Evo kako je pad režima Bašara al-Asada u Siriji naneo nepovratnu štetu Putinovim ambicijama u Africi

Rusija je povukla većinu svojih snaga iz Sirije, nedeljama nakon pada režima Bašara al-Asada, što je bilo kulminacija građanskog rata koji je trajao više od 13 godina.

Istovremeno, ruske trupe napustile su ključne položaje, uključujući i bazu Kamišli u severnoj Siriji, saopštilo je Glavni ukrajinski vojno-obaveštajni direktorat, prenosi britanski Telegraf.

Preporučujemo

Rusija je i dalje zadržala prisustvo svojih snaga u primobalnom delu Sirije - vazduhoplovnoj bazi Hmeijmim i pomorskoj bazi Tartus. Međutim, izveštaji sa terena pokazuju da se Rusija priprema da značajno sanji broj trupa ili u potpunosti napusti ove baze.

Povlačenje naglašava promenjive prioritete Moskve, postavljajući pitanja o njenoj sposobnosti da zadrži uticaj u regionu usred tekuće nestabilnosti. Ali to takođe izaziva sumnju u sposobnost Rusije da projektuje svoju moć u Africi. Kontrola dve glavne baze u Siriji je od vitalnog značaja za misije Kremlja da usmerava pomoć, vojnu opremu i plaćenike u Afriku, što predstalja srž projekta Putinovog ličnog neokolonijalizma.

Ruski predsednik je namerno raspirivao državne udare u zapadnoj Africi i zaslepio lidere ovih država sa ponudama jeftine energije, žitarica, špijunskih satelita i vojne opreme kao deo njegove globalne borbe protiv SAD i njenih saveznika.

"Sveobuhvatni cilj Rusije je da dobije više podrške za svoju viziju multipolarnog svetskog poretka zasnovanog na oslabljenom uticaju Zapada", navodi se u izveštaju Saveta za spoljne odnose, istraživačkog centra sa sedištem u SAD, o projektu Kremlja u Africi.

Analitičari kažu da je Vladimir Putin odlučio da je Zapad ranjiv u bivšim evropskim kolonijama u zapadnoj Africi - posebno Maliju, Burkini Faso, Nigeru i Centralnoafričkoj Republici.

Njih je Putin i ciljao. U ovim zemljama Maliju, Nigeru i Burkini Faso, državni udari koje je podstakla Rusija od 2021. postavili su proruske vojne hunte koje su postale redovni gosti Moskve. U međuvremenu, Francuska i SAD bile su prinuđene da demontiraju vojne baze u regionu.

U zamenu za podršku smenama režima, Putin očekuje prorusku politiku koja uključuje podršku njenoj politici u UN, okrivljujući Ukrajinu i SAD za "globalnu terorizam", i predaju prava na vredne minerale i rudnike. Ali, postojala je jedna velika prepreka Putinovom planu da potkopa Zapad kroz Afriku. Linije za snabdevanje. Put od Rusije do zapadne Afrike je dug, predugačak za teško natovarene ruske teretne avione.

I tu su se uklopile ruska vazduhoplovna baza Hmeijmim i pomorska baza Tartus u Siriji. One su postale vitalni zupčanici za rute snabdevanja Kremlja za zapadnu Afriku.

"Kontrola nad pomorskim i vazdušnim bazama u Siriji je od vitalnog značaja za ruske interese širom Afrike", navodi istraživački centar Atlantskog saveta sa sedištem u SAD.

Ruski teretni avioni mogli su da slete u Hmeijmim da dopune gorivo na pola puta do Libije, gde je Rusija takođe izgradila uporište podržavajući pobunjenike sa sedištem u Bengaziju, ili otprilike trećinu puta kroz letove do zapadne Afrike.

Baza Tartus postala je glavno sedište za "dopunjavanje i popravku" u Sredozemnom moru, dajući ruskoj mornarici sigurnu luku i čvorište za projektovanje moći i uticaja prema severu Afrike. Problem za Kremlj sada je što nema dogovor sa novim islamističkim vlastima u Siriji, koje su zauzele Damsk ranije ovog meseca, kako bi joj se omogućilo da zadrži kontrolu nad ove dve baze.

Samuel Ramani, saradnik istraživačkog centra RUSI i autor knjige "Rusija u Africi", opisao je kolaps Asadovog režima kao "geopolitički i statusni poraz Rusije", koji ne samo da stvara logističke probleme već podriva njenu reputaciju sa proruskim diktatorima u Africi.

Sirijski model protiv pobunjenika zasnovan na autoritarnoj stabilnosti bio je glavna ponuda Rusije autokratijama u krizi u Africi", rekao je on.

Čak su i upućeni u Kremlju počeli da priznaju da kolaps Asadovog režima za 11 dana znači da Rusija mora  da obuzda svoje globalne ambicije, a možda i prihvatiti svoju ulogu regionalne sile.

"Kolaps Asadovog režima u Siriji je loša vest za Rusiju jer je njeno vojno prisustvo tamo značajno proširilo prostor delovanja Moskve i na Bliskom istoku i u Africi", napisao je Fjodor Lukjanov, ruski inostrani analitičar.

Prošle nedelje, ruske snage u Siriji su snimljene kako se povlače od manjih isturenih operativnih baza i položaja kod Hmeijmima i Tartusa. Pobunjenicima je rečeno da ne napadaju ruske snage, ali Kremlj je rekao da još nije postigao dogovor da zadrži baze.

I, kako objašnjava Džon Forman, bivši oficir Kraljevske mornarice koji je ranije služio kao britanski vojni ataše u Rusiji, nema mnogo pristojne alternative za ove dve baze kao tačaka za snabdevanje i projektne tačke za Kremlj.

"Libijske vazdušne baze su loša zamena za Hmeijmim u smislu objekata, piste, lokacije i bezbednosti", rekao je on.

Rusija ima određene poluge u istočnoj Libiji, ali se oslanja na dozvolu od tamošnjih saveznika da koriste njihove luke i vazdušne baze.

Ove nedelje američki zvaničnici su rekli da Kremlj pregovara o unapređenju lučkih objekata u Libiji. Takođe je prebačen sistem protivvazdušne odbrane iz baza u Siriji u Libiju. U Sudanu, Rusija efektivno sponzoriše obe strane u građanskom ratu i još pokušava da pregovara o pristupu Port Sudanu na Crvenom moru.

Obe opcije su daleko komplikovanije, skuplje i nesigurnne o korišćenja baza u Siriji. A to nas vraća u zapadnu Afriku. U Bamaku, glavnom gradu Malija, Ulf Laesing, direktor programa Sahel u Fondaciji Konrad Adenauer, nemački istraživački centar, rekao je da očekuje pad aktivnosti Kremlja u regionu zbog logističkih problema nastalih kolapsom Asadov režim u Siriji.

"Pošteno je reći da je Rusija više ne može da širi svoj uticaj kao u Čadu, a oni su to verovatnno iali na umu. Takođe nisam siguran da će moći da zadrže svoje trenutne operacije u Maliju, Nigeru, Centralnoafričkoj Republici ili Burkini Faso na istom nivou".

U suštini, negativan rasplet Putinovog projekta podrške Asadu, manje od 10 godina nakon njegove toliko najavljivane intervencije, preti da potkopa i njegove operacije u Africi.

Ove nedelje, Kaja Kalas, komesarka EU za spoljne poslove, rekla je da je odlučna da ubedi novu sirijsku vladu da zatvori ruske baze kako bi smanjila uticaj Kremlja u Africi. Sirija je uvek bila Ahilova peta afričkog projekta Kremlja. I Putinov neprijatelji to znaju.

(Telegraf.rs)