Kako Sjedinjene Države zbog Kine mogu da izgube uticaj u Latinskoj Americi?

Kada američkim zvaničnicima postavite pitanje vezano za Kinu diskusija obično završi o Tajvanu ili uvođenju carina na kineske prozvode. Međutim, jedna druga pretnja iz Pekinga raste već godinama i ona se nalazi mnogo bliže Sjedinjenim Državama - u Latinskoj Americi!

Najbolji primer za to je novootvoreni mega-lučki kompleks na dubokom moru u Čansaju (Peru), prenosi portal Heritage.

Preporučujemo

Ova džinovska luka teško da na prvi pogled izgleda kao nešto što bi trebalo da zabrine Sjedinjene Države. Međutim, ova luka je 60 odsto u vlasništvu kineskog državnog giganta "COSCO Shipping", koji ima ekskluzivna operativna prava.

Luka Čansaj predstavlja veliku pobedu za zvanični Peking. Očekuje se da će smanjiti vreme isporuke robe između Kine i Južne Amerike za oko 10 dana, čineći eksploataciju resursa ovog kontinenta i slanje izvoza iz Pekinga, od solarnih panela do električnih vozila, lakšim i jeftinijim. Ove prednosti će se još više povećati kada železnička pruga poveže luku Čansaj sa Brazilom, najvećim trgovinskim partnerom Kine u Južnoj Americi.

Peruanska vlada se nada da će nova luka omogućiti zemlji da kapitalizuje na povećanoj trgovini Kine sa regionom i postane, kako je rekao jedan peruanski zvaničnik, "Singapur Latinske Amerike".

Međutim, ova kocka nosi rizike. Neki u Peruu se plaše da je njihova vlada dala Kini previše uticaja. Nije jasno kako je "COSCO" dobio ekskluzivna operativna prava u suprotnosti sa Zakonom o nacionalnom port sistemu Perua. Ove godine, zakon je izmenjen kako bi legalizovao ovaj aranžman, nakon što su pokušaji Lime da poništi klauzulu o ekskluzivnosti rezultirali pretnjom "COSCO" da će povući ulaganje iz skoro dovršenog projekta.

Ovo nije dobro ni za Peru ni za Sjedinjene Države, koje gube uticaj u svom dvorištu. Ali nije kao da je Vašington Peruu ponudio bolju alternativu. Peruanski zvaničnici su navodno godinama pokušavali da obezbede finansiranje za luku Čansaj pre nego što je konzorcijum kineskih banaka pristao da pomogne 2019. godine.

Lako je odbaciti infrastrukturni razvoj Pekinga u okviru Inicijative Pojas i put kao "diplomatiju zasnovanu na dugovima." Klauzula o ekskluzivnosti COSCO daje kredibilitet ovom stavu. Međutim, inicijativa je efikasan diplomatski alat, jer isporučuje ono što je potrebno za razvoj zemlje. Vlade su pod pritiskom da zatvore infrastrukturne praznine i pruže ekonomske mogućnosti svojim građanima.

Često su nepovjerljive prema Kini i radije bi sarađivale sa američkim partnerima, ali SAD ne zadovoljavaju njihove potrebe, dok Kina rado popunjava tu prazninu. Prema nedavnom izveštaju "AidData", u Latinskoj Americi postoji više od 286 milijardi dolara vrednih kineskih infrastrukturnih projekata, od metro linija do hidroelektrana. Ova cifra brzo približava vrednost kineskih ulaganja u Africi.

Analitičari iz oblasti odbrane SAD se plaše da bi Kina mogla iskoristiti ovu infrastrukturu za prikupljanje obaveštajnih podataka, a u slučaju luke Čansaj, i za uplovljavannje kineskih vojnih brodova.

Ove brige nisu neopravdane, ali jednako zabrinjavajući je uticaj i moć koju ovi projekti omogućavaju Pekingu u američkom dvorištu. Kina se bori za osvajanje "srca i umova" dok pokušava da delegitimizuje globalno vođstvo SAD. Dobija značajnu naklonost među vladama koje su očajnički u potrazi za ekonomskim razvojem i političkom podrškom na međunarodnoj sceni, što Vašington nije bio voljan da pruži.

Latinska Amerika možda nije na vrhu liste prioriteta Kine u odnosu na susede u Indopacifiku, ali nezadovoljena potražnja za infrastrukturom u regionu čini ga idealnim za uimanje, a njegova blizina SAD daje mu strateški značaj koji bi Peking voleo da iskoristi.

Ako Kina skupi dovoljno uticaja u regionu da stvori ozbiljne pretnje s kojima će Amerika morati da se suoči u svom dvorištu, biće u boljoj poziciji da sprovodi svoje ambicije u Aziji, na štetu američkih ekonomskih i bezbednosnih interesa.

Foto: Tanjug/AP

Pretnje koje dolaze od vanregionalnih sila navele su SAD da usvoje Monroevu doktrinu 1823. godine. S obzirom na to da Kina sada sve više interveniše, Vašington bi trebalo da oživi duh ove doktrine kroz efikasniji angažman u zapadnoj hemisferi.

Vašington ne može da se takmiči sa Pekingom nastavljajući da šalje Latinskoj Americi poruke o ideologijama "raznolikosti, jednakosti i inkluzije" koje ne hrane ni zapošljavaju lokalne stanovnike. Takođe neće biti dovoljno samo kritikovati ih zbog opasnosti koje donosi poslovanje sa Kinom ili ih prisiljavati da se odluče. Amerika treba da obnovi svoj ekonomski angažman sa regionom kako bi ispunila potrebe koje tera zemlje da se obrate Kini.

Ovo nije poziv na dobrotvorni rad. Kina ne daje donacije, niti bi SAD trebalo. SAD su već najveći izvor stranih investicija u Latinskoj Americi. Potrebno je da kanališu više ovih investicija u infrastrukturu i druge oblasti koje će doprineti ekonomskom i društvenom razvoju regiona.

Vašington ne može da usmeri privatne investicije u meri u kojoj to može Kina. Ali, američka politika je igrala značajnu ulogu u podsticanju firmi da se presele u Kinu 1990-ih i 2000-ih godina, i sada ne postoji sličan napor u ovoj hemisferi.

Iako Latinska Amerika nije jednostavno tržište, Kina nije bila lakša ni kada su multinacionalne kompanije počele da se sele tamo. Sada, kako kompanije pokušavaju da se odvoje od Kine i sve više poziva na "nearsourcing" i "friendshoring" lanaca snabdevanja postaju prisutni, region se čini kao ključni igrač. Kina očigledno tako misli, a neke od njenih kompanija, poput proizvođača električnih vozila BYD, već grade fabrike u regionu.

Vašington ne može da sebi priušti da sedi skrštenih ruku i gleda kako Peking postepeno preuzima kontrolu nad svojim tradicionalnim područjem uticaja. Iako SAD nemaju kapacitet da se takmiče sa Kinom u razvoju infrastrukture, spajanjem svojih pristupa sa saveznicima i partnerima širom sveta, mogu uraditi ono što je potrebno da ponovo potvrde svoje liderstvo u ovom ključnom regionu. Međutim, to moraju da počnu sada.

(Telegraf.rs)