Skočila prodaja nuklearnih bunkera u SAD: Mnogi stručnjaci upozoravaju na veliki problem, ali kupci ne reaguju

Kada su Bernar Džouns Mlađi i njegova supruga Doris gradili svoj dom iz snova, nisu štedeli. Bazeni s pećinom i vodopadom za vrele letnje dane, kućni bioskop za udobne zimske večeri, voćnjak za berbu u jesen... I ogroman podzemni bunker za slučaj katastrofe.

"Svet ne postaje sigurnije mesto", rekao je. "Hteli smo da budemo spremni."

Ispod neupadljivog metalnog poklopca, blizu privatnog košarkaškog terena, nalazi se skriveno stepenište koje vodi do prostorija s krevetima za oko 25 ljudi, kupatilima i dve kuhinje, sve podržano samostalnim izvorom energije, piše AP.

Uz vodu, struju, čist vazduh i hranu, osećali su se spremnima za svaku katastrofu, čak i za nuklearnu eksploziju, u svom idiličnom domu u oblasti Inlend Empajer u Kaliforniji.

"Ako bi došlo do nuklearnog napada, da li biste radije otišli u dnevnu sobu ili u bunker? Ako ga imate, išli biste tamo", rekao je Džouns, koji je dodao da je nerado prodao kuću pre dve godine.

Svetski lideri u oblasti bezbednosti upozoravaju da pretnje nuklearnim oružjem rastu, jer je prošle godine potrošnja na oružje dostigla 91,4 milijarde dolara. Istovremeno, privatna prodaja bunkera raste globalno, od malih metalnih kutija u koje možete da se uvučete, do ekstravagantnih podzemnih vila.

Kritičari upozoravaju da ovi bunkeri stvaraju lažnu percepciju da se nuklearni rat može preživeti. Oni tvrde da ljudi koji planiraju da prežive atomsku eksploziju ne obraćaju pažnju na stvarne i aktuelne opasnosti koje donosi nuklearna pretnja i na hitnu potrebu za zaustavljanjem širenja oružja za masovno uništenje.

U međuvremenu, američki državni stručnjaci za katastrofe kažu da bunkeri nisu neophodni. U vodiču Federalne agencije za upravljanje vanrednim situacijama (FEMA) na 100 stranica, koji se bavi reakcijom na nuklearnu detonaciju, navodi se da bi javnost trebalo da se skloni u svoje domove i ostane tamo, idealno u podrumu i dalje od spoljnjih zidova, najmanje jedan dan. Takvi postojeći prostori mogu pružiti zaštitu od radioaktivnih padavina, tvrdi FEMA.

Međutim, sve više kupaca smatra da bunkeri pružaju osećaj sigurnosti. Prema izveštaju istraživačke kompanije BlueWeave Consulting, tržište američkih skloništa od bombi i radioaktivnih padavina predviđa se da će porasti sa 137 miliona dolara prošle godine na 175 miliona dolara do 2030. godine. Izveštaj navodi da glavni faktori rasta uključuju "rastuću pretnju nuklearnim ili terorističkim napadima ili građanskim nemirima".

Izgradnja bunkera

"Ljudi su uznemireni i žele sigurno mesto za svoju porodicu. Imaju stav da je bolje imati bunker koji im neće trebati, nego da im zatreba, a da ga nemaju", rekao je Ron Habard, izvršni direktor kompanije Atlas Survival Shelters, tokom prskanja varnica i glasnog zujanja zavarivanja u njegovoj fabrici bunkera, za koju tvrdi da je najveća na svetu, u Salfur Springsu, Teksas.

Habard je naveo da su lokdauni zbog kovida, ruska invazija na Ukrajinu i izbijanje rata između Izraela i Hamasa povećali prodaju.

Dana 21. novembra, neposredno nakon što je Rusija prvi put koristila eksperimentalni hipersonični balistički projektil "Orešnik" za napad na Ukrajinu, Habard je rekao da mu je telefon neprestano zvonio.

Četiri kupca su tog dana naručila bunkere, rekao je, a još nekoliko njih je naručilo vrata i druge delove za skloništa koja su već gradili. Habard je rekao da su njegovi bunkeri namenjeni za sve vrste katastrofa.

"Dobri su za bilo šta — od tornada, preko uragana, do nuklearne kontaminacije, pandemije ili čak erupcije vulkana", rekao je, pokazujući rukama prema masivnom skladištu gde je u izgradnji bilo više od 50 različitih bunkera.

Držeći napunjenu pušku na dohvat ruke i metalne mrežaste zaštite za prozore u blizini, koje blokiraju Molotovljeve koktele, Habard je rekao da je pokrenuo kompaniju nakon što je pre oko 10 godina izgradio sopstveni bunker.

Kaže da ga kupci najčešće pitaju za cene — od 20.000 dolara do nekoliko miliona, s prosekom od 500.000 dolara — i za instalacije, koje se mogu postaviti gotovo bilo gde. Dodao je da većinu dana proda barem jedan bunker.

Prema Habardovom scenariju apokalipse, globalne tenzije bi mogle dovesti do Trećeg svetskog rata, situacije za koju je spreman da je preživi.

"Dobra vest o nuklearnom ratu", rekao je, "ako takva uopšte postoji, jeste da ga možete preživeti ukoliko ne budete ubijeni u početnom udaru."

Američki stručnjaci za pripremu za katastrofe slažu se da nije potpuno u krivu.

"Želite da idete u najčvršću zgradu"

"Pogledajte, izloženost radioaktivnim padavinama se potpuno može sprečiti jer se to dešava nakon detonacije", rekao je Brouk Bademajer, specijalista za bezbednost od radijacije u Nacionalnoj laboratoriji Lawrence Livermore, gde američka vlada dizajnira nuklearno oružje. On i njegove kolege imaju zadatak da procene šta bi moglo da se desi nakon napada i kako najbolje preživeti. "Biće prilično očigledan događaj nuklearne eksplozije, veliki oblak. Dakle, jednostavno ulazak u unutrašnjost objekta, dalje od mesta gde padaju ti delovi, može da sačuva vas i vašu porodicu."

Bademajer i drugi u američkoj vladi pokušavaju da edukuju Amerikance — koji su decenijama tokom vežbi nuklearnih napada u školi bežali pod stolove — kako da reaguju.

Nakon smrtonosne i zaslepljujuće eksplozije, svetlog bljeska i pečurkastog oblaka, trebalo bi oko 15 minuta da radioaktivne padavine stignu do onih koji su udaljeni dva ili više kilometara od epicentra, rekao je Majkl Dilon, naučnik u Nacionalnoj laboratoriji Lawrence Livermore.

"To će doslovno biti pesak koji pada na vašu glavu, i želećete da se izvučete iz te situacije. Želećete da idete u najčvršću zgradu", rekao je. U njihovim modelima procenjuju da bi ljudi morali da ostanu unutra jedan ili dva dana pre nego što evakuišu.

Vladine napore da edukuju javnost pokrenuo je lažni alarm o raketnom napadu na Havajima 2018. godine, koji je izazvao veliku paniku.

Vanredno obaveštenje, koja je poslato na mobilne telefone širom te američke savezne države neposredno pre 8:10 ujutro, glasilo je: "PRETNJA BALISTIČKOM RAKETOM ULAZI U HAVAJE. TRAŽITE ODMAH SKLONIŠTE. OVO NIJE VEŽBA."

Tokom narednih 40 minuta došlo je do saobraćajnih gužvi, radnici su ulazili i izlazili iz zgrada, porodice su se smestile u svoja kupatila, studenti su se okupljali u gimnazijama, vozači su blokirali tunele, svi u pokušaju da nađu sklonište, bez jasne predstave o tome šta zapravo znači "tražite odmah sklonište".

Danas savezna vlada nudi vodič za pripremu građana za nuklearni napad koji savetuje ljudima da pronađu podrum ili centar velike zgrade i ostanu tamo, možda nekoliko dana, dok ne dobiju informaciju o tome gde da idu dalje.

"Nežno očetkajte krzno svog ljubimca da biste uklonili bilo koje čestice", navodi se u vodiču, dodajući da kašnjenje od 15 minuta između bombe i padavina omogućava "dovoljno vremena da sprečite značajnu izloženost radijaciji".

Džefri Šlegelmilh, koji upravlja Nacionalnim centrom za pripremu za katastrofe pri Univerzitetu Kolumbija, koji podržava FEMA, rekao je: "Scenariji nuklearne detonacije nisu sve ili ništa."

Ako detonira mali broj oružja umesto sveopšteg rata, rekao je, skloniti se u unutrašnjost velike zgrade da biste izbegli padavine može da spasi živote.

"Podzemni bunkeri neće zaštititi ljude"

Zagovornici neširenja nuklearnog naoružanja reagovali su negativno na bunkere, skloništa ili bilo koju sugestiju da se nuklearni rat može preživeti.

"Bunkeri zapravo nisu alat za preživljavanje nuklearnog rata, već alat koji omogućava populaciji da psihološki izdrži mogućnost nuklearnog rata", rekla je Ališa Sanders-Zakre iz Međunarodne kampanje za ukidanje nuklearnog naoružanja.

Sanders-Zakre je označila radijaciju kao "jedinstveno užasnu osobinu nuklearnog oružja", napominjući da čak i preživljavanje padavina ne sprečava dugoročne, međugeneracijske zdravstvene krize. "Na kraju, jedino rešenje da se zaštite populacije od nuklearnog rata je uklanjanje nuklearnog naoružanja."

Istraživač Sem Lejr iz James Martin centra za studije neširenja nuklearnog naoružanja kaže da su američki lideri prestali da govore o bunkerima pre nekoliko decenija.

"Politički troškovi koje bi izazvalo ponovo naterati ljude da razmišljaju o skloništima nisu vredni toga za lidere, jer to tera ljude da razmišljaju o tome šta bi radili nakon nuklearnog rata", rekao je. "To je nešto o čemu veoma, veoma malo ljudi želi da razmišlja. Ovo čini ljude ranjivim."

On je rekao da se izgradnja bunkera čini besmislenom, čak i ako oni funkcionišu na kratkoročnom nivou.

"Čak i ako se nuklearna razmena možda može preživeti više nego što mnogi smatraju, mislim da će posledice biti ružnije nego što mnogi misle", rekao je. "Fundamentalna promena koju bi to izazvalo u našem načinu života bila bi duboka."

To je ozbiljna zabrinutost kongresmena iz Masačusetsa Džejmsa Mekgoverna već gotovo 50 godina.

"Ako ikada dođemo do tačke potpunog nuklearnog rata, podzemni bunkeri neće zaštititi ljude", rekao je. "Umesto toga, trebalo bi da ulažemo naše resurse i energiju u razgovor o zamrzavanju nuklearnog naoružanja, u početku."

Zatim, dodao je, "trebalo bi da radimo na danu kada ćemo se rešiti svih nuklearnih oružja".

Svake godine on uvodi zakonodavstvo koje podržava neširenje, ali gledajući kroz prozor svoje kancelarije prema Kapitolu, rekao je da je razočaran nedostatkom debate o tome što će biti trošak od 1 trilion dolara za izgradnju i modernizaciju američkog arsenala.

"Cena, ako se nuklearno oružje ikada upotrebi, je da će milioni i milioni i milioni ljudi poginuti. Stvarno je šokantno da imamo svetske lidere koji razgovaraju olako o upotrebi nuklearnog oružja. Mislim, to bi bilo katastrofalno, ne samo za one koji su uključeni u razmenu nuklearnog oružja, već za ceo svet."

Mekgovern se usprotivio naporima FEMA da pripremi javnost za nuklearni napad savetovanjem ljudi da potraže sklonište.

"Šta je glupo ako kažemo da svi treba da znamo gde da se sakrijemo i kako da izbegnemo najveći uticaj nuklearne radijacije. Zaista, to je zastrašujuće kada čujete ljude koji pokušavaju da racionalizuju nuklearni rat na taj način", rekao je.

Nuklearni rat nije bio na umu para kada su pre nekoliko godina tražili kuću u Južnoj Kaliforniji. Želeli su dom u kom će se smestiti i podići porodicu, a trebalo im je dodatnog prostora za garažu. Našli su oglas na internetu za kuću sa najmanje osam parking mesta. Na košarkaškom terenu nalazio se metalni otvor. Ispod njega bio je bunker.

Ovo je bila Džonsova bivša kuća, koju je, kako je rekao, stavio na prodaju iz porodičnih razloga.

Muškarac, koji je govorio pod uslovom anonimnosti zbog brige za privatnost svoje porodice, odlučio je da kupi njegovu kuću, uključujući i bunker. Nisu posebno zabrinuti zbog nuklearnog rata i nisu proveli noć u bunkeru, ali su tamo odložili hranu i medicinske potrepštine.

"Rekli smo nekim prijateljima, ako nešto krene loše i postane zaista loše, neka dođu ovde što pre", rekao je muž. "To zaista pruža osećaj sigurnosti."

(Telegraf.rs)