Evo kako Donald Tramp zaista može da okonča krvavi rat u Ukrajini: Detaljna analiza

Na forumu koji je u maju 2023. organizovao CNN, Donald Tramp je obećao da će, ako bude izabran za predsednika, okončati rat u Ukrajini za jedan dan.

Ovo samouvereno obećanje sada je postalo poznata mantra, pri čemu novoizabrani predsednik insistira da upravo on poseduje znanje da dovede Rusiju i Ukrajinu za pregovarački sto i prisili ih na primirje, prenosi u iscrpnoj analizi portal "Foreign affairs".

Preporučujemo

Njegov skori povratak u Belu kuću izazvao je mnoga nagađanja sa obe strane Atlantika o izgledima za mirovni sporazum. Otkako je Rusija pokrenula invaziju 2022. godine, Kijev i njegovi saveznici bili su oprezni u signaliziranju interesa za pregovore, plašeći se da bi to moglo biti protumačeno kao slabost.

Trampov reizbor sada daje ukrajinskom predsedniku Volodimiru Zelenskom veću slobodu da učestvuje u pregovorima: može tvrditi da nema drugog izbora. Krajem novembra, u intervjuu za "Sky News", nagovestio je da je zaista spreman za pregovore.

Međutim, uslovi na terenu nisu povoljni za dogovor. Ratovi obično završavaju na dva načina: jedna strana pobeđuje ili dolazi do zastoja. U Ukrajini, nijedna strana nije blizu pobede, ali rat još uvek nije dospeo u ćorsokak. Ruski predsednik Vladimir Putin misli da pobeđuje.

Ako Tramp zapreti da će obustaviti pomoć Ukrajini, Putin će biti još ohrabreniji da nastavi borbu, a ne da okonča invaziju. Vojske koje napreduju retko prestaju da se bore kada je protivnik pred slabljenjem. Ako Putin oseti da Tramp i njegov novi tim pokušavaju da umire Kremlj, postaće agresivniji, a ne manje opasni.

Lekcije iz američkih pregovora sa talibanima tokom Trampovog prvog mandata trebalo bi da utiču na razmišljanje novoizabranog predsednika o pregovorima sa Putinom. Talibani i Trampova administracija ispregovarali su sporazum koji je bio izuzetno povoljan za ovu militantnu grupu, ali koji je Bajdenova administracija ipak ispoštovala.

Njegovi uslovi uključivali su prekid vatre, vremenski okvir za povlačenje američkih snaga i obećanje budućeg političkog rešenja između avganistanske vlade i Talibana. Talibani, međutim, nisu ispoštovali dogovor. Umesto toga, koristili su mirovni plan kao usputnu stanicu na svom putu ka totalnoj pobedi.

Umirivanje Talibana nije donelo mir. Umirivanje Putina takođe neće. Umesto da Putinu jednostavno pruži sve što želi, a što nije baš primer hvaljene Trampove veštine sklapanja poslova, Tramp bi trebalo da osmisli sofisticiraniji plan, podstičući Ukrajinu da nominalno prepusti deo teritorije Rusiji u zamenu za bezbednost koju bi dobila članstvom u NATO. Samo takav kompromis mogao bi proizvesti trajan mir.

Trampove karte

U svojoj retorici, Tramp i mnogi od njegovih saveznika dugo izražavaju skepticizam u vezi sa američkom podrškom Ukrajini. Oni tvrde da je podrška Kijevu finansijski teret za Ameriku i da nije učinila mnogo da okonča rat. Međutim, naglo obustavljanje finansiranja Ukrajine sada ne bi donelo mir. To bi samo podstaklo dalju rusku agresiju.

Da bi radio na mirovnom sporazumu, Tramp bi prvo trebalo da ubrza isporuku vojne pomoći Ukrajini koja je već odobrena, a zatim da signalizira svoju nameru da obezbedi dodatno oružje kako bi zaustavio trenutnu rusku ofanzivu na Donbas, istočnom regionu Ukrajine, i time stvori zastoj na bojnom polju. Putin će ozbiljno pregovarati tek kada ruske oružane snage više ne budu u stanju da osvajaju ukrajinsku teritoriju ili još bolje, mada manje verovatno, kada ruski vojnici počnu da gube tlo. Da bi ozbiljni pregovori počeli, Putin mora prvo da veruje da Sjedinjene Države neće napustiti Ukrajinu.

Nakon što ubedi Putina da pregovara, Tramp će morati i da ubedi Zelenskog da prestane da se bori. To će biti značajan izazov, jer će to zahtevati da ukrajinski predsednik odustane od nastojanja da oslobodi ukrajinsku teritoriju koju drže ruske trupe. Odustajanjem od teritorije, Zelenski će takođe morati da napusti svoje građane u tim okupiranim regionima ili da pronađe način da garantuje da će im biti omogućeno da se isele na zapadnu Ukrajinu.

Nijedan demokratski izabrani lider ne pravi takav ustupak lako. Istraživanje sprovedeno ovog jeseni pokazalo je da 88 procenata Ukrajinaca i dalje veruje da će Ukrajina pobediti u ratu. Ukrajinski vojnici, od kojih mnogi sada ratuju da osvete svoje saborce poginule u borbama, imaće veoma težak izbor da spuste oružje.

Zelenski i ukrajinski narod neće napraviti takvu žrtvu bez da za uzvrat dobiju nešto vredno - članstvo u NATO. Brzo članstvo u NATO pomoglo bi da se nadoknadi gorki ustupak dopuštanja da ogroman deo njihove zemlje ostane pod ruskom okupacijom. To je jedina karta koju Tramp može da odigra da ubedi Ukrajince da prestanu da se bore.

Članstvo Ukrajine u NATO takođe je jedini način da se očuva trajni mir duž granice između Rusije i Ukrajine, bez obzira na to gde će ona na kraju biti povučena. Manje sigurnosne garancije Ukrajini, kao što je beskorisni Budimpeštanski memorandum iz 1994. godine, u kojem su Rusija, Ujedinjeno Kraljevstvo i Sjedinjene Države ponudile Ukrajini sigurnosna obećanja u zamenu za predaju njenog nuklearnog arsenala Moskvi, ili noviji predlozi o podršci pojedinih zemalja, nisu verodostojni.

Ukrajinci znaju da Putin nikada nije napao članicu NATO, ali je napao Gruziju 2008. godine, Ukrajinu 2014. i 2022. godine, i drži vojnike u Moldaviji. Oni su svedoci kako je Rusija potpisala i zatim prekršila više međunarodnih ugovora i sporazuma koji zabranjuju upotrebu sile protiv Ukrajine. Parče papira ništa ne može da uradi da obuzda rusku agresiju. Ukrajinci s pravom brinu da bi prekid vatre bez članstva u NATO samo dao ruskoj vojsci i ruskom vojno-industrijskom kompleksu vremena da ojačaju i pripreme se za buduću invaziju.

To se upravo dogodilo između 2014. i 2022. godine. Ako će Ukrajinci pristati na ono što obećava dugu rusku okupaciju otprilike petine njihove zemlje, potrebna im je verodostojna odbrana koju samo NATO može da ponudi. U takvom kompromisu, vremenski okvir kada NATO objavi da nudi članstvo Ukrajini takođe će imati veliku važnost.

Savez mora da izda zvaničan poziv u trenutku kada Zelenski i Putin pristanu da prestanu da se bore. Nakon što NATO pozove Ukrajinu da se pridruži, države članice moraju brzo da ratifikuju pristup Ukrajine. Tramp mora lično da signalizira svoju nedvosmislenu podršku kako druge NATO lidere ne bi odugovlačili sa procesom ratifikacije.

Trenutno, Tramp ima ogroman politički kapital da utiče na neke od ovih potencijalnih protivnika, uključujući mađarskog premijera Viktora Orbana i slovačkog premijera Roberta Fica. Trebalo bi da iskoristi ovaj uticaj u svom mandatu kako bi osigurao brzo postizanje dogovora i okončao ovaj užasni rat u Ukrajini.

Dan pobede za sve

Skeptici tvrde da Putin nikada neće prihvatiti članstvo Ukrajine u NATO. Međutim, Ukrajina i članice NATO ne moraju da traže Putinovu dozvolu. Putin nema mesta u pregovorima između Ukrajine i Alijanse. Dozvoliti mu da ometa ili odlaže ove pregovore bio bi znak američke slabosti ne samo prema Moskvi, već i prema Pekingu.

Ovi skeptici takođe drastično precenjuju Putinovu zabrinutost zbog članstva Ukrajine u NATO. Putin nije napao Ukrajinu 2022. godine kako bi zaustavio širenje NATO. Pre 2022. godine, članstvo Ukrajine u NATO bila je pusta želja, i svi uBriselu, Kijevu, Moskvi i Vašingtonu to su znali. Putinova invazija imala je druge ciljeve: da ujedini Ukrajince i Ruse u jednu slavensku naciju, da svrgne ukrajinsku demokratsku i prozapadnu vladu i da demilitarizuje zemlju. Putin skoro da nije trepnuo kada su Finska i Švedska 2023. i 2024. godine postale članice NATO, iako Finska deli 830 kilometara dugu granicu sa Rusijom. Njegov rat je Ukrajinu sve više približavao NATO, a ne udaljavao od njega.

Ali ako Rusi insistiraju da članstvo Ukrajine u Alijansi ugrožava Rusiju, što će sigurno učiniti, Tramp može da objasni Putinu da će članstvo u NATO ograničiti Ukrajinu. Zelenski, naravno, nikada neće formalno priznati rusku aneksiju okupirane ukrajinske teritorije. Ipak, mogućnost članstva u NATO mogla bi ga navesti da pristane na formulu u kojoj Kijev prihvata da će tražiti ponovno ujedinjenje Ukrajine samo mirnim putem.

Zapadna Nemačka i Južna Koreja pristale su na slične uslove u zamenu za odbrambene sporazume sa NATO i Sjedinjenim Državama. Kao uslov za pristupanje Alijansi, Zelenski i njegovi generali mogli bi biti obavezani da povuku ukrajinske trupe iz ruske oblasti Kursk, gde su zauzeli položaje još od avgusta. NATO je odbrambena Alijansa. Nikada nije napao Sovjetski Savez ili Rusiju i nikada to neće učiniti. Putin to zna.

Ako se to pravilno vremenski uskladi sa završetkom rata, dan kada Ukrajina bude pozvana da se pridruži NATO biće i najsjaniji dan u Putinovoj karijeri. On će moći da proglasi ruskom narodu i svetu da je njegova invazija bila uspeh, da je "pobedio". Održaće paradu pobede na Crvenom trgu, a lideri Kine, Irana i Severne Koreje biće mu pri ruci na Lenjinovom grobu. On će sebi obezbediti mesto u ruskim istorijskim knjigama pored Petra Velikog, Katarine Velike i Staljina, kao vođa Kremlja koji je širio granice ruske imperije. Na ovaj navodni "dan pobede", neće želeti da pokvari svoj trijumf započinjanjem novog rata ili pretnjama pokušajem da blokira članstvo Ukrajine u NATO.

Neki političari u zemljama članicama NATO, uključujući Nemačku i Mađarsku, izrazili su zabrinutost da bi prijem Ukrajine u Alijansu mogao izazvati Treći svetski rat. Oni tvrde da bi, s obzirom da je deo zemlje pod ruskom kontrolom, širi rat bio neizbežan ako Ukrajina postane član NATO. Ova analiza je pogrešna. Nakon tri godine bolnog rata sa Ukrajinom, Putin nema želju da ratuje protiv najmoćnije Alijanse na svetu, koja je podržana od strane američkih vojnika.

Ruska vojska je pretrpela ogromne gubitke, dok je postigla samo minimalne dobitke na bojnom polju protiv ukrajinskog neprijatelja koji je imao manjak oružja i vojnog osoblja. Putin se neće usuditi da ratuje sa moćnim američkim oružanim snagama i njihovim saveznicima nakon što je oko 78.000 ruskih vojnika poginulo u Ukrajini, broj koji, prema nekim procenama, raste na između 400.000 i 600.000 kada se uračunaju ruski vojnici ranjeni u borbama. Kremlj se bori sa nedostatkom ljudstva, a njegovi vojni poduhvati se bore da obnove najsofisticiranije ruske oružane sisteme zbog tekućih sankcija.

Nemci, posebno, treba da razumeju prednosti članstva u NATO za podeljenu zemlju. Zapadna Nemačka je pristupila NATO 1955. godine. Taj potez nije izazvao Treći svetski rat, iako je Zapadni Berlin bio okružen teritorijom Istočne Nemačke. Naprotiv. Članstvo u NATO pomoglo je da se održi mir. Sama Zapadna Nemačka verovatno ne bi preživela sa Sovjetskom crvenom armijom odmah preko granice u Istočnoj Nemačkoj.

Šire gledano, Evropa bi imala koristi od stabilne i sigurne Ukrajine. Saveznici NATO više ne bi morali da obezbeđuju milijarde u ekonomskoj pomoći Kijevu ili da brinu o milionima ukrajinskih izbeglica koje opterećuju socijalne sisteme u evropskim zemljama. Kao što je NATO pomogao ekonomskom razvoju Zapadne Evrope tokom Hladnog rata, članstvo Ukrajine u NATO pomoglo bi ekonomijama svih zemalja članica NATO da profitiraju od trgovine i investicija u ukrajinskoj postratnoj ekonomiji koja raste. Američka ekonomija bi takođe imala koristi, posebno od pristupa ključnim ukrajinskim mineralima za napredne baterije i druge vitalne tehnologije, što bi moglo smanjiti američku zavisnost od manje pouzdanih autokratskih dobavljača.

Posrednik

Naravno, još jedna osoba mora da bude uverena u prednosti ovog plana mira - Donald Tramp. S obzirom na njegov prethodni skepticizam prema pomoći Ukrajini i NATO uopšte, neće biti lako ubediti ga da krene tim putem. Međutim, ovakav dogovor podržava nekoliko Trampovih ciljeva. Pristupanjem Ukrajine NATO, Tramp bi mogao da postigne značajnu pobedu za jedan od svojih spoljnopolitičkih prioriteta - raspodelu tereta.

Nakon pridruživanja NATO, ukrajinske oružane snage bi preko noći postale najbolja i najiskusnija evropska vojska u Alijansi. Ukrajinski vojnici mogli bi biti raspoređeni u druge zemlje na prvoj liniji fronte, omogućavajući Vašingtonu da smanji sopstvene obaveze u pogledu trupa. Ukrajina bi takođe mogla snabdevati druge saveznike NATO, posebno one koji dele granicu sa Rusijom, sa vazdušnim, pomorskim i kopnenim dronovima koje je ukrajinska vojska savladala u odbrani zemlje.

Tramp bi mogao da objasni američkom narodu da bi članstvo Ukrajine u NATO omogućilo Sjedinjenim Državama da troše manje na odbranu Evrope i oslobode resurse za suzbijanje sve većeg uticaja Kine u regionu Azijsko-pacifičke oblasti. Ovakav potez trebalo bi da osvoji podršku mnogih kineskih "jastrebova" u Trampovoj novoj administraciji.

Ovaj plan bi sprečio vrstu kolapsa i osvajanja koje je usledilo nakon povlačenja SAD iz Avganistana 2021. godine. Takođe, proizvodio bi trajan mir u Evropi, a ne privremeni prekid vatre koji bi Rusija lako mogla da prekrši u budućnosti. Ako Tramp uspe da izgladi ovaj sporazum, mogao bi postati kandidat za Nobelovu nagradu za mir, čast koju želi.

Šanse za uspeh ovog plana možda su male. Ni Putin ni Zelenski neće biti lako ubedeni da sednu za pregovarački sto, a Tramp bi mogao zameriti imperativ da mora da održi, pa čak i proširi, podršku Ukrajini kao sredstvo za prisiljavanje na pregovore. Ali beskonačan rat ili kapitulacija pred Putinom bili bi mnogo gori.

(Telegraf.rs)