Kina u ovu zemlju probala da izveze dronove vredne milijardu dolara: Koristili posebnu šemu da zaobiđu zabranu

Kina je planirala da pošalje naoružane bespilotne letelice vredne milijardu dolara u Libiju koristeći kompaniju sa sedištem u Velikoj Britaniji kako bi zaobišla međunarodnu zabranu oružja. Šema je imala za cilj da isporuči čak 92 bespilotne letelice, sposobne da ponesu više projektila iz Kine u Libiju pod maskom humanitarne pomoći za borbu protiv koronavirusa, što predstavlja direktno kršenje embarga Ujedinjenih nacija na oružje, prenosi britanski Telegraf.

U zamenu, Libija bi isporučila milione barela sirove nafte u Kinu uz popust, uz tajnu isporuku dronova u sklopu ugovora za plaćanje. Kina se nadala da će slanje oružja brzo okončati građanski rat u zemlji, omogućavajući Pekingu da stekne uticaj i uporište u budućoj trgovini sa energetski bogatom zemljom na severu Afrike.

Preporučujemo

Detalji su se pojavili u toku istrage u Kanadi, gde su istražitelji identifikovali su tri navodna saučesnika koji su pregovarali o dogovoru dok su bili zaposleni u Međunarodnoj organizaciji civilnog vazduhoplovstva (ICAO), agenciji UN sa sedištem u Montrealu.

Poruke u kojima se razgovara o planu između 2018. i 2021. godine, pregledali su istražitelji i citirani su u kanadskim sudskim dokumentima. Oni opisuju korišćenje mreže lažnih kompanija registrovanih u Velikoj Britaniji, Egiptu i Tunisu za obavljanje transakcija.

Istraga naglašava kako se korporativni subjekti registrovani u Velikoj Britaniji mogu koristiti za izbegavanje sankcija i zabrana prikrivanjem međunarodnih plaćanja i transfera.

"Izgleda da je kineska vlada odobrila strategiju pomoći Libiji u nabavci i isporuci vojne opreme preko kompanija, a kako bi se prikrila direktna umešanost vladinih agencija", napisao je istražitelj u sudskim dokumentima.

"Izgleda da je ova šema namerni pokušaj da se zaobiđu sankcije UN".

Na adresi gde je registrovana ova firma u Velikoj Britaniji, preko koje je posao trrebalo da se obavi, bilo je registrovanno je ukupno 2.333 kompanije i sve su bile povezane sa Kinom. Njih 873 je još aktivno.

"Ideja je bila da ovaj posa bude prvi korak u dugoročnoj mobilizaciji libijskih resursa, ekonomije i teritorije, kao i koruptivnog načina na koji se njima upravlja, za unapređenje kineskih interesa, koji su ogromni na afričkom kontinentu", kaže Alija Brahimi, viši saradnik u Atlantskom savetu.

Dodala je da "korumpirane i nereprezentativne vlade prodaju nacionalne resurse Rusiji i Kini uz velike popuste u zamenu za oružje koje se može upotrebiti protiv njihovog naroda", što je "distopijski scenario" koji rizikuje da postane normalna pojava.

Za Kalifu Haftara, libijskog vojskovođu koji kontroliše istočni i južni deo zemlje, bespilotne letelice su postale nezamenljiva vojna oprema dok on nastavlja da se bori za što veću kontrolu teritorije.

U vreme kada se razgovaralo o sporazumu o dronovima za naftu, Haftar je pokušavao da preotme moć vladi u Tripoliju koju su priznale UN, na čelu sa premijerom Abdulom Hamidom Dbeibom, u krvavom ratu koji se uglavnom vodio bespilotnim letelicama.

Kina je najveći svetski proizvođač dronova i veruje se da su vlasti u Pekingu umešane u tajno slanje ove vreste naoružanja i u druge zemlje. Slične istrage o izvogu kineskog nnaoružanja pod maskom humanitarne pomoći vode se još u Italiji i Španiji. U junu su italijanski carinici zapenili delove za dronove koji su se vodili kao "oprema za turbine".

(Telegraf.rs)