"Tačno na ovom mostu mogao bi da počne Treći svetski rat": Da li je ovo najranjiviji deo NATO-a u celoj Evropi

Ovaj snegom prekriveni granični most između dve srednjovekovne tvrđave u delu Estonije gde se govori ruski mogao bi biti mesto gde će započeti Treći svetski rat, piše Politico.

Grad Narva, skučen uz estonsku granicu s Rusijom, bio je u središtu napora da se odupre, kako kažu, gotovo stalnim provokacijama iz Moskve - od ometanja satelitske navigacije do otimanja bova za označavanje granice, vrlo glasne propagande, nadzornih bespilotnih letelica i zujanja balona označenih sa "Z" simbolom ruskih oružanih snaga.

Preporučujemo

"Ne nameravamo da započnemo Treći svetski rat, ali vidimo stalne pokušaje da se isprovociramo da učinimo nešto što bi imalo veći odek", rekao je Egert Belitšev, glavni direktor estonske policije i granične straže.

Foto: Marko Mumm / AFP / Profimedia

Otprilike četvrtina estonskog stanovništva od 1,4 miliona etnički su Rusi. Većina ima estonsko državljanstvo i većina oseća bliske veze s Estonijom, ali Kremlj je majstor iskorišćavanja etničkih razlika kako bi dobio posebnu ulogu u zaštiti ruske dijaspore. To je učinjeno u Gruziji i Moldaviji i to je bio izgovor za invaziju na Ukrajinu.

Postoji bojazan da bi Kremlj mogao igrati na istu kartu i pokušati zauzeti istočnu Estoniju, s njenom velikom populacijom etničkih Rusa, a zatim izazvati NATO da pokrene globalni rat kao odgovor. Nereagovanje bi pokazalo da je NATO-ova odredba o zajedničkoj odbrani u Članku 5 besmislena.

Ruski predsednik Vladimir Putin čak je sugerisao 2022. godine, nedugo nakon što je Moskva pokrenula svoj sveopšti rat protiv Ukrajine, da je Narva istorijski gledano deo Rusije. Narva, treći po veličini grad u Estoniji, bliži je Sankt Peterburgu nego Talinnu. Od oko 56.000 stanovnika 96 posto govori ruski, a trećina ima ruski pasoš.

Opisujući grad kao "kraj slobodnog sveta", Belitšev, koji je etnički Estonac, ne misli da su estonski NATO saveznici spremni na ono što bi se ovde moglo dogoditi.

Oko 900 britanskih vojnika raspoređeno je u zemlji kao deo multinacionalnih NATO snaga u vazdušnoj bazi Tapa zapadno od Talina. Francuska tamo takođe ima trupe. Britanska vlada obećala je staviti svoj borbeni tim 4. brigade u pripravnost za brzo raspoređivanje. NATO je stvorio borbene grupe u većini istočnih zemalja članica, a planira proširiti te grupe u Letoniji i Litvaniji. Na to se nisu obavezali u Estoniji zbog manjka u britanskoj vojsci, koja ima samo dve oklopne brigade na raspolaganju.

Ako bi Rusija izvršila napad, malo je verovatno da bi NATO snage u Tapi, dopunjene estonskim aktivnim osobljem od 7.700 (povećano na 43.000 u slučaju rata), imale dovoljno vatrene moći da odbiju ofanzivu. Štaviše, nedavna poseta belgijske delegacije bila je usredsređena na to kako evakuisati svoje državljane, zanemarujući ozbiljnu raspravu o tome kako se trupe mogu brzo poslati da brane Baltik, rekao je Belitšev.

"Mislim da svest ne postoji u onoj meri koliko je mi imamo", rekao je o saveznicima svoje zemlje. “Nije je bilo 2008. (kada je Rusija napala Gruziju), nije je bilo 2014. (kada je Krim pripojen) i nema je sada... ljudi ne razumeju stvarnu situaciju.”

Za Tallin je egzistencijalno pitanje šta učiniti sa svojim velikim susedom na istoku. Najmanja baltička država već sada troši 3,4 posto svog BDP-a na odbranu, a iduće godine planira taj udeo povećati na 3,7 posto, daleko više od većih zemalja EU-a. Strah u Talinu je zbog onog što bi se moglo dogoditi nakon završetka rata u Ukrajini i ako Rusija iskoristi bilo kakvu pauzu u borbama da napadne ranjivu zemlju NATO-a, prenosi Jutarnji.

Ta pretnja čini kontrolu granice još važnijom.

"Kada dođe do invazije, već je prekasno", rekao je estonski ministar odbrane Hano Pevkur u Talinu. "Moramo proučiti sistem ranog upozoravanja i unapred biti jasni da ćemo odmah reagovati ako prva osoba pređe granicu."

Foto: Marko Mumm / AFP / Profimedia

Estonija ima dugo i gorko iskustvo ruske kolonije. Tek je 1991. nakon raspada Sovjetskog Saveza ponovno stekla svoju nezavisnost i od tada je požurila učvrstiti veze s EU-om i NATO-om. Opasnost od Moskve istaknuta je 2014. godine, kada je ruski službenik sigurnosnih službi Eston Kohver otet i zatvoren od strane Rusije. Pušten je godinu dana kasnije u razmeni zarobljenika.

"Možemo li biti sigurni da se tako nešto neće ponoviti?" rekao je Belitšev, stojeći na mostu na reci Narvi, gledajući na nedavno postavljenu odbranu protiv tenkova, tzv. ‘zmajeve zube‘. Belitšev je rekao da je plan tehnologijom nadzora pokriti svaki metar estonske granice s Rusijom od 338 kilometara. To je lakše reći nego učiniti.

Prvo, tu je deonica od 77 kilometara koja prolazi uz reku Narvu. Rusko uklanjanje graničnih bova ovog leta uzrokovalo je porast upada na estonsku teritoriju s 18 u prethodne dve godine na 96 ove godine. Bez plutajućih oznaka, estonski čuvari imaju problema s razlikovanjem između slučajnih upadača i drskih pokušaja proboja u EU. "Ako bove nisu tamo u reci, to uzrokuje mnogo grešaka", rekao je Belitšev.

Rusko blokiranje GPS signala u tom području takođe otežava praćenje aviona ili bespilotnih letelica i otkrivanje krijumčara, a takođe onemogućuje stražarima da tačno odrede lokacije u divljini. Južno od Narve, granica se proteže 126 kilometara kroz jezero Peipus nakon čega se vijuga prema jugu još 136 kilometara kroz dva putna prelaza u Koidulau i Luhamau, u blizini mesta gde je Kohver uhvaćen, probijajući se kroz močvaru. Dok vlažni teren predstavlja prirodnu barijeru leti, on otvrdne na niskim temperaturama.

"To je poput aerodroma zimi", rekao je Belitšev. "Tamo možete sleteti avionom ako želite." Program vredan 157 miliona evra usmeren je na jačanje granične zaštite u Narvi. Belitšev je rekao da Estonija gradi ono što on naziva "zidom za bespilotne letelice" koji koristi digitalne sisteme za blokiranje neprijateljskih bespilotnih letelica.

Plan je takođe angažovati policijsku stražu od 1000 pripadnika sigurnosnog osoblja širom zemlje kao podršku u slučaju većeg incidenta, uz 29.000 volontera koji već treniraju u sklopu Estonske odbrambene lige. Povećanje broja nije lako u mestu kao što je Narva budući da kandidati moraju tečno govoriti estonski i imati državljanstvo da bi služili u policiji.

"U ovoj regiji uvek imamo problem da pronađemo nove policajce", rekao je. Unutar impozantne tvrđave Narve na obali reke, koju su u raznim periodima tokom poslednjih 700 godina držali Danci, Nemci, Poljaci, Šveđani, Rusi, Sovjeti i sada Estonci, izvršna direktorka gradskog muzeja Maria Smorževskih-Smirnova rekla je da je teško boriti se protiv informacijskog rata Moskve.

Ove se godine Smorževskih-Smirnova našla na udaru na internetu zbog pokretanja izložbe pod nazivom Narva 44 koja se bavi uništenjem pograničnog grada tokom Drugog svetskog rata od strane sovjetskih snaga. Kremlj za razaranje okrivljuje nemačke trupe u povlačenju, rekla je, ali fotografije pokazuju drugačiju priču.

Izložba je naljutila lokalno veće Narve. Tim Smorževskih-Smirnove takođe je izazvao kritike zbog postavljanja velikog transparenta na stranu tvrđave okrenutu prema Rusiji na kojem je pisalo "Putin je ratni zločinac" tokom ruske proslave Dana pobede u maju.

Foto: Marko Mumm / AFP / Profimedia

Estonija pokušava zadržati dobre odnose sa svojim etničkim Rusima i s Moskvom od trenutka kad je počela napetost. Dok je Finska zatvorila sve svoje kopnene granične prelaze s Rusijom, Estonija drži most u Narvi otvorenim za pešački saobraćaj, što znači da je stalni fokus na nadzoru protoka ljudi. Od onih koji pokušavaju preći jasno je izraženo nezadovoljstvo.

Na ulazu u granični prelaz dugačak je red koji se vijuga prema gradskom trgu dok stotine čekaju u snegu za prolaz u Rusiju. Putnici koji prelaze dugu, zaleđenu stazu preko mosta u Rusiju, mnogi vukući velike kofere na kotrljanje, gunđaju na ruskom da su ih estonske vlasti prisilile čekati satima zbog glomaznih izlaznih provera.

Belitšev je okrivio Ruse za stvaranje problema u saobraćaju kako bi njegov tim izgledao loše i podstakao loše osećaje, ali je dodao da nije njegov posao da olakšava tranzit do države "agresora".

"Ako želite da uđete u Rusiju, to ne bi trebalo da bude ugodno", rekao je Belitšev, piše Politico.

(Telegraf.rs)