Rat u Ukrajini pokazao: Najveći problem za NATO ne predstavlja strategija, već nešto sasvim drugo

Rat u Ukrajini koji je počeo pre skoro tri godine, pokazuje da je teorija koja stoji iza borbene doktrine NATO ispravna, ali problem leži u nečemu potpuno drugom. Naime, Velika Britanija i brojne druge NATO saveznice nemaju dovoljno resursa za njenu implementaciju, navodi se u najnovijem izveštaju, prenosi Business insider.

Ne postoje "ubedljivi dokazi koji bi sugerisali da rat zahteva fundamentalne promene ključnih ideja i termina u britanskoj ili savezničkoj zajedničkoj operativnoj doktrini, kao što su manevarski pristup, sveobuhvatni pristup ili komandovanje na osnovu misije", stoji u istraživanju organizacije RAND Evropa, koja je analizirala dostupnu literaturu o ratu u Ukrajini na zahtev Ministarstva odbrane Ujedinjenog Kraljevstva.

Preporučujemo

Izveštaj osporava tvrdnje drugih stručnjaka koji smatraju da strategija NATO zasnovana na manevru na kopnu sve više nailazi na pretnje. Međutim, kako bi se pobedilo u velikom sukobu poput ovog u Ukrajini, NATO nedostaje dovoljno opreme i municije.

Rat u Ukrajini karakterišu veliki gubici oklopnih vozila i artiljerije, kao i ogromna potrošnja municije koja je opteretila ekonomije sukobljenih strana. Zalihe NATO i kapaciteti odbrambene proizvodnje već su bili smanjeni nakon Hladnog rata, a održavanje stalnog snabdevanja Ukrajine naoružanjem, uz istovremeno obnavljanje sopstvenih zaliha, pokazalo se kao izuzetno izazovno.

"Objavljena literatura o Ukrajini sugeriše da najvažnije pitanje nije da li su doktrine NATO i Ujedinjenog Kraljevstva odgovarajuće, već da li su dostupni dovoljni resursi za njihovu verodostojnu primenu, naročito tokom dugotrajnog rata", upozorava RAND.

Rat u Ukrajini je pun kontradiktornosti, gde tehnologije 21. veka poput dronova koegzistiraju sa artiljerijskim napadima i rovovskim ratovanjem iz 1917. Dok vojske pokušavaju da izvuku lekcije za buduće ratove, nije lako razlikovati šta je staro, šta je novo i šta su specifične karakteristike rata u Ukrajini u odnosu na trajne trendove.

Na primer, kakva je budućnost vazdušne moći? Posade aviona imale su iznenađujuće ograničen uticaj u ratu u Ukrajini, kao i helikopteri.

"Primena kopnenih sistema protivvazdušne odbrane naglasila je lošu stopu preživljavanja helikopterskih jedinica na obe strane, uz smanjenu upotrebu platformi, uključujući helikoptere, za taktičke vazdušne manevre i evakuaciju povređenih, u poređenju s operacijama u Avganistanu i Iraku", navodi RAND.

Veliki broj i preciznost sistema PVO, poput Patriota (Ukrajina) ili S-300 i S-400 (Rusija), primoravaju avione da lete daleko od bojišta, što je jedan od razloga zašto su linije fronta uglavnom statične.

Ova pitanja nisu samo akademske prirode za NATO vojske. One upravljaju najbrojnijim i najnaprednijim vazdušnim snagama na svetu, razvijenim tokom Hladnog rata kako bi taktičkom vazdušnom snagom zaustavile i razbile brojčano nadmoćne sovjetske kopnene snage. Ako je njihova upotreba sada znatno ograničena, to sugeriše da će se NATO suočiti sa znatno težim borbama na kopnu.

Dronovi su u velikoj meri zamenili avione s posadom za izviđačke i napadne misije. Mali, potrošni dronovi zamenili su veće bespilotne letelice, poput turskog Bayraktar TB2, koji je Ukrajina koristila s razornim efektom u prvim danima rata. Ipak, masovna upotreba dronova nije donela odlučujuću pobedu nijednoj strani.

Ukrajina je pokušala da odbaci svoju doktrinu iz sovjetske ere u korist zapadnog stila manevarskog ratovanja, postigavši ograničen, ali ne i odlučujući uspeh. Rusija se oslanjala na masovne artiljerijske napade i talasne juriše, istu taktiku koju je Crvena armija koristila protiv Nemaca u Drugom svetskom ratu, a kako bi ostvarila postepene, ali skupe teritorijalne dobitke. Prema jednoj proceni, novembar je bio mesec sa najviše poginulih i ranjenih ruskih vojnika od početka rata.

"Bez vazdušne moći, ni manevarski ni pozicioni rat nije doveo do odlučujućeg strateškog ishoda, ali tvrdnje u literaturi o kraju takvih pristupa su preuranjene", navodi RAND.

Očigledna neutralizacija vazdušne moći loša je vest za NATO. Zapadne zemlje su tradicionalno ulagale u avione, umesto da grade ogromne zalihe artiljerije, kao što su to činile Rusija i Kina.

RAND izdvaja nekoliko trajnih lekcija rata u Ukrajini za NATO. Jedna od njih je potreba za dovoljnim brojem ljudstva i materijala kako bi se apsorbovali i nadoknadili stalni gubici u dugotrajnom ratu.

"Iako efikasnost omogućena novim tehnologijama može smanjiti potrebu za masom u određenim situacijama, ona ne može zameniti opštu potrebu za kritičnom masom. Još uvek nismo videli nijednu revolucionarnu tehnologiju ili taktiku koja negira potrebu za masom ljudstva, infrastrukture, materijala i zaliha".

Ova pitanja su posebno akutna za Veliku Britaniju. Britanska vojska se smanjuje na 72.000 vojnika, najniži broj još od Napoleonovih ratova dok su Kraljevska mornarica i Vazduhoplovne snage takođe daleko slabije u odnosu na doba Hladnog rata. U slučaju rata sa Rusijom, poput invazije na Poljsku ili istočnu Evropu, Velika Britanija bi jedva mogla da okupi jednu potpuno opremljenu mehanizovanu diviziju.

Studija RAND takođe ispituje kako vojna moć proizilazi iz nečeg više od samog naoružanja i strategije. Na primer, najveća greška Kremlja bila je potcenjivanje odlučnosti ukrajinskog naroda i vlade da očuvaju svoju nezavisnost kao nacije.

"Rat je ponovo naglasio važnost narativa i pristupa usmerenih na publiku. Ovo uključuje ključnu, ali često zanemarenu ulogu nacionalne volje za borbom, temu koja je opširno analizirana u RAND, ali često zanemarena, posebno u zapadnim odbrambenim ustanovama".

Možda najvažnija lekcija rata u Ukrajini jeste značaj prilagodljivosti. Ukrajina i Rusija su u nekim aspektima pokazale rigidnost, ali u drugim veliku prilagodljivost, poput savladavanja upotrebe dronova.

"Tehnološki trendovi ka automatizaciji, optimizaciji procesa i transparentnijem, umreženom i podatkovno bogatom bojnom prostoru, na primer, ponovo su naglasili trajni uticaj nesigurnosti i trenja u komplikovanju operacija", navodi RAND.

To znači da NATO mora stalno preispitivati svoju doktrinu. Rat u Ukrajini "naglašava ključnu razliku između inovacija (kombinovanja starog sa novim) i adaptacije (odgovora na nove taktike neprijatelja) te potrebu da se oba pristupa promovišu (ne nužno dajući prednost novom)", zaključuje RAND.

(Telegraf.rs)