Osumnjičeni za ubistvo dečaka, misteriozno nestalog blizu srpske granice, priča nebuloze: "Drogirali su ih"

Janoš F. (40), preduzetnik iz Budimpešte kojem je određen pritvor u subotu zbog sumnje da je pre 24 godine oteo, a potom i ubio dečaka (11) u gradiću nedaleko od granice Srbije i Mađarske i dalje daje kontradiktorne i nepovezane informacije o zločinu. Iako je prilikom prvog hapšenja priznao da je kao tinejdžer ubio malog Tamaša Tila, on je pušten za slobodu zbog "zastare slučaja", da bi potom ponovo bio uhapšen na zahtev tužilaštva. Međutim, on sada negira krivično delo i daje čudne informacije inspektorima.

On je navodno na saslušanju da niz nepovezanih izjava, tvrdeći da zna za "još zakopanih tela, ali da sada o njima neće da priča jer ga je otkrivanje o tome gde je Tamaš puno koštalo". Stručnjaci njegove čudne izjave povezuju sa problemima iz detinjstva...

Preporučujemo

Janošev advokat, Atila Hodos, tvrdi da verovatno postoji veza između "pomešanih sećanja i priznanja" i činjenice da je njegov klijent, u vreme Tamaševog ubistva, bio u domu i navodno su mu tamo davali "teške lekove".

Podsetimo, mali Tamaš je krajem maja 2000. godine pitao roditelje da ga puste da vozi bicikl u obližnjem parku, gde je organizovan Dan dece. Majka mu je rekla da se vrati kući do 13 časova, ali se dečak više nikad nije pojavio. Usledila je opsežna potraga za mališanom, u koju je jedno vreme bio uključen i FBI, ali dete nisu pronašli. Njegovi roditelji su pune 24 godine verovali da je Tamaš možda još živ, da bi u avgustu ove godine saznali gorku istinu. Da je njihov sin ubijen i zakopan na jednoj farmi u Baji, a da je na mestu gde je bio zakopan potom naliven temelj. Dečakovi ostaci, kao i delovi odeće, pronađeni su zabetonirani.

U vreme Tamaševog nestanka, mađarska je počela da uvodi sistem hraniteljskim porodica, ali ne i u Baji, gde su deca i dalje slana u institucije, popravne domove i domove za decu. Štaviše, u pojedinim institucijama u ovoj oblasti – kao što je dokazala istraga ombudsmana u dečjem domu u Kaloči – deca sa posebnim obrazovnim potrebama klasifikovana su kao "izazivači nevolja" prema principima starog sistema. Telesno kažnjavanje je bilo uobičajeno, ali i vezivanje za krevet, pod izgovorom da deca ne bi naudila sebi ili drugima.

"U vreme ubistva Tamaša Tila, u tim ustanovima su radili nekvalifikovani ljudi, ali i u odeljenjima starateljstva koja su nad njima vršila nadzor. Ako je kršenje zakona izneto u javnost, to se rešavalo u kući, skriveno od sveta", priseća se situacije 25 godina ranije penzionisani vaspitač u domu Ištvan Sipos.

"U Kaloči kod Baje bila je učiteljica koja je tukla decu gomilom ključeva, nagrađivala neposlušne štićenike cigaretama ako su ih zlostavljali drugi. Štaviše, deca su to prihvatila kao svakodnevni život, kao deo institucionalnog života, baš kao i lekove. Lakše je bilo umiriti dete u saradnji sa školskim lekarom bez specijalističkog pregleda – psihijatrijskog pregleda, nego otkriti i stručno lečiti, i edukovati se, po čemu se dete razlikuje od prosečnog", tvrdi Sipos.

Prema rečima doktora Judita Kovača, farmaceuta iz Segedina, u to vreme korišćen je Suduxen, koji je imao u sebi opioide. Kako je rekao za Blikk, taj lek je davan u slučajevima teške anksioznosti, napada panike, agresivnosti, napada besa, uznemirenih stanja i napetosti, a bio je dostupan u tabletama i injekcijama.

Nije poznato da li je Janoš F. zaista bio "drogiran" u domu u vreme izvršenja krivičnog dela, koji je počinio kada je imao samo 16 godina, ili je u pitanju manevar advokata da odbrani svog klijenta.

(Telegraf.rs)