Ne, ovo nije šala: U ovom gradu u Americi po zakonu svaki stanovnik mora da poseduje oružje i municiju

Keneso u Džordžiji ima sve odlike malog grada kakve obično većina ljudi zamišlja na jugu Sjedinjenih Država.

Tu su miris svežeg peciva koji dolazi iz pekare "Honeysuckle Biscuits & Bakery" i tutnjava voza na obližnjoj pruzi. To je i mesto gde mladenci ostavljaju ručno ispisane zahvalnice po kafićima, hvaleći "toplu" atmosferu.

Preporučujemo

Ali, postoji još jedan aspekt ovog gradića koji bi nekima mogao biti iznenađujući. Gradski zakon iz 1980-ih godina koji obavezuje sve stanovnike da poseduju oružje i municiju prenneo je BBC.

"To nije kao da oružje nosite za pojasom kao na Divljem zapadu", kaže Derek Isterling, gradonačelnik ovog mesta u tri uzastopna mandata i samoproklamovani "penzionisani mornarički momak".

"Nećemo pokucati na vaša vrata i reći: ‘Dajte da vidimo vaše oružje’", navodi on.

Zakon u Kenesou u vezi oružja jasno navodi: "Kako bi se obezbedila i zaštitila bezbednost, sigurnost i opšte blagostanje grada i njegovih stanovnika, svaki domaćin, koji živi unutar gradskih granica je obavezan da poseduje vatreno oružje, zajedno sa municijom".

Stanovnici sa mentalnim ili fizičkim invaliditetom, krivičnim presudama ili religijskim uverenjima, koja su u sukobu sa zakonom izuzeti su od ove obaveze.

Prema rečima gradonačelnika Isterlinga i nekoliko lokalnih zvaničnika, nikada nisu pokrenuti postupci niti hapšenja zbog kršenja člana II, odeljak 34-21, koji je stupio na snagu 1982. godine. I niko sa kim su britanski novinari razgovarali nije mogao da kaže koja bi bila kazna za kršenje zakona. Ipak, gradonačelnik insistira:

"To nije simboličan zakon. Nisam za stvari koje su samo za šou". Za neke, ovaj zakon je izvor ponosa, odraz kulture oružja u gradu. Za druge, to je izvor stida, stranica iz poglavlja istorije koje bi želeli da zaborave. Međutim, opšte je verovanje među stanovnicima da zakon o oružju čini Kenesou sigurnim mestom.

"Ako ništa drugo, kriminalci treba da budu zabrinuti, jer ako provale u vašu kuću dok ste tamo, ne znaju šta vas čeka", navode gosti piceruje koji uživaju u svom omiljenom obroku sa peperoni kobasicom.

Prema podacima policije dokom 2023. u gradiću Kenesou nije počinjeno nijedno ubistavo, ali su zabeležena dva samoubistva vatrenim oružjem. Blejk Vederbi, domar u Prvoj baptističkoj crkvi Kenesou, ima drugačije mišljenje o tome zašto je stopa kriinala niska.

"To je stav prema oružju ovde u Kenesou koji drži kriminal vatrenim oružjem na niskom nivou, a ne samo oružje. Nije važno da li je to pištolj, viljuška, pesnica ili štikla. Štitimo sebe i svoje komšije", rekao je Vederbi.

Pat Feris, koji je ušao u gradski savet Kenesoua 1984. godine, dve godine nakon usvajanja zakona, rekao je da je zakon stvoren kao "više politička izjava nego bilo šta drugo".

Nakon što je Morton Grouv u Ilinoisu postao prvi američki grad koji je zabranio posedovanje oružja, Kenesou je postao prvi grad koji ga je učinio obaveznim, što je privukloo veliku pažnju šiom SAD. Slični zakoni o oružju doneti su u najmanje pet gradova, uključujući Gan Bare Siti u Teksasu i Virdžn u Juti.

U 40 godina od donošenja zakona o oružju u Kenesou, Pet Feris kaže da je njegovo postojanje uglavnom izbledelo iz svesti ljudi.

"Ne znam koliko ljudi uopšte zna da taj propis postoji", rekao je on.

Iste godine kada je zakon stupio na snagu, Blejk Vederbi, domar crkve, se rodio. Setio se detinjstva kada bi mu otac, polušaljivo, govorio:

"Nije važno da li voliš oružje ili ne, to je zakon. Naučili su me da, ako si muškarac, moraš da poseduješ oružje", rekao je on.

Sada ima 42 godine, a prvi put je ispalio metak sa 12 godina.

"Skoro sam ispustio oružje jer sam se  jer me je toliko uplašilo", dodao je on.

Vederbi je u jednom trenutku posedovao više od 20 komada oružja, ali sada ne poseduje nijedno. Prodao ih je tokom godina, uključujući i ono koje mu je otac ostavio kada je preminuo 2005. godine, a kako bi prebrodio teška vremena.

"Trebalo mi je gorivo više nego oružje", ističe on.

Jedno mesto gde je mogao da proda svoja oružja je "Deercreek" prodavnica oružja, smeštena na glavnoj ulici gradića. Džejms Rabun (36), radi u toj prodavnici otkako je završio srednju školu.

"To je porodični posao", rekao je, koji su otvorili njegov otac i deda, obojica još uvek tamo rade. Otac iza pulta popravlja oružje, a deda se opušta u stolici za ljuljanje na verandi.

Iz očiglednih razloga, Rabun je veliki obožavalac zakona o oružju u Kenesou, jer to je dobro za posao.

"Zanimljiva stvar kod vatrenog oružja je to što ga ljudi kupuju radi samoodbrane, ali mnogi ga vole i kao umetnička dela ili kao bitkoin nešto što je retko", kaže Rabun.

Među desetinama i desetinama oružja koje vise na zidovima za prodaju nalaze se puške dvocevk sa crnim barutom, slične mušketama i nekoliko Vinčester pušaka iz 1800-ih, koje se odavno neprave.

U Kenesou, ljubitelji oružja nisu ograničeni samo na vlasnike prodavnica i muškarce srednjih godina. Kris Velš, majka dve tinejdžerke, otvoreno govori o svom posedovanju oružja. Lovac je, članica streljačkog kluba i vežba gađanje u lokalnom streljačkom klubu sa svojim ćerkama.

"Ja sam vlasnica oružja", priznala je, nabrajajući svoj arsenal koji uključuje „Ruger pištolj za nošenje, Beretu, Glok i oko pola tuceta pušaka".

Međutim, Kris Velš nije naklonjena zakonu o oružju u Kenesouu.

"Sramota me je kada čujem da ljudi pričaju o tom zakonu. To je samo neka stara stvar iz Kenesoua za koju se i dalje držimo".

Volela bi da kada stranci pomisle na grad, pomisle na parkove, škole i vrednosti zajednice, a ne na zakon o oružju "koji ljude čini nelagodnim".

"Kenesou ima mnogo više od toga", ističe ona.

Članica gradskog saveta, Madelin Orošena, slaže se da je zakon "nešto što bi ljudi radije izbegli da reklamiraju".

"To je samo čudna činjenica o našoj zajednici. Stanovnici će ili prevrnuti očima s dozom stida ili se nasmejati na to", zaljučuje ona.

(Telegraf.rs)