"Kanada, Grenland i Panamski kanal nisu na prodaju": Zašto onda Tramp preti da će ih uzeti?

Izabrani predsednik Donald Tramp dugo je vodio kampanju na društvenim mrežama kako bi izolovao Sjedinjene Države od sukoba u inostranstvu poput rata u Ukrajini, kao i za povećanje tarifa za trgovinske partnere i obnovu domaće industrije.

Međutim, poslednjih dana, Tramp, koji zvanično stupa na funkciju 20. januara kada će položiti zakletvu, nagovestio je mnogo agresivniji pristup u svojoj spoljnoj politici, prenosi BBC.

Preporučujemo

U početku ove neeočekivane kampanje on se našalio da bi Kanada mogla da postane 51. američka savezna država. Nakon toga je zapretio da će ponovo preuzeti kontrolu nad Panamskim kanalom. Takođe je ponovio želju iz svog prvog mandata da Amerika dođe u posed autonomne danske teritorije - Grenlanda, koji opšte i nije na prodaju.

Sjedinjene Američke Države verovatno neće preuzeti kontrolu ni nad jednim od ovih regiona, ali ove izjave izabranog predsednika bi mogle ukazati na to da Trampova vizija "Amerika na prvom mestu" uključuje demonstraciju moći supersile van njenih granica u interesu trgovine i nacionalne bezbednosti.

U nedelju je Tramp na konzervativnoj konferenciji u Arizoni izjavio da Panama naplaćuje američkim brodovima "neprihvatljive, krajnje nepravedne" takse za korišćenje kanala koji povezuje dva najveća svetaka okeana.

Nakon što su početkom 20. veka preuzele izgradnju kanala, SAD su u potpunosti predale kontrolu Panami 1970-ih što je definisano ugovorom. Međutim, ove sedmice Tramp je izjavio da će, ako se "pljačka" ne zaustavi, zahtevati da se kanal vrati Americi, iako nije precizirao kako.

Tramp je dodao da ne želi da Panamski kanal "padne u pogrešne ruke" i posebno naveo Kinu, koja ima značajne interese u ovom vodenom putu.

"Postoji stvarni interes nacionalne bezbednosti SAD u očuvanju neutralnosti kanala. Trampova izjava se uglavnom odnosi na to", izjavio je Vil Frimen, stručnjak za Latinsku Ameriku pri Savetu za spoljne odnose, komentarišući Trampove izjave.

Kina je drugi najveći korisnik Panamskog kanala, odmah iza SAD, prema zvaničnim podacima. Takođe ima velike ekonomske investicije u Panami. Ova država je 2017. prekinula diplomatske veze sa Tajvanom i priznala ga kao deo Kine, što je bio veliki uspeh za Peking.

"Panamski kanal nije samo ključan za američku trgovinu na Pacifiku. U slučaju bilo kakvog vojnog sukoba s Kinom, bio bi neophodan za premeštanje američkih brodova i druge opreme", dodao je Frimen.

On je napomenuo i Trampove česte komentare o nepravednom tretmanu američkih trgovinskih partnera, kao i obećanje izabranog predsednika da će oštro povećati tarife na stranu robu, posebno onu iz Kine.

"Trampove žalbe na takse za prevoz brodova deluju kao odraz njegovih stavova o trgovini. Iako bi izjave mogle biti prisilne, ostaje da se vidi da li će vlasti kanala smanjiti takse na američki teret kao odgovor na pretnju", smatra Frimen.

Predsednik Paname, Hose Raul Mulino, objavio je izjavu u kojoj kaže da kanal i okolna područja pripadaju njegovoj zemlji i da će tako i ostati.

Proteklov vikenda, Tramp je na društvenim mrežama izjavio da SAD "smatraju da su vlasništvo i kontrola nad Grenlandom apsolutno neophodni", zbog nacionalne bezbednosti i globalne slobode.

SAD održavaju svemirsku bazu Pitufik na Grenlandu. Teritorija je bogata prirodnim resursima, uključujući retke zemne minerale i naftu, i zauzima stratešku lokaciju za trgovinu, dok globalne sile nastoje da prošire svoj uticaj u Arktičkom krugu. Rusija, naročito, vidi ova region kao stratešku priliku.

Tramp je prvi put izneo ideju o kupovini Grenlanda 2019. godine, tokom svog prvog mandata, ali ona nije realizovana. Grenlandski premijer, Mute B. Ege, odgovorio je na Trampove najnovije komentare ove sedmice:

"Nismo na prodaju i nećemo biti na prodaju".

Ipak, Tramp je nastavio da naglašava svoje izjave javno. Na platformi Truth Social, Trampov nalog je objavio sliku američke zastave postavljene usred Panamskog kanala.

Njegov srednji sin Erik Tramp, objavio je sliku na platformi Iks, bivšem Tviteru, koja prikazuje Grenland, Panamski kanal i Kanadu u korpi za kupovinu Amazona.

Za Trampa, obećanja o korišćenju američke moći u svoju korist pomogla su mu u njegovim uspešnim predsedničkim kampanjama. To je taktika koju je koristio i tokom prvog predsedničkog mandata, preteći tarifama i raspoređivanjem "naoružanih vojnika" kako bi naterao Meksiko da pojača kontrolu duž granice sa SAD.

Kako se približava svom drugom mandatu, Tramp bi mogao planirati da ponovo koristi sličnu strategiju kada preuzme dužnost 20. januara. Iako ostaje da se vidi šta će se desiti, Danska je izrazila spremnost za saradnju s njegovom administracijom.

Takođe je najavila veliko povećanje izdvajanja za odbranu Grenlanda, nekoliko sati nakon što je Tramp ponovio želju da kupi ovu arktičku teritoriju, o čemu je Telegraf.rs raije izvestio.

(Telegraf.rs)