Koliko se ukrajinska vojska promenila u 2024: Zapadna pomoć stvorila ozbiljnu silu, ali ima jedan problem

Gotovo tri godine od početka punog rata sa Rusijom, ukrajinska vojska značajno se promenila od trenutka kada su ruske snage prešle granicu i napale.

Ukrajinska vojska je započela kao sovjetska snaga, ali je od tada usvojila zapadnu tehnologiju i zalagala se za novu, domaću vojnu opremu kako bi nadoknadila gubitke i unapredila stariju opremu, piše u detaljnoj analizi NewsWeek.

Preporučujemo

Borbeni avioni i druga vazduhoplovna sredstva

Jedan od F-16 koji su donirani Ukrajini Foto: Sergei SUPINSKY / AFP / Profimedia

U ranim mesecima 2023. godine, Ukrajina je od Slovačke i Poljske dobila isporuku sovjetskih MiG-29 borbenih aviona koje je vojska već dobro poznavala.

Međutim, nakon što je glasno i dosledno lobirala za zapadne borbene avione, Kijev je konačno otkrio da koristi američke F-16 četvrte generacije u avgustu 2024. godine. Ovi skupi avioni, koje su obezbedili Danska, Holandija, Belgija i Norveška, predstavljali su verovatno najveću pomoć tokom rata i zahtevali su obuku pilota i zemaljskog osoblja, kao i mnogo nove infrastrukture i planiranja.

Ukrajina je izgubila barem jedan F-16, što je bilo neizbežno u aktivnom sukobu, a stručnjaci kažu da desetine obećanih aviona nisu "srebrni metak" protiv Rusije koja ima veću i tehnološki napredniju vazduhoplovnu snagu. Ipak, ovi avioni donose Ukrajini modernizaciju vazduhoplovstva i približavaju je standardima NATO.

Rakete i raketni sistemi

Američki raketni sistem ATACMS Foto: Shutterstock

Podrška Ukrajini dolazi u obliku raznovrsne opreme koja je bila nova za njenu vojsku tokom rata.

Od Sjedinjenih Država, Ukrajina je dobila nepoznat broj sistema lansera ATACMS, koje su rakete dugog dometa lansirane sa zemlje, sa procenjenim dometom od oko 480 kilometara. Američki predsednik Džozef Bajden je prošlog meseca odobrio njihovu upotrebu duboko u ruskoj teritoriji, više od godinu dana nakon što je Ukrajina prvi put dobila ovu opremu.

Ukrajinci koriste HIMARS gotovo od početka rata Foto: Wikimedia/U.S. Army photo

rema dokumentima Pentagona, Vašington je takođe poslao više od 40 sistema za lansiranje raketa visoke mobilnosti HIMARS, zajedno sa municijom za ove sisteme.

U drugim oblastima, Ukrajina je koristila britanske i francuske rakete Storm Shadow, koje se lansiraju sa aviona F-16 i adaptiranih ukrajinskih aviona iz sovjetske ere.

Ukrajina je koristila i mnoge druge nove vrste naoružanja tokom rata, poput klaster-municije koju su obezbedile SAD, kao i mina i bomba malog prečnika koje se lansiraju sa zemlje.

Domaća tehnologija

Ukrajinski piloti i vojnici obučavaju se na Zapadu Foto: raf.mod.uk

Neka od oružja koja je Ukrajina primila od svojih partnera, poput ATACMS i Storm Shadow raketa, bila su podložna ograničenjima koja, kako tvrde ukrajinski zvaničnici, otežavaju njen ratni napor. Paralelno s isporukama vojne pomoći, Ukrajina je naporno radila na razvoju novih oružja, koja nisu vezana pravilnicima postavljenim od strane njenih saveznika.

Među njima su i ukrajinski dronovi dugog dometa, koji su često ciljali vredne ruske ciljeve stotine kilometara unutar ruske teritorije, sposobni da dosegnu više od 1.000 kilometara preko granice. Ruske vazdušne baze, mornaričke instalacije, rafinerije nafte, fabrike oružja, pa čak i glavni grad Moskva bili su pod napadima ukrajinskih kamikaza dronova koji su razvijeni tokom rata.

Ukrajinski dronovi dugog dometa su sada, za razliku od pre rata, relativno jeftini, rekao je Semjuel Bendet iz CNA organizacije u Vašingtonu.

Ukrajinci su u rat ušli sa dronovima "kućne proizvodnje" Foto: Tanjug/AP

Ukrajina je takođe dizajnirala, proizvela i unapredila brojne dronove kraćeg dometa za upotrebu na frontu, koji se koriste za izviđanje, usmeravanje artiljerijskih napada ili uništavanje ruskih oklopnih vozila. Rusija i Ukrajina takmiče se u razvoju boljih dronova – i efikasnijih mera za borbu protiv njih – što je dovelo do izuzetnog napretka u razvoju bespilotnih letelica.

Od 2023. godine, dronovi sa upravljanjem iz prvog lica (FPV) dominiraju sukobom, postajući "najpoželjnije taktičko oružje" i razvijajući duži domet, rekao je Bendet. Između 2022. i 2024. godine, postali su "veći, snažniji", rekao je on, sposobni da obavljaju razne misije.

Brzina razvoja nije ograničena samo na dronove u vazduhu; Ukrajina je pionir u razvoju bespilotnih površinskih vozila, poznatih po tome što prete ruskoj Crnomorskoj floti oko anektiranog Krima. Ukrajinska vojna obaveštajna služba GUR upravlja sa dronom Magura V5, dok ukrajinska služba bezbednosti SBU razvija SeaBaby mornaričke dronove.

Takođe su se pojavila bespilotna kopnena vozila, posebno za evakuaciju i logistiku oko linije fronta u opasnim pozicijama. Ukrajina "prednjači" u ovome, rekao je Bendet.

Nedostatak municije primorao je Ukrajinu da "razvije prilično sveobuhvatna i efikasna oružja", poput vazduhoplovnih i vodenih dronova, kao i napredne ometače i rakete, rekao je Andrij Ziuz, bivši izvršni direktor Ukrajinskog nacionalnog saveta za bezbednost i odbranu i sadašnji šef tehnologije u londonskoj kompaniji Prevail.

Rusija i Ukrajina su obe prešle sa skupih dronova sa jedinstvenom upotrebom na masu dronova koji se mogu "brzo sastaviti, brzo postaviti i brzo izgubiti", rekao je Bendet. Takođe su počeli da koriste optička vlakna za kontrolu letelica, jer je elektronski rat i ometanje postalo široko rasprostranjeno.

Ruska bespilotna flota je zastrašujuća, ali Ukrajina je Rusiju pretekla u oblastima poput mornaričkih dronova, teških višerotorskih dronova i novih presretača dronova koji prepoznaju ruske dronove za nadgledanje i izviđanje, rekao je Bendet.

Nove rakete

Ruska krstarica Moskva jedna je od brodova Crnomorske flote koje su pogodili Ukrajinci Foto: Tanjug/AP

Takođe, u miksu su i veći brojevi domaćih ukrajinskih raketa Neptun, koje su zaslužne za potapanje ruske Crnomorske flote, predvođene brodom Moskva, u ranim fazama rata.

U avgustu je ukrajinski lider Volodimir Zelenski najavio da je Ukrajina uspešno testirala svoju prvu domaću balističku raketu, a od tada je najavio daljnja testiranja neimenovanog oružja. Veruje se da je reč o raketi Hrim-2, koja je dugo razvijana i za koju se procenjuje da ima domet od nešto više od 480 kilometara, rekao je Džejkob Parakilas, istraživač strategije, politike i sposobnosti odbrane u evropskom ogranku Rand Corporation, u prethodnom intervjuu za Newsweek.

Ovaj domet ne bi bio dovoljan za napad na Moskvu, rekao je Parakilas, ali je dovoljan da preti ključnim ruskim objektima kao što su vazduhoplovne baze, skladišta municije i drugi vojni objekati, kada se lansira sa ukrajinske teritorije.

Ukrajinci sve češće pogađaju mete u dubini ruske teritorije Foto: x/printskrin

Kijev je takođe razvio oružje opisano kao "raketa-dron", nazvano Palianytsia, i haubicu koju su nazvali Bohdana.

Početkom ovog meseca, ukrajinski komandant na čelu jedinice dronova izjavio je da je Kijev razvio lasersko oružje nazvano Tryzub, odnosno Trozubac, što je ključni ukrajinski nacionalni simbol. "Danas možemo već oboriti avione s ovim laserom na visini većoj od 2 kilometra", rekao je Vadim Sukarevski tokom samita o odbrani u ukrajinskoj prestonici.

On je na čelu Ukrajinskih snaga za bespilotne sisteme, koje su uspostavljene predsedničkim dekretom početkom 2024. godine. Kijev je postao prva vojska koja je uspostavila odeljenje vojske posvećeno isključivo dronovima, a Rusija je ubrzo krenula istim putem.

Protivvazdušna odbrana

PVO sistem Patriot Foto: Shutterstock

Kijev je dosledno pozivao na dostavljanju više sistema protivvazdušne odbrane i presretačkih raketa od svojih zapadnih partnera.

Od februara 2022. godine, ukrajinski saveznici su obezbedili niz novih sistema protivvazdušne odbrane, uključujući američke Patriot sisteme, Iris-T sisteme kraćeg dometa, kao i SAMP/T sisteme. Samo Sjedinjene Države su obezbedile tri Patriot baterije i 12 National Advanced Surface-to-Air Missile Systems, prema dokumentima Pentagona, kao i više od 3.000 Stinger protivavionskih raketa, koje su američki prenosivi sistemi za protivvazdušnu odbranu.

Kijev je takođe koristio nemačke Gepard protivavionske topove sa velikim uspehom protiv dronova Šahed koje je Rusiji poslao Iran.

Ukrajina je takođe primila opremu koja omogućava integraciju različitih zapadnih sistema sa njenom infrastrukturom iz perioda pre rata.

Tenkovi i oklopna vozila

SAD su Ukrajini poslale tenkove Abrams Foto: U.S. Army / Zuma Press / Profimedia

Ukrajina je od svojih partnera dobila oklopna vozila i tenkove, integrišući ih u postojeće snage.

Od Sjedinjenih Država, Ukrajina je dobila 31 tenk Abrams, kao i 45 T-72B tenkova. Vašington je takođe poslao više od 300 borbenih vozila pešadije Bredli, koja je Ukrajina dugo hvalila, kao i četiri vozila za podršku za vozila Bredli.

Velika Britanija je poslala svoje tenkove Challenger 2, a nekoliko zemalja je poslalo verzije nemačkih tenkova Leopard. Različite vrste oklopnih vozila, poput približno 140 Marder borbenih vozila pešadije iz Nemačke i desetina AMX-10 RC oklopnih izviđačkih vozila iz Francuske, integrisane su u ukrajinsku vojsku.

Sjedinjene Države su takođe donirale druga vozila, poput više od 400 oklopnih transportera Stryker i više od 1.000 vozila otpornih na mine.

Doktrina

Pored opreme, došle su i nove taktike. "Ukrajina potpuno prelazi na NATO standarde u planiranju, operativnim procedurama i snabdevanju vojske", rekao je Ziuz.

Međutim, postavljaju se neka pitanja o tome koliko je primenljiv NATO stil borbe za ukrajinsku vojsku koja se suočava sa Rusijom koja ima superiornu avijaciju.

(Telegraf.rs)