Trampova direktna ovlašćenja za nadzor predstavljaju veliku pretnju po privatnost Amerikanaca

Za samo nekoliko nedelja, Donald Trump će ponovo ući u Belu kuću, a njegova administracija će dobiti pristup ogromnoj moći nadzornog aparata Sjedinjenih Država.

U januaru, ovaj autoritarni lider, koji je obećao da će progoniti svoje protivnike, dobiće značajan uticaj na upotrebu nekih od najintruzivnijih tehnologija i špijunskih taktika na svetu, prenosi msnbc.

Preporučujemo

Razumljivo, mnogi su od aktivista, preko stručnjaka za bezbednost, do članova Kongresa, zabrinuti zbog toga šta ova moć može značiti u rukama čoveka sa "listom neprijatelja" i istorijom zloupotrebe državnih resursa u partijske svrhe. Ovdde se razmatra deo tih zabrinutosti i kako bi Trampova administracija mogla da se obračuna sa političkim protivnicima.

"Projekat 2025" predlaže pojačan nadzor Centra za kontrolu i prevenciju bolesti (CDC) nad podacima o reproduktivnom zdravlju.

U ovom izveštaju se posebno poziva na istraživanje CDC o rizicima abortusa, "preživelima abortusa", kao i na obavezu izveštavanja o broju abortusa iz svake savezne države (što je trenutno dobrovoljno) kao uslov za dobijanje federalnih sredstava za Medicaid.

Plan detaljno opisuje potrebu prikupljanja podataka o stopama abortusa među različitim demografskim grupama, praćenje broja slučajeva beba koje su navodno "preživele abortus" (što se ne dešava), štetnih efekata abortusa, i uskraćivanje sredstava Ministarstva zdravlja i socijalnih usluga (HHS) saveznim državama u kojima je abortus i dalje legalan, ukoliko ne ispune ove zahteve.

Prošle godine, stručnjak za nadzor, Albert Foks Kan, objasnio je kako represivne vlade mogu koristiti istoriju pretrage na internetu da otkriju da li su ljudi istraživali "neodobrene" abortuse, pa čak i kako mogu koristiti podatke o geolokaciji za praćenje da li su prišli ili ušli u objekte gde se pružaju usluge abortusa.

Nadzor nad imigracijom

Lideri borbe za građanska prava izrazili su zabrinutost zbog Trampovog obećanja o masovnim deportacijama na privatnost. Nakon Trampove pobede na izborima, Služba za imigraciju i carinu (ICE) poslala je obaveštenje "tražeći od kompanija da podnesu planove za proširenje ICE sistema za praćenje pomoću nanogica, GPS uređaja, tehnologije biometrijske provere i ljudskih agenata za nadzor nedržavljana koji čekaju saslušanje na imigracionom sudu ili deportaciju".

Kako je Američka unija za građanske slobode (ACLU) objasnila ove godine, neki od ovih nadzornih alata, poput nanogica, poznati su po tome što su fizički bolni i ponižavajući. Osim toga, Tramp je predložio da se policija angažuje u sprovođenju imigracionih zakona, taktika koja je široko osuđena zbog oslanjanja na rasno profilisanje.

Takođe, malo je razloga da se pretpostavi da bi posledice ovih politika ostale ograničene samo na nedokumentovane imigrante, s obzirom na to da je Tramp govorio o potencijalnoj deportaciji i američkih državljana.

Nadzor nad medijima

Generalni inspektor Ministarstva pravde otkrio je početkom decembra da je Trampovo Ministarstvo pravde prekršilo sopstvena pravila o špijuniranju novinara dok je pokušavalo da otkrije izvore curenja informacija, ignorišući proces revizije koji je bio uveden radi autorizacije takvih istraga.

Novinari su izrazili zabrinutost zbog mogućih represivnih napada na medije, ukazujući na Trampove lične napade na slobodu štampe i njegov izbor Kaša Patela, lojaliste koji je više puta pretio novinarima, za nominaciju za direktora FBI, kako bi zamenio Kristofera Reja.

(Telegraf.rs)