Najtajnije svetsko društvo ima novog lidera, povratak Trampa donosi seizmički potres u svetskom poretku

Bilderberg grupa, tajanstvena organizacija globalne elite, prolazi kroz promene u vođstvu dok se Donald Tramp priprema za povratak na mesto predsednika SAD.

Jedno od najtajnijih svetskih društava, koje okuplja lidere iz politike, industrije, akademije i vojske, izabralo je Jensa Stoltenberga, bivšeg šefa NATO, za predsednika svog "upravnog odbora", prenosi Dailymail.

Preporučujemo

Osnovana 1954. godine, Bilderberg grupa dugo je izazivala fascinaciju zbog svojih tajnih sastanaka u luksuznim hotelima i alpskim odmaralištima, gde učesnici raspravljaju o međunarodnim odnosima, ekonomiji i bezbednosti.

Među članovima grupe su bili šefovi američke CIA i britanske MI6, dok su Henriju Kisindžeru redovno na sastanncima društvo pravili Bil Klinton, Bil Gejts i tadašnji britanski princ Čarls.

Sada je na pomolu velika promena moći, jer je Stoltenberg, koji je prvi put prisustvovao Bilderbergovom samitu 2002. godine, izabran zbog svog stručnog znanja o transatlantskim strategijama.

Ova promena dolazi u trenutku kada Tramp, čije su česte kritike NATO izazivale bes u Evropi, ponovo preuzima funkciju predsednika. Izabrani predsednik je odlučan u tome da više ne troši milijarde dolara američkih poreskih obveznika na ratove drugih zemalja.

Tokom svog mandata u NATO, Stoltenberg se fokusirao na sukob između Rusije i Ukrajine, ponosno ističući da je nadgledao "najveće jačanje kolektivne odbrane u jednoj generaciji".

Mnoge njegove kolege iz Bilderberg grupe profitirale su od ovog povećanja odbrambenih troškova. Među njima je i Piter Til, Trampov saradnik i šef tehnološkog giganta Palantir, čija je tehnologija korišćena u Ukrajini u borbi protiv Vladimira Putina.

Prošlog meseca, Stoltenberg je upozorio da su Trampove "kampanjske izjave izazvale opravdanu zabrinutost u pogledu njegove posvećenosti evropskoj bezbednosti".

Međutim, novi vođa Bilderberg grupe može biti miran, jer, ukoliko se situacija zakomplikuje, sada ima direktnu vezu sa Trampom preko Tila, koji je jedan od najvećih Trampovih pristalica. Još jedan značajan član upravnog odbora Bilderberg grupe je Nadija Šadlou, viša saranica Instituta Hadson, vodeće istraživačke organizacije u Vašingtonu.

U oktobru, Šadlou je napisala tekst pod naslovom "Evropa ne treba da vidi potencijalni Trampov povratak kao pretnju". U članku je objasnila kako Tramp često kritikuje evropske članice NATO zbog nedovoljnog ulaganja u nacionalnu odbranu, ali je dodala da Evropa treba da pronađe način da sarađuje s njim.

"Evropa bi trebalo da razmotri kako bi Trampova uznemirujuća priroda mogla da pomogne u pozicioniranju Evrope za bolju budućnost", napisala je Šadlou, navodi britanski tabloid.

Stoltenberg bi mogao da pokuša da iskoristi medije kako bi pomogao u promeni strategije Bilderberg grupe. Ova tajnovita organizacija uglavnom izbegava interakciju s medijima i detalje svojih sastanaka drži u tajnosti. Međutim, Stoltenberg je navikao na rad s medijima, a među novim članovima Bilderberga su i milijarderi iz Silicijumske doline, poput Pitera Tila, koji se osećaju prijatnije u javnim nastupima.

Prava slika nove strategije Bilderberg grupe mogla bi se naslutiti na njenom sledećem godišnjem sastanku, koji će biti održan u Švedskoj. Kao neko ko je nadgledao najveće jačanje odbrane NATO u jednoj generaciji, Stoltenberg nije nepoznat Bilderbergu, jer učestvuje na njegovim sastancima od 2002.

Njegov mandat na čelu NATO bio je obeležen sukobom između Rusije i Ukrajine i širenjem NATO, što ga čini prirodnim izborom za vođenje diskusija Bilderberga o transatlantskoj odbrani. Kako se grupa priprema za sledeći sastanak u Stokholmu, koji će ugostiti milijarder industrijalac Markus Valenberg, fokus će verovatno biti na troškovima odbrane i transatlantskoj saradnji u eri ponovne konkurencije velikih sila.

Sastanci Bilderberg grupe toliko su tajnoviti da se ne vode zapisnici, ne održavaju se konferencije za novinare niti se objavljuju izveštaji. Konferencija funkcioniše prema pravilima "Četam haus", što znači da učesnici mogu koristiti i izveštavati o informacijama razmenjenim na sastancima, ali ne smeju otkrivati izvor.

Bilderberg grupa nazvana po hotelu Bilderberg u Holandiji, gde je prvi put održan sastanak 1954. godine okuplja najmanje 120 samoproklamovanih "vodećih građana" Evrope i SAD, koji se godišnje sastaju kako bi razgovarali o "pitanjima od zajedničkog interesa".

Svakog leta, istaknuti predstavnici iz politike, biznisa, akademije, finansija i odbrane povlače se u strogo čuvane hotele na trodnevne diskusije o globalnim temama od vitalnog značaja, o kojima ostatak sveta može samo nagađati. Hipoteze i pretpostavke o sadržaju njihovih razgovora neminovno izazivaju spekulacije.

Na jednom kraju spektra nalaze se teoretičari zavere koji veruju da su uklanjanje Margaret Tačer s funkcije, pad američkog predsednika Ričarda Niksona i atentat na Džona F. Kenedija bili tajno orkestrirani od strane Bilderberg grupe.

Takve tvrdnje su, naravno, neosnovane, ali misterija podstiče ekstravagantne spekulacije, a uz nedostatak zapisa o tome šta se događa, kritičari su istakli da bi skup trebalo da bude mnogo transparentniji. Mnogi smatraju da događaj služi isključivo kao prilika za umrežavanje i lobiranje učesnika.

Lista učesnika je uvek impresivna. Premijeri, članovi kraljevskih porodica, generali, direktori velikih korporacija i guverneri banaka odvajaju vreme u svojim zauzetim rasporedima kako bi prisustvovali. Neki tvrde da grupa pokušava da uspostavi Novi svetski poredak, za koji se često tvrdi da je marksističke ili fašističke prirode.

Radio-voditelj Aleks Džons posebno je glasan u svojoj kritici Bilderberg grupe, nazivajući je "zlom", "nemilosrdnom" i "lutkarima iznad glavnih političkih partija".

Međutim, čak se ni teoretičari zavere ne slažu međusobno oko toga koja je dominantna ideologija Bilderberg grupe. Neki tvrde da je to neograničeni kapitalizam, dok drugi smatraju da je obojena levičarskim ili čak nacističkim politikama, navodi Dailymail.

U upravnom odboru Bilderberg grupe nalaze se i istaknute ličnosti poput Erika Šmita, bivšeg izvršnog direktora Googla i pionira u oblasti vojne veštačke inteligencije, kao i Markusa Valenberga, predsednika kompanije Saab, vodećeg proizvođača odbrambene tehnologije.

(Telegraf.rs)