog mogućnosti zaraze (na 11 meseci) i nakon toga je nastupila velika štednja građana, jer kao što sam i rekao, radnom čoveku nije ostajalo puno od plate što dovodi naravno i do smanjenja izlazaka. Gastronomija je u tom trenutku postala vrlo nepoželjna radna sredina i za neke veće poslove koje biste, recimo, mogli uzeti da bi presipali iz šupljeg u prazno, niste mogli pronaći osoblje", objašnjava Darko.

Tada se, kako otkriva za Telegraf, odlučio za drugu državu jer je mesto u kom su živeli, kao i sama zemlja, postali dosta depresivni i niko se od njih više nije osećao dobro tamo. Izbor je pao na Austriju...

"Austrija kao dobar izbor za porodicu"

"Austrija je, sada vidim, bila dobar izbor. Austrijanci su dosta slični nama, našem mentalitetu, žive slobodnije, opuštenije i znaju da cene ljude iz bivše Jugoslavije", priča on.

Darko kaže da se u Austriji veoma ceni i poštuje porodica, što u Nemačkoj nije slučaj. Dodaje da zemlja puno daje za decu, što novčano što kulturološki. U Austriji svaki zaposleni dobija 13. i 14. platu, što je na ovim prostorima nezamislivo.

"Ovde su 13. i 14. plata obavezne po zakonu, a to su vam u prevodu Božićnica i letovanje. Iznosi visinu vaše neto plate. Na primer, u decembru dobijete 13. platu a u junu 14. Svako ko je zaposlen ima pravo na istu", dodaje on.

Ono što nas je možda i najviše zanimalo jeste kakvi su odnosi "preko grane" među ljudima sa prostora bivše Jugoslavije.

"U "belom svetu" nije bitno da li ste Srbin, Hrvat, Bosanac ili Rom, ako pričate istim jezikom vi ste zemljaci. Ja lično imam sve nacije za prijatelje i svi se slažemo i bolje nego što bi neko mislio. Mi se svi pomažemo, zajedno jedemo i pijemo, jer svi smo došli sa istim ciljem - da nam bude bolje", ističe on.

Darko nam je otkrio i da li planira da se jednog dana vrati u svoju zemlju.

"Za domovinu me veže samo to što sam rođen tamo i naravno srce vuče, ali isto tako kada dođem tamo istraumiram se i razočaram političkom napetošću, stalno neko 'kuvanje čorbi' između država, a da budem iskren narod boli briga za to. Narod koji živi vani ne provlači teme koje su bile pre 30 godina, bile su to kancerogene godine, ali BILE su, nisu više, pa ljudi ne žele više da se traumiraju. Nemam za sad nameru da se vraćam u domovinu ali nikada se ne zna", iskren je on.

Foto: Privatna arhiva

Na kraju razgovora primetili smo neobičnu tetovažu na njegovoj ruci. U pitanju su reči iz pesme "Da sam znao", a Darko kaže da ona govori puno o životu, o njegovoj borbi, o tome kako je rano ostao bez oca.

"Tetovaža na mojoj ruci je simbol onoga o čemu stalno pričam. Volim ja otići u svoju kolevku ali zbog prosperiteta i boljeg života za moju porodicu morao sam da izaberem trnoviti put. Da sam znao da će me mnogi 'izdati' ne bih otišao nikada, ali tada ne bih znao ko je ko", zaključuje na kraju razgovora Darko.

(Telegraf.rs)